FELJTON Amerikanci, Srbi i Albanci u Balkanskim i Prvom svetskom ratu (7)

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

"Srbi 1.300 godina pre Hrista u trojanskom ratu protiv Grka"

Džordž Higins Mozes je ostao blizak prijatelj Mabel Grujić sve do smrti 1944. kada je kao američki senator bio uključen u njene brojne akcije podrške Jugoslaviji. 

Važno je reći da je sve vreme dok je Mabel Grujić bila u Londonu, američki ambasador bio Vitlou Rid, najbolji prijatelj njenog mentora i američkog državnog sekretara Džona Heja tokom poslednje četiri decenije. Njegova supruga Elisabet Mils, biće sve vreme kasnije odani pristalica Srbije i učestvovaće u mnogim humanitarnim akcijama koje je organizovala Mabel Grujić. 

Predavanje o Srbima na Stenfordu

Na predavanju 10 godina kasnije, koje je zabaležio 18. aprila 1923. "Stanford Dejli“, Mabel Grujić je iznela neke zanimljivosti iz istorije Srbije koje se nisu često sretale u kasnijoj akademskoj javnosti.

Ona je navela da su se Srbi pridružili trojanskoj armiji u ratu protiv Grka, 1.300 godina pre Hrista, a da su ih onda Stari Grci proterali iz njihove domovine u Centralnu Evropu. 

Ona je dala kratku istoriju Srba, počinjući ratom 1.300 godina pre Hrista, kada su se Srbi pridružili trojanskoj armiji protiv Grka. Posle rata, Grci su kaznili Srbe tako što su ih proterali sa svojih ognjišta u Centralnu Evropu. Četiri stotine godina kasnije, oni su se vratili u svoju matičnu zemlju, ali su 14 vekova kasnije bili opet proterani od strane Turaka.

Ona je to rekla na predavanju 1923. na Stenfordu u prisustvu profesora grčke i latinske književnosti Henrija Rašton Ferkloua. Iz toga zaključujemo da ni njemu nije mogla da bude sporna ta ideja.

Ferklou se upoznao sa Mabel na svom prvom putovanju u Evropu 1903. godine, kada je obišao Italiju i Grčku. Njegova autobiografija objavljena je 1941. pod naslovom „Warming Both Hands: The Autobiography of Henry Rushton Fairclough Including His Experiences Under the American Red Cross in Switzerland and Montenegro“, a koja je uključivala njegova iskustva sa Crvenim krstom u Švajcarskoj i Crnoj Gori. 

U njoj je opisao i svoj boravak u Misiji Crvenog krsta u Crnoj Gori. On je naveo da su balkanski narodi želeli demokratsku vladu. Nije bilo naslednog kralja, a vojni zapovednik je biran da komanduje armijom. Svaki niži zapovednik imao je pravo u stvaranju zakona. U 9. veku, Srbija je osnovala svoju kraljevinu. Slab savez balkanskih naroda učinio ih je lakim plenom za Turke.

Ali, Turcima je trebalo 200 godina da zagospodare Srbijom, pa čak ni Turci nisu smeli da se kreću van oklopljenih gradova i ulaze u planine gde su se Srbi skrivali.

Planovi za Jugoslaviju

Amerika je bila važna za uspešno stvaranje Jugoslavije i bila je jedna od prvih država koje su priznale novu kraljevinu.

"Pre rata su male evropske nacije imale veoma malo nezavisnosti. Njihova sudbina bila je odlučena od strane velikih sila na kontinentu, sli iskustvo je pokazivalo da su balkanski narodi pokušavali da se ujedine, bez straha spolja", to su bile neke crte koje je iznela supruga Slavka Grujića, bivšeg poslanika u SAD, na njenom predavanju u Malom pozorištu.

"Srbija je počela svoj prvi rat za nezavisnost 1804. a 1813. bila je priznata kao kneževina pod turskim sizerenstvom, rekla je gospođa Grujić.

Ona je prikazala i ulogu koju je Srbija imala u izbijanju Prvog svetskog rata. Ona je rekla da Srbija nije planirala rat sa Austrijom, ali je do ubistva austrijskog nadvojvode došlo posle čina zavedenog sedamnaestogodišnjeg učenika srednje škole.

"Ja sam za Jugoslaviju prvi put čula tokom 1915. godine. Neki Srbi, koji su bili izbegli iz Srbije, održavali su sastanke u Parizu i Londonu gde su razvijali planove za novu konfederaciju“, rekla je ona.

Nova balkanska država pojavila se kao Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Kada je Amerika ušla u rat, narodi Jugoslavije znali su da će njihovi snovi biti ispunjeni. Mali dečak se tako popeo na telegrafski stub i doviknuo jednom austrijskom oficiru: „Hej ti dole! Sveti Petar se vraća zajedno sa Amerikancima“.

Mabel je slušaocima predstavila da u Srbiji postoje mnogi spomenici koji obeležavaju prisustvo američkih humanitarnih radnika. Ona se zahvalila na radu profesoru Ferklou koji je učinio zajedno sa Crvenim krstom u pomoći pogođenim narodima Evrope. Posebno je istakla da je profesor Ferklou mnogo učinio da ubedi Amerikance da Srbija nije prisilila Crnu Goru da uđe u jugoslovensku državu.