FELJTON Rambuje – ultimatum za bombardovanje (17): Milošević i Holbruk – poslednji put

Sastanak Slobodna Miloševića i Ričarda Holbruka u Beogradu 22. marta 1999. godine
Izvor: EPA

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

Nikola Šainović potvrđuje da je srpska delegacija u Rambujeu bila potpuno svesna rizika.

"Da li smo i nasuprot tom riziku odbili predaju Kosova – jesmo. Samo ostaje pitanje da li ja kao vlada imam pravo da predam deo zemlje na pretnju i da izgubim i da prihvatim gubitak, krajnji gubitak suvereniteta? A ovo što se desilo Kumanovskim sporazumom, i to je sporazum koji se odnosi na Ujedinjene nacije. U Rambujeu se traži, znači sporazum je sa NATO, a ne sa UN. To je razlika,“ objašnjava Šainović. 

Ostala je tajna kako je Milošević prihvatio referisanje delegacije iz Rambujea? Nikola Šainović nije imao direktan odgovor na ovo pitanje jer "mi smo stalno bili u kontaktu, instalirali smo jedan pult u Ministarstvu inostranih poslova, šifrovani telegraf, tako da je Beograd stalno bio u toku sa tim što se događa. U vreme prekida pregovora mi smo napravili jednu strategiju, pošto smo imali već ponuđeni dokument, da rešimo šta da predložimo kao izmenu dokumenta u drugoj fazi Rambujea. I to je bio zajednički stav rukovodstva države. Kada smo došli na nastavak u Pariz, rečeno je – nema uopšte nikakvih izmena! Milošević je znao šta sledi, čim je odbijeno da se uopšte razgovara o bilo kakvom tekstu. Bilo je jasno šta sledi“.

Osim teksta koji su oni ponudili? "Da, jer je u nastavku, kada smo došli u Pariz, oni su rekli – sad razgovaramo o sprovođenju sporazuma iz Rambujea. Mi kažemo, čekajte, u Rambujeu nije usvojen nikakav sporazum jer ga ni Albanci nisu usvojili. O čemu pričamo? Odgovor je bio – vi ste veoma nekooperativni“, svedoči Šainović.

Čak je i savetnik albanske strane u Rambujeu, profesor Mark Veler, zaključio da je konferencija u Rambujeu predstavljala značajno odstupanje od norme u međunarodnom posredovanju. Prisustvo strana na pregovorima obezbeđeno je pretnjom upotrebom sile od strane NATO. Prihvatanje privremenog političkog rešenja za Kosovo trebalo je postići, ako je potrebno, pretnjom ili upotrebom sile. Implementacija sporazuma trebalo je da bude osigurana prisustvom 28.000 jakih snaga predvođenih NATO, pored značajnog kontingenta OEBS.

Prihvatanje ovog prisustva je takođe trebalo dobiti pretnjom upotrebom sile, ako je potrebno. U vreme održavanja konferencije nije postojao izričiti mandat Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za pretnju ili upotrebu sile u odnosu na strane. Umesto toga, NATO je morao da se osloni na opravdanje nasilne humanitarne akcije u opštem međunarodnom pravu da bi odbranio svoj stav. 

Veler je, međutim, ocenio da bi model Rambujea mogao da predstavlja "dalji korak u razvoju inovativnih mehanizama za rešavanje sukoba povodom samoopredeljenja“, previđajući da u samom mehanizmu nije bilo ničega novog, jer su ultimatumi odavno poznati, a njegovo povezivanje sa samoopredeljenjem naroda, danas bi najverovatnije želeo da bude zaboravljeno. 

Šef delegacije SRJ profesor Ratko Marković ocenio je da je "sporazum" bio faza u sprovođenju pre njega donete odluke da se agresijom na Srbiju Kosovo od nje odvoji, a da se u Srbiji zbaci s vlasti Slobodan Milošević. Odluka je donesena u centru političke moći Zapada, ali pošto je čak za pojedine zemlje zapadnog saveza bila suviše okrutna, nazvana je vrlo plemenito — ’humanitarna intervencija‘“, napisao je Marković.

Milošević je tokom bombardovanja u intervjuu koji je dao za američku TV mrežu C-SPAN ocenio da u Rambujeu "nije bilo pregovora i vaša javnost to mora da zna“. Milošević je izjavio: „Tokom te tri duge nedelje, dve u Rambujeu i jedne u Parizu nije bilo ni jednog sastanka između delegacija kako bi razgovarale. Albanci i Srbi i drugi u državnim delegacijama nisu mogli da razmene nijednu jedinu reč. Nije bilo pregovora. Pogledajte delegacije: Sa jedne strane imali ste srpsku delegaciju sastavljenu od svih nacija koje žive na Kosovu. Tri albanske stranke su imale predstavnike u srpskoj delegaciji. Dalje... Srbi, Albanci, muslimani, Romi, Egipćani, Goranci... Svi oni su umali predstavnike u našoj delegaciji. S druge strane imali ste delegaciju separatističkog pokreta. To nije bila albanska delegacija", rekao je Milošević.

Prema njegovim rečima to je nešto što objašnjava glavnu razliku u pristupima.

"Naš pristup je od samog početka bio da se problem Kosova može rešiti samo na principima jednakosti svih građana u tom regionu. Sa druge strane imamo pristup vaše države u savezu sa separatistima koji favorizuje Albance. Koji im daje pravo da budu gospodari nad ostatkom populacije. Na Kosovu žive Srbi i Crnogorci - njih 250.000. Njima su dede i pradedovi živeli tu i pre nego što je jedan jedini Albanac sišao sa planine. To je drevna srpska teritorija. Ono što je pokušano da se nametne u Rambujeu nije bila uopšte autonomija nego nezavisnost", rekao je on. Istakao je da vlast u Jugoslaviji pravi razliku između separatista na Kosovu i albanskog naroda koji je pošten, dobar, pomalo patrijahalan, ali to im nije mana.

"Čak ni ti separatisti nisu koristili oružje dok vaš predstavnik nije došao da im kaže, da ih snadbe. Bio sam iznenađen da se NATO tako ponizio sklapajući savez sa tim ubicama i narko-dilerima."

Na pitanje kako objašnjava snimke na televiziji gde se vidi veliki broj albanskih izbeglica i da li je njegova politika da protera sve Albance sa Kosova, Milošević je rekao: "To nikada nije bila politika ove zemlje, niti je to moja politika. Mi smo tokom rata u Hrvatskoj zaštitili sve Hrvate u Srbiji. Kada je bio rat u Bosni zaštitili smo sve muslimane u Srbiji. Ima mnogo izbeglica, ali to je rezultat bombardovanja. Svi beže zbog bombardovanja. Pre tog prokletog bombardovanja ove zemlje nije bilo izbeglica".

Vašington je hteo da pokuša još jednom i zatražio je od Holbruka da se vrati u Beograd i sastane se sa Miloševićem. Hil kaže da su se njegovi odnosi s Miloševićem dodatno pogoršali u svetlu Rambujea. Poseta Beogradu koju je obavio u februaru na predlog Olbrajt i Džejmija Rubina prošla je loše.

Holbruk i Hil, zajedno s malom delegacijom iz Vašingtona sastali su se s Miloševićem uveče 22. marta. Razgovori s jugoslovenskim predsednikom kratko su trajali.

Ričard Holbruk je na rastanku rekao Miloševiću. "Vi shvatate šta će se dogoditi kada ja odem", rekao je Holbruk, znajući da je to poslednji sudbonosni trenutak u kome bi se psi rata još uvek mogli utišati. "Da", odgovorio je Milošević. "Bombardovaćete nas. Vi ste velika moćna država i možete da uradite šta želite, a mi ništa ne možemo da uradimo povodom toga". "Bombardovanje", upozorio je Holbruk, a birao je pažljivo reči u dogovoru sa višim oficirima u Pentagonu, "biće brzo, oštro i neprekidno". „Vi ste supersila. Ako želite da kažete da je utorak četvrtak, možete to da uradite. Nije važno šta mi ostali mislimo," zaključio je Milošević.

Posle ovoga američki diplomata je na improvizovanoj konferenciji za štampu obavestio novinare da je odgovor jugoslovenske strane bio negativan i da njemu preostaje još samo da otputuje u Brisel i glavnokomandujućeg snaga NATO-a u Evropi, generala Vesli Klarka, obavesti o njihovom sadržaju. „Moj telefon će biti dostupan, a vlasti u Beogradu znaju njegov broj“, zaključio je Holbruk svoje obraćanje novinarima.

Milošević  je rekao da je pitanje uključivanja NATO-a u kosovsko rešenje na srpskom parlamentu, Skupštini, koja će se sastati ujutru, 23. marta. Holbruk i Hil su ostali te noći do jutra, a onda odslušali raspravu u Skupštini Srbije. Na aerodrom su otišli kasno popodne 23. marta.

Štaviše, u to vreme se u zapadnim diplomatskim krugovima moglo čuti i mišljenje da je Ričard Holbruk otišao s poslednjeg sastanka s Miloševićem u uverenju da bi kratkotrajna vojna intervencija bila alibi koji bi jugoslovenskog predsednika poštedeo kritika zbog gubitka suvereniteta na značajnom delu nacionalne teritorije. Ostaće zapamćena i izjava Milana Milutinovića koji je na pitanje novinara u Parizu da li su vlasti u Beogradu svesne da odbijanje predloženog sporazuma vodi Srbiju u rat s NATO i verovatni gubitak Kosova i Metohije lakonski odgovorio: „Ke sera, sera“ („Šta bude – biće“).

(Kraj)