FELJTON 25 godina NATO bombardovanja Srbije (6): Bajden protiv nezavisnosti Kosova i "Velike Albanije“

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

Bajden je podsetio na pismo koje je dobio od američkih Albanaca, čiji sadržaj ga je uputio na dimenziju kosovskog problema koja mu se nije dopala. „Ima jedno pismo koje sam dobio, a u njemu se navodi sledeće: nacionalno pitanje koje poziva na oslobođenje okupiranih albanskih zemalja, nacionalni identitet i samoopredeljenje. E sad, to mi zvuči kao Velika Albanija. Ako počnemo sa ovim kao tvrdnjom, da su to okupirane albanske zemlje, nisam siguran kuda sve to vodi. U stvari, prilično sam siguran gde sve to ide“, zaključio je Bajden i postavio pitanje koje je „razumevanje administracije“ za ovaj plan, odnosno za „Veliku Albaniju“?

Gelbard je ponovio da administracija „ne prihvata ideju Velike Albanije“. „Mi poštujemo teritorijalni integritet, kao što sam ranije rekao, Jugoslavije, baš kao što to činimo i kod Albanije i Makedonije“, rekao je Gelbard.

Na interesovanje senatora Bajdena o statusu OVK, Gelbard je odgovorio da je to „mala grupa“ koja nema „široku podršku“, ali da joj je značaj porastao „na Kosovu i širom sveta jer je jugoslovenska vlada to rešila na najgori način koji se može zamisliti“.

„Sve što znamo o protivpobunjeničkoj teoriji, doktrini, politici, ide za 180 stepeni u suprotnom smeru od načina na koji oni to rešavaju, bilo da je to vojno, politički, ekonomski, socijalno. Vlada ide na ruku UČK, i moram da se zapitam, u svom pesimističnom raspoloženju, da li postoji neka vrsta unutrašnjeg saveza između dve strane koje žele da polarizuju situaciju i žele da oslabe umereno vođstvo dr. Rugova i drugih na Kosovu.

Ali kao rezultat onoga što se dogodilo, posebno od februara, verujem da je UČK dobila dramatično veću podršku kako unutar Kosova tako i izvan njega. Videli smo ogroman porast, u smislu priliva ljudi, oružja i novca, a sada je problem stvoriti okolnosti u kojima možemo imati ozbiljne, legitimne pregovore između dve strane da pokušamo da to rešimo hitno kako bismo postigli ozbiljan politički rezultat“, saopštio je Gelbard.

Bajden se ponovo vratio na pitanje budućeg statusa Kosova. „Vudro Vilson je mrtav, a njegova ideja uopšte nije“, rekao je on, misleći na pitanje samoopredljenja. On je upozorio na to da se ne „izvuče pogrešna poruka“ iz suprotstavljanja politici Slobodana Miloševića. „Mislim da neki ljudi čitaju pogrešnu poruku iz toga, da to znači da mi verujemo da treba da postoji nezavisna država Kosovo, ili neki promenjeni statusi što se tiče suvereniteta unutar Jugoslavije, a čini se da – samo se nadam da poruka nije ona koja mi želimo da prenesemo. Bilo bi pogrešno tumačenje naše odbojnosti prema Miloševiću i njegovoj politici zaključiti da mislim da to znači da treba da postoji nezavisna država Kosovo. Mislim da je autonomija — mislim da je status, pred raspad velike Jugoslavije važan. Potrebno je da učestvujemo u obezbeđivanju foruma, ili barem indirektno preko Kontakt grupe da se promeni ponašanje na deo Beograda. Opet sugerišem da bi jedna stvar koja će verovatno umanjiti svaki konsenzus oko tog napora bila da se ta izjava koju sam pročitao posmatra kao politika, nacionalno pitanje koje poziva na oslobođenje okupiranih albanskih zemalja, nacionalni identitet i samoopredeljenje“, ukazao je Bajden.

Savet NATO 24. i 25. maja 1998. usvojio je u Lisabonu odluku da je neizostavno potrebno da se otpočne operacija koja bi „stabilizovala Kosovo i Metohiju granice SRJ prema susednim zemljama“. Izdat je nalog članicama NATO da se počnu pripreme za vojnu intervenciju. Ministarski savet NATO podržao je vojnu intervenciju, a od vojnog komiteta NATO zatražena je priprema plana. Naređeno je da se rasporede snage u Albaniji. U daljoj proceduri predviđeno je upućivanje ultimatuma srpskom rukovodstvu. Ako ne bude ispunjen, uspostaviće se operacije zone zabranjenih letova. Nametanje „zone zabranjenih letova“ je školski korak koji prethodi vojnoj intervenciji. Nakon toga je obrazovan ekspertski tim koji ima za cilj dovođenje kopnenih snaga. Oni zaključuju da cilj može da se ostvari vazušnom operacijom, a desantna operacija bi bila veoma rizična. SAD nisu bile spremne da učestvuju svojim kopnenim snagama, a Nemačka nije imala ustavna ovlašćenja za angažovanje svojih vojnika. Proračunato je da je za kopnenu operaciju potrebno 170 000 vojnika   

Komandu NATO muči i pravni okvir. Da bi NATO izveo napad, jedna zemlja iz tog saveza treba da bude ugrožena, a da je drugi brane. Treba ući u kopneni i vazdušni prostor te zemlje!? Razmatrali su različite opcije. U junu su definisani ciljevi: radarski sistemi, raketni sistemi, 80 pozicija protivvazdušne odbrane, 240 aviona, razaranje fabrika hidrosistema…

Već krajem juna, planeri NATO suzili su vojne opcije na Kosovu na kratku listu alternativa uz učešće vazdušnih snaga nad Srbijom, saopštio je Pentagon 26. juna. Portparol Pentagona, Kenet Bejkon, izjavio je da će za planove NATO biti potrebno „najmanje još nedelju dana da bi se kompletirali, pošto saveznici pokušavaju da smisle “vezu bez šava" između političkih i diplomatskih ciljeva i vojnih opcija“.

“Mislim da je trenutno centralni element razmišljanje kako da se nađe način da budemo sigurni da će bilo kakva vojna akcija biti u skladu sa političkim ciljevima", rekao je Bejkon. Prema njegovim rečima, Vojni komitet NATO predstavio je Savetu Alijanse te nedelje kratku listu na kojoj su izmedju dve i četiri opcije zadržane sa originalne liste na kojoj ih je bilo devet.

“To uključuje opcije nad Srbijom", rekao je Bejkon, dodajući kasnije da “ono što se prvenstveno traži je upotreba vazdušne sile". Planeri NATO takođe su trazili raspoređivanje svojih trupa u Makedoniji i Albaniji, dodao je Bejkon. On tada nije izneo nikakve detalje opcija, ali je pomenuto ometanje srpskih komunikacija i velika skala vazdusnih napada nad Saveznom Republikom Jugoslavijom.

Upitan da li te opcije zadovoljavaju zahtev Pentagona da bilo kakva vazdušna kampanja mora uključiti sprečavanje jugoslovenske vazdušne odbrane, Bejkon je nagovestio potvrdan odgovor. “Na detaljima ovih opcija se još radi", rekao je. “Jasno nam je da moramo biti u stanju da istražimo i odgovorimo na svaku pretnju koja bi mogla da ugrozi američke ili NATO avione koji lete nad Kosovom", precizirao je portparol Pentagona. U avgustu su usvojeni ciljevi. Sačinjen je plan napada raketnim i vazduhoplovnim udarima.

Polovinom septembra Savet NATO-a nastavlja ofanzivnije pripreme za napad. Sa datumom se licitira. Da bi se dobila podrška međunarodne javnosti o neophodnosti intervencije šalje se grupa stručnjaka na Kosmet koja obavlja sondažu. Sprovode se pripreme da se isprazni deo terena. Saziva se skup zemalja NATO-a i članica „Partnerstva za mir“. Tamo su i diplomate. Njima se predočavaju podaci da je humanitarna katastrofa dostigla neslućene razmere i da je u Metohiji uništeno 626 sela, gde 90 odsto stanovništva nema uslova za stanovanje. U ekvivalentu porodičnih imanja navodno je uništeno 224.000 kuća. Ove činjenice, koje su eksperti NATO-a predstavili skupu, bile su dovoljne da se dobije alibi za napad i okupi dovoljno jezgro podrške.

Robert Gelbard je 6. jula u Londonu potvrdio da vojni planeri NATO "ubrzano" izrađuju planove eventualne akcije.[6] "Držimo otvorenim sve opcije. Kada to kažemo, ne mislimo tek tako, već ozbiljno, naučili smo iz Bosne", kazao je Gelbard. Nakon konferencije, Gelbard je novinarima rekao da SAD žele čvrstu rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom se odobrava moguća upotreba sile da bi se „zaustavila srpska agresija na Kosovu“.

On je tada još rekao da Vašington, prema američkim zakonima, ne smatra da je neophodna nova rezolucija UN. "Proces planiranja u NATO nije fikcija. On se nastavlja vrlo agresivno. Planiranje je stvarno i veoma je uznapredovalo", rekao je Gelbard.