Bankroft: Kosovo nije multietničko društvo

Zajednica srpskih opština je i dalje apsolutno neophodna. Još uvek na stolu imamo dva glavna pitanja zajednice koja nisu rešena, a to su zdravstvo i obrazovanje. ZSO omogućava transparentno finansiranje tih institucija iz Beograda. I to su stvari koje su zaista važne - ako imate porodicu na severu, želite da znate kako će vam biti obezbeđena zdravstvena zaštita, šta će vaša deca učiti u školi. Shvatam da model nije onakav kakav bi mnogi Srbi želeli, ali dok ne vidimo napredak u vezi sa Zajednicom, veoma je teško videti kako normalizacija može da krene napred, jer postojanje srpske zajednice na Kosovu je veliki aspekt dijaloga, rekao je u podkastu KOntekst Ian Banktoft, pisac i nekadašanji britanski diplomata.

Na jednoj konferenciji kojoj je prisustvovao postavljena je dobra teza: šta radite kada je medijator entuzijastičniji od samih strana u rešavanju problema?

To stvara vrlo neobičnu situaciju u kojoj medijator zapravo nije medijator. Više je poput navijača, jer dve strane ne traže medijaciju. Ne traže nekoga ko će im pomoći da pronađu rešenje problema ili kompromis. Dakle, medijator funkcioniše samo kada imate dve strane koje žele da pronađu rešenje. U suprotnom, medijator dolazi u Prištinu ili Beograd i pokušava da ih podstakne da se vrate za pregovarački sto. Zato imam puno saosećanja prema medijatoru Sorensenu i nimalo mu ne zavidim - to je kao „toksična čaša“ u ovom trenutku, dodaje Banktoft.

Odnose Beograda i Prištine ne analizira samo iz ugla politike. Bankroft, kao poznavalac vina i autor vinskih vodiča kaže da je Pino Noar sorta koja najbolje oslikava srpsko-albanske odnose.

„Zato što je veoma zahtevna sorta, često propada, osetljiva je na bolesti. Ako se pravilno neguje, daje izvanredno vino. Tako i odnosi između Srba i Albanaca zahtevaju mnogo pažnje i rada, ali ako se neguju, mogu dati odlične rezultate. Odnosi su još uvek zasnovani na nadi, a ne na očekivanju, ali postoji potencijal“, rekao je Bankroft.

Na severu Kosova proveo je tri godine od 2015. do 2018, kao službenik Euleksa, a iskustvo iz tog perioda pretočio je u knjugu „Zmajevi zubi, priče sa Severa Kosova“. Za Severnu Mitrovicu u kojoj je živeo kaže da više nije isti grad.

„Mislim da je došlo do fundamentalne promene. Ako pogledate glavno pešačko šetalište, videćete koliko je albanskih preduzeća otvoreno. Iz razgovora sa prijateljima i bivšim kolegama stičem utisak da je mnogo ljudi napustilo sever, ne vide budućnost na severu Kosova, a to je velika šteta. Osećam da je mnogo onog napretka koji sam doživeo 2015–2018. sada poništeno. I duboko sam zabrinut kako će srpska zajednica na severu izgledati u narednim godinama“, kaže Bankroft.

Pod znakom pitanja je i budućnost Univerziteta zbog stalnih najava Prištine da će školstvo i zdravstvo biti integrisani u kosovski sistem. Sagovornik podkasta KOntekst ocenjuje da bi to bio kraj za srpsku zajednicu na Kosovu.

„U knjizi opisujem kako je Mitrovica u mnogim aspektima univerzitetski grad. Možda nema estetiku koju obično povezujete sa univerzitetskim gradom, ali hiljade studenata dolazi na sever svake godine iz različitih delova regiona, pretežno iz određenih gradova u Srbiji. I oni donose svoju mladalačku energiju. Naravno, donose i novac, iznajmljuju stanove. Donose određenu živahnost. Nekada je Trepča bio glavni poslodavac i svaka porodica je imala nekoga ko je tamo radio, ali sada je to mrtav kraj. Univerzitet donosi osećaj života na severu. I mislim da bi, ako bi univerzitet bio premješten ili dodatno oslabljen, a studenti obeshrabreni da dolaze, to imalo stvaran, opipljiv uticaj na socioekonomski život severa. Naravno, potrebni su koraci da se reguliše i pronađe održivo rešenje za ono što se dešava kada neko završi taj Univerzitet“, rekao je gost podkasta KOntekst.

Da bi se razumelo kosovsko pitanje, neophodno je razumeti istoriju i narative, kaže Bankroft. Ne isključuje ni aktuelna dešavanja.

„Kod Srba postoji osećaj da su na Kosovu primenjeni dvostruki standardi. Fon der Lajen je pre neki dan govorila o važnosti očuvanja teritorijalnog integriteta Ukrajine, na primer. Za mnoge Srbe to izgleda kao očigledna kontradikcija - jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova priznato je od strane većine zemalja članica EU. A ipak, sada se insistira na važnosti poretka zasnovanog na pravilima i primenjuje se na Ukrajinu, što stvara osećaj nepravde. Bez obzira da li se slažete ili ne, to je osećaj koji mnogi ljudi imaju. Naravno, savremenija istorija za mnoge Albance, naročito većinu Albanaca na Kosovu - iskustvo diskriminacije pod Miloševićevim režimom i iskustvo rata krajem devedesetih - vrlo je sveže. Bombardovanje i sve što je prirodno sledilo, sve su to sirove emocije.  Mislim da postoji mnogo nerazrešenih trauma koje otežavaju ljudima da objektivno, hladnokrvno i racionalno razmišljaju o tome kako ići napred, kako pronaći kompromis i rešenja“, ocenjuje nekadašnji diplomata.

Osvrnuo se i na pitanje bezbednosti.

„Kada imate režim u Prištini koji razvija neku posebnu fiksaciju na sever i demonstrira da može poslati specijalne operativne snage, to razbija poverenje koje je postojalo i stvara nesigurno okruženje. Ako lokalna zajednica ne oseća poverenje u svoje policijske snage, to stvara probleme“, ističe Bankroft.

Govoreći o prosesu normalizacioje kaže da ona nikada nije jasno definisana.

„Da li to znači da Srbija priznaje Kosovo kao nezavisnu državu? Ili je to kompromis u kojem Srbija prihvata da Kosovo funkcioniše u međunarodnoj sferi? I kao što jedan od članova nedavnog sporazuma kaže, omogućava Kosovu pristup određenim međunarodnim organizacijama. Naravno, nije na Beogradu da odluči da li će Kosovo postati član UN-a, jer druge zemlje mogu imati veto. Ali nisam siguran da znamo šta tačno znači proces normalizacije. I tu je problem.  Pa, znate, neko mi je rekao da je crvena linija u tome što zemlje priznaju nezavisnost Kosova pod pretpostavkom da će Kosovo biti posvećeno postojanju prosperitetnog, multietničkog društva. A ako ta posvećenost nije tu, oni koji su priznali nezavisnost Kosova trebalo bi da drže vlasti, posebno trenutnu vladu u Prištini, odgovornom za to što se vraća na prethodnu praksu. Mislim da su koraci koje smo videli u poslednje dve godine u velikoj meri narušili osećaj mogućnosti da Kosovo može postojati kao multietnička država. Kada idem na sever, ljudi uvek postavljaju pitanje: „Šta sledi?“ Živeti u okruženju gde se ujutru pitaš šta će nam se desiti danas, duboko je nezdravo“, zaključuje gost podkasta KOntekst.

Razgovor Iana Bankrofta sa Draganom Biberović možete pogledati u video prilogu.