FELJTON 25 godina NATO bombardovanja Srbije (7): Dol: Od Kosova stvoriti republiku

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

Potkomitet za evropske poslove Komiteta za spoljne poslove Senata SAD održao je 24. juna raspravu o Kosovu. U svojstvu svedoka na njoj se pojavio ambasador Morton Abramovic, a govorili su još i Robert Dol i senator Alfons D'Amato. U raspravi koja je sledila govorili su senatori Gordon Smit, Džozef Bajden, Kristofer Dod i Pol Kaverdel. Govorilo se o tome kako senatori vide položaj i ulogu NATO u pitanju Kosova.

Ovoga puta naglasci su bili drugačiji. Bitno je da se sankcije uvedu zajedno, a ne umesto vojne pretnje SAD i NATO, predložio je bivši republikanski predsednički kandidat Robert Dol. Dol je bio pionir insistiranja na NATO i američkoj vojnoj intervenciju u Jugoslaviji i koji je tražio da američke snage što duže i u što većem obimu ostanu u Bosni. Dol je bio prvi američki političar koji je još 1989. stao na stranu albanskih zahteva i bio najčvršći pristalica svih zahteva kosovskih Albanaca. Tako je bilo i na ovoj raspravi, na kojoj je Dol otišao mnogo dalje od stavove koje su bili spremni da zauzmu drugi senatori, poput Džoa Bajdena i predstavnika administracije, poput ambasadora Roberta Gelbarda.

Dol je počeo navodom da zna da se tog dana Holbruk sastao s nekim od pobunjenika iz OVK i rekao da oni nemaju dovoljno namirnica. "I to je slučaj na celom Kosovu. Oni nemaju namirnice, opkoljeni su“, saopštio je Dol. 

On je nastavio ocenom da je Miloševic na vlast „došao na plimi ekstremnog nacionalizma i da je to počelo na Kosovu“.

Onda se posetio da je 1989. posetio Kosovo zajedno sa senatorom Alfonsom D' Amatom, rekavši da se seća „koliko smo problema imali da dođemo do Prištine“, gde im je rečeno da ih čeka 20.000 ljudi, „samo da nas dočekaju, da pozdrave Amerikance“. Potom je dodao da je tu masu pre nego što smo su stigli, „pretukla i rasterala srpska policija“. Prvo im je rečeno da ne mogu da idu sami, bez ministra spoljnih poslova Srbije, ali su „bili odlučni, pa su nas pustili u Prištinu. Još tada mi je bilo jasno da su pred nama ogromni, ogromni problemi, naglasio je Dol.

Senator Dol je zatim uneo dramatizaciju u svoje izlaganje i niz poluistina i nesitina u predstavljanju položaja Albanaca na Kosovu. Krenuo je od nistinite ocene da je „Kosovu oduzeta bilo kakvu političku vlast“, za šta je uzeo primer da „ne mogu upravljaju ni sopstvenim školama“, a onda je dodao još jednu poluistinu da „moraju da uče srpski“, pri čemu nije ni na koji način naveo da je nastava izvođena na albanskom jeziku sve vreme.

Konstatovao je da „Albanci imaju ogromnu većinu od 9:1, mislim da je odnos oko 2 miliona prema 180.000“, a onda opet prevario članove Potkomiteta, rekavši da Albanci „nemaju ni svoje bolnice i žene se porađaju u sobama ove veličine bez prave medicinske opreme“. Sve vreme bolnice na Kosovu su funkcionisale i lečile bez ikakve razlike Albance kao i Srbe. „Mislim da razumemo šta se dogodilo. Kad nekome oduzmete sve što ima - ponos, vlast, autonomiju i očekujete da budu srećni - to ne može dugo da traje“, objasnio je Dol.

Dol je, zatim, izjavio da bi želeo da napravi razliku između Miloševića i naroda Srbije i okrivio predsednika Srbije da izaziva krize radi lične vlasti. „Svi smo čuli kako srpske majke idu na Kosovo da spasavaju svoje sinove. Prema mom mišljenju - ne znam da li bih baš rekao isto što i senator D'Amato, jer je Milošević ipak predsednik - ali verujem da on ne predstavlja stavove većine Srba. Kada smo bili u Beogradu, oni s kojima smo razgovarali bili su zabrinuti kao i mi. Oni nemaju poslove, nemaju gotovo nikakve prilike, a sve zbog Miloševića. I kad god je u nevolji, on počne da puca na nekoga - u Bosni, na Kosovu ili negde drugde - izgleda da se tako konsoliduje“, naveo je Dol.

„Ne može da nas iznenadi to što je Milošević pažnju ponovo usmerio na Kosovo. On koristi istu krvavu taktiku i stvara iste ljudske patnje, a na žalost, potpuno ista je i neodlučnost koja je do leta 1995. obeležavala američku i zapadnu politiku prema Bosni. Mislim da treba reći da nismo imali pravo vođstvo i znam da je predsednik iskren kad kaže da želi da zaustavi ovo, da želi da zaustavi nasilje“, rekao je američki senator.  

Dol je prebacio SAD da su se čak povukle od takozvanih "Božićnih upozorenja", koja su uobličili i predsednik Buš i predsednik Klinton i pozvale kosovske Albance da „pregovaraju s Miloševićem bez međunarodnog posrednika i to dok su napadi bili u toku. I kao što svi znamo, to nije urodilo plodom“.

Dol je, stoga, zatražio da se upotrebi sila. Pri tome je ocenio je da je „propuštena prilika u Dejtonu da se reši Kosovo“. Ovde je reč o ponudi koju su tokom Dejtonskih pregovora Amerikanci uputili predsedniku Srbije, preko tadašnjeg otpravnika poslova Ambasade SR Jugoslavije u Vašingtonu, Nebojše Vujovića, a što je Vujović opisao u svojoj knjizi „Poslednji let iz Dejtona“. „Predao mi je papir kojim se predviđa da Kosovo bude manje od nezavisne države, a više od pokrajine – što znači najšira poznata autonomija u Evropi. Povlačene su paralele sa Tirolom i Švajcarskom. Dakle, definitivno u sastavu SRJ, uz najveću moguću autonomiju“ napisao je Vujović. On je uz to dodao još nešto što će biti stalni američki zahtev za sprovođenje bilo kakvog sporazuma Srba i kosovskih Albanaca, pa i onog u Rambujeu, a to je prisustvo američkih snaga „koje bi obezbedile sprovođenje tog dogovora“.

Vujović je odneo te papire Slobodanu Miloševiću. „On ih je pogledao, pažljivo pročitao, „pocrveneo u licu, ustao, zgužvao ih“ i gađao me njima u glavu“, zabeležio je Vujović.

Jedini svedok ove scene bio je šef Miloševićevog kabineta, Goran Milinović. Vujović je pokušio papire i izašao, a u hodniku je sreo Jovicu Stanišića, tadašnjeg načelnika Resora državne bezbednosti, koji mi je unapred rekao da će se ovo dogoditi.

Dol je naglasio da je „vreme za prevenciju već prošlo i prilika da se status Kosova reši u Dejtonu je propuštena, tako da nema nijedne realistične opcije sem da se Miloševiću zapreti silom i da budemo spremni da tu silu upotrebimo“.

"Verujem da je ovo jedina poruka koju treba uputiti Beogradu“, zatražio je Dol.

On je zatim zatražio da se Srbiji uruči „pravi ultimatum“ s pretnjom da će Beograd biti razoren. On je na kraju polemisao sa ranijim ocenama senatora Bajdena da SAD neće podržati nezavisnost Kosova. Dol je imao sasvim suprotnu poruku: pregovori i pretnje silom treba da dovedu do nezavisnog Kosova. 

Dol je počeo ocenom o svojoj ozbiljnoj zabrinutosti što „dosadašnje akcije nisu dovoljne da spreče još jednu Bosnu“.

"Čak i dok su avioni NATO-a samo kilometrima daleko, srpske snage nastavljaju da polažu mine, da napadaju albanska sela i da na Kosovo dopremaju dodatne snage i opremu“, rekao je Dol.

On je zatražio da se  uspostaviti zonu bez letenja nad Kosovom. Na svako kršenje te zone bilo bi odgovoreno brzom i odlučnom vojnom odmazdom.

„Predlažem da najpre Miloševiću predamo pravi ultimatum, da će, ukoliko ne zaustavi napade na Kosovo, povuče snage i prihvati da učestvuje u razgovorima pod međunarodnim posredništvom, NATO izvesti vazdušne napade na vojna postrojenja u Srbiji“, zatražio je Dol.

Trebalo je zatim proširiti sankcije uvedene Srbiji i stvoriti složeni ekonomski embargo koji uključuje zabranu izvoza goriva u Srbiju. Bitno je, međutim, da se ove sankcije uvedu zajedno, a ne umesto vojne pretnje SAD i NATO.

Dol je zatim počeo da pobija Bajdenove tvrdnje da će se upotrebom sile, podržati nezavinost Kosova. „Jasno je da je cilj ovih akcija podrška rešenju kroz pregovore koje bi Kosovu donelo istinski i trajni mir. Bilo je dosta raspravljanja o tome da ćemo, ako upotrebimo silu, podržati nezavisnost Kosova? Gospodine predsedavajući, ja ne mislim tako, saopštio je senator Dol, a zatim obrazložio:

„Prvo, korišćenjem sile, NATO bi radio na sprečavanju šireg rata u koji bi bili uključeni Albanija, Makedonija, Grčka, Bugarska, medju ostalima. Drugo, NATO bi zauzdao Miloševića i zaustavio nasilje koje je on prouzrokovao. Treće, NATO bi stvorio ujednačenije polje za pregovore. Milošević nikada ne bi došao u Dejton da NATO nije izveo vazdušne napade protiv bosanskih i srpskih meta, barem ja tako mislim. I, konačno, po mom mišljenju, pregovori bi trebalo da budu usmereni na stvaranju Kosova kao republike, sa istim statusom koji imaju Srbija i Crna Gora i sa međunarodnim garancijama“, rekao je Dol.

Senator Dol je naglasio da veruje da bi vođe kosovskih Albanaca podržale ovakvo rešenje.

"U stvari, ne mogu to sam da kažem, ali mislim da sa strane kosovskog vođstva postoji spremnost da se sedne za pregovarački sto s međunarodnim posredništvom. Gotovo 10 godina pod povećanom represijom, predsednik Rugova i premijer Bukoši podržavali su umereni pristup i odbacivali silu za ostvarivanje svojih političkih ciljeva. Međutim, sada pod napadom u stanju pravog rata, etnički Albanci koje oni predstavljaju izgubili su strpljenje i neki od njih, što nije iznenađujuće, podržavaju Oslobodilačku vojsku Kosova. Ako NATO odlučno reaguje, to ne samo da će Miloševića dovesti za sto, već će učvrstiti kredibilitet Rugove i Bukošija među ljudima koji su ih izabrali“, rekao je Dol.

Ovakve političke ocene američkog senatora, pokazale su se kao potpuni promašaj. Akcije Rugove i Bukošija ne da nisu učvrpćene, nego je OVK postala najvažnija politička snaga na Kosovu koja je određivala dalje tokove na Kosovu. Senator Dol nikada se nije setio da kasnije koriguje ove tvrdnje, iako ih je kosovska realnost sasvim poništila.     

Dol je nastavio svoju izjavu u istom tonu i istim kvalitetom argumentacije. „Takođe, mislim da je bitno da Sjedinjene Države pruže logističku i materijalnu podršku za humanitarnu pomoć i da urade sve što mogu da smanje patnje Kosovara. Desetine hiljada su isterane iz svojih domova ili su pobegli iz straha. Oni nemaju hrane, ni lekova“ predočio je Dol.

Tu je ispričao svoj susret sa sa ženama s Kosova toga jutra u Vašingtonu. „Priče koje one pričaju gotovo su nestvarne, ne možete u njih da poverujete, ali verujete im, jer znate da je to istina, ta patnja koja se dešava na celom Kosovu“ rekao je Dol koji je sam shvatio te priče „kao nestvarne“, a zatim je upravo to uzeo kao osnovni razlog zašto u njih treba da se veruje!?

Senator Dol je nastavio svoje nelogično izlaganje. „Pravi problem je Miloševićev genocidni, ekspanzionistički režim i ako se ne pozabavimo ovim problemom, ponovićemo greške nereagovanja iz Bosne. Ponavljam da, voleli mi to ili ne, moramo da preuzmemo vođstvo kojim ćemo verovatno zaustaviti ovu krizu i okončati ovu vladavinu terora“, rekao je Dol, podrazumevajući pod „vođstvom“ američko nametanje vojne intervencije prpotiv SRJ.

U ovoj sobi ima mnogo ljudi koji su poreklom s Kosova i koji sada žive u Sjedinjenim Državama - oni znaju koliko je to značajno. Uveren sam da će Senat preduzeti odgovarajuće mere, rekao je Dol.