Gvozdenović: Treba nam kinesko strpljenje kada je reč o Kosovu

Povezanost Srba u Rumuniji sa Kosovom je iskonska. Dobar deo nas vuče korene sa Kosova i to ne samo na levoj obali Dunava, nego i dalje u Rumuniji. Svako mesto u kojem žive Srbi u Rumuniji starije je od Kosovskog boja i Svetog Save koji je kod nas osnovao tri manstira – Bazjaš, Zlatica i Kusić. Nije mogao da ih osnuje gde nema Srba, već kod svojih. Sve što nas vezuje za Kosovo i Metohiju nalazi se u mojoj knjizi „Koliko Kosova u meni“. To je lepa priča u stihu o Srbima iz davnih dana pa sve do danas. Izdavač je Narodna i univerzitetska biblioteka “Ivo Andrić“ iz Prištine sa privremenim sedištem u Beogradu. Nadam se da smo knjigom uspeli da dotaknemo makar deo onoga što nas vezuje za Kosovo, rekao je u podkastu KOntekst dr Slavomir Gvozdenović, pesnik, profesor, prevodilac i počasni predsednik Saveza Srba u Rumuniji.

Knjigu je predstavio posetiocima ovogodišnjeg Sajma knjiga na štandu Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Živi i radi u Temišvaru, a rođen je u selu Belobreška na rumunsko-srpskoj granici gde većinu stanovništva čine Srbi.

„Srbi su svuda isti, sa vrlinama i manama koje imaju. Veoma je važno što smo mi svesni kome pripadamo, što smo svesni svog jezika i kulture“, istakao je Gvozedenović.

Kaže da se napori za očuvanje kulturnog identiteta Srba u Rumuniji mogu porediti sa naporima Srba koji čuvaju identitet na Kosovu.

„Svima nam je isto, ne znaš gde je teže - na kućnom pragu ili kada se malo udaljiš. Ali naša je sveta dužnost da ne zaboravimo ko smo i za šta se zalažemo. Mi, Srbi u Rumuniji, osim zalaganja u parlamentu objavili smo knjigu 'Kada izađeš na zaleđene obale', to je antologija srpskih pesnika sa Kosova. Stigla je širom Rumuije do ljudi koji nas poštuju i cene. Svaki Srbin, pogotovo mi koji pišemo, prevodimo, dužni smo da za Kosovo učinimo više i pomognemo više. Pre svega u toj političkoj borbi kojoj mi Srbi iz Rumunije pripadamo dušom i telom. Da pokažemo da smo jedan narod ma gde živeli i da ponešto naučimo od onih koji su pametnije postupili – mislim na Jevreje i Jermene. Oni kada se pogledaju znaju kome pripadaju, to moramo i mi da naučimo i da shvatimo da nisu važna politička opredeljenja. Ima nešto što je iznad svega, a to je Kosovo i Metohija“, rekao je gost KOnteksta.

Priprema antologiju „Temišvar na Ibru“ koja u nazivu simbolično povezuje jedan grad i jednu reku, a u koricama srpske pisce iz Rumunije.  

„Moja želja je bila da se saberemo na Ibru koji toliko znači Srbima na Kosovu. U antologiji će biti svi srpski pisci iz Rumunije pa možemo da je čitamo na mostu, da je čuju i jedni i drugi“, poručuje Gvozdenović.  

Književnik iz Temišvara govorio je i o tome koliko je Kosovo kao tema prisutno kod savremenih pisaca.

„Sve ovo traje u nedogled i moramo da imamo kineskog strpljenja. Ljudi pišu na temu Kosova, ali i na šire društvene teme. Kada dotaknemo bolnu temu, proradi naš senziblitet“, ocenjuje Gvozdenović.  

Osnivač je Saveza Srba u Rumuniji, a danas njegov počasni predsednik. Ponosan je što su Srbi, kao jedna od 20 nacionalnih manjina u Rumuniji, daleko ispred ostalih kada je reč o kulturnoj baštini, društvenim i humanitarnim aktivnostima. U više mandata bio je poslanik u rumunskom parlamentu i često nametao temu Kosova.

„Rumunska javnost i država imaju razumevanja za kosovsko pitanje, ali treba da znamo da oni tako štite svoje interese jer imaju problem sa najbrojnijom nacionalnom manjinom. Ako ovaj presedan ostane i njih čeka isto“, upozorava Gvozdenović.

U razgovoru se prisetio 1990. godine kada je kao predsednik Saveza Srba u Rumuniji organizovao kolektivni odlazak na Gazimestan na godišnjicu Kosovske bitke.

„Nismo mogli da sanjamo da ćemo stići tamo, dočekao nas je vladika Atanasije Jevtić. Nije mogao da govori, prvi put sam video da jedan takav div ne može da govori. Doneli smo najveći venac ikada na Gazimestan, bio je dugačak koliko i autobus, sa porukom “Junačkim precima zahvalno potomstvo'. Većina nas je poreklom sa Kosova, kada su nas dočekali u Gračanici sreli smo porodice koje slave iste krsne slave kao mi, to je bilo kao da smo se orodili“, seća se Gvozdenović.  

Njegov rad prepoznali su mnogi, među njima i nekadašnji predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić. Svojevremeno je Slavomir Gvozdenović rekao da je možda trebalo prihvatiti Ćosićevu ideju o podeli Kosova i razgraničenju s Albancima. U KOntekstu je pojasnio tezu.

„To je škakljiv problem, lako je nama da delimo savete iz Temišvara. Ali, ako zastanemo i razmislimo da ovoj muci neće biti kraja nikada, mora nešto da se uradi, ono što je srpsko mora da se sačuva i da se obezbedi specijalan status SPC na Kosovu. Tek posle toga možemo da razmišljamo o nekoj podeli. Ali želim da kažem, ako Srbija tako nešto odluči, to je za nas svetinja“, zaključuje Gvozdenović.

Ceo razgovor možete pogledati u video prilogu.