Izbori u Severnoj Makedoniji - Referendumski glas za kreiranje puta ka evro-integracijama

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Na predsedničkim izborima u Severnoj Makedoniji danas će se suočiti dva kandidata: aktuelni predsednik Stevo Pendarovski, koga podržava partija SDSM, i Gordana Siljanovska Davkova, koja uživa podršku najveće opozicione partije VMRO-DPMNE. Ove dve najveće makedonske parlamentarne partije viteški će se suočiti i na parlamentarnim izborima, koji se, takođe, održavaju danas, uoči obeležavanja Dana pobede nad fašizmom, kada je zvanično kapitulira Nemačka. Na drugoj strani međusobnu parlamentarnu borbu vodiće albanske političke partije, okupljene u dva bloka – Evropski forum i Vredi.

U prvom krugu predsedničkih izbora najveće iznenađenje pokazalo je udruženje Znam, čiji je lider Maksim Dimitrievski osvojio oko 80.000 glasova i zauzeo četvrto mesto. U drugom krugu, kako je naglasio, svoj glas će dati Gordani Siljanovskoj Davkovoj. Premda nije zvanično pozvao svoje glasače da slede njegovo opredeljenje, ukoliko njegovi predsednički glasovi odu Siljanovskoj, ona bi ostvarila 440.000 glasova, što bi joj omogućilo sigurnu pobedu. Ukoliko se to dogodi, ova profesorka ustavnog prava ući će u anale ove države kao prva predsednica i vrhovni komandant.

Neizvesno je kako će se ponašati glasači Levice, čiji je kandidat prof. Biljana Vankovska dobila 40.000 glasova za predsednika. Iako je Vankovska rekla da neće glasati za svoju koleginicu, njenim glasovima Siljanovska bi bila superiorni pobednik.

S druge strane, albanske partije su svojim glasačima poručile da glasaju po ličnoj volji i opredeljenju. Ovakvim stavom kao da je poslata poruka da je ovo, možda, poslednji put da se predsednik države bira na neposrednim demokratskim izborima. Podsetimo, oba albanska bloka sačinila su džentlmenski dogovor da ne učestvuju u formiranju vlade ako ne dobiju garanciju da će se predsednik na sledećim izborima birati u Sobranju. Ukoliko im se ovaj zahtev usliši, može se očekivati da sledeći predsednik Severne Makedonije bude Albanac.

Na osnovu rezultata prvog kruga predsedničkih izbora i ubedljive pobede Gordane Siljanovske Davkove, koja je osvojila duplo veći broj glasova (oko 180.000) od aktuelnog predsednika Steve Pendarovskog, jasan je stav naroda prema licemernoj evropskoj politici, čijim se zahtevima prema državi, i to bez garancija, usprotivila najveća opoziciona partija Severne Makedonije, za razliku od SDSM, koja je pristala na sve uslove koje je Zapad tovario na leđa zemlje.

Partija SDSM je, nakon debakla svog kandidata u prvom krugu predsedničkih izbora, u parlamentarnoj kampanji priznala greške u svojoj politici prema EU, koja nije održala svoje obećanje. Zbog toga su, kako je istakao lider ove partije Kovačevski, kažnjeni od strane građana. Ovim priznanjem zatražili su ponovo poverenje građana kako bi ispravili grešku i doveli zemlju do obećane Evropske unije.

„Znamo da su ljudi umorni od evropskog puta, koji traje 19 godina. Znamo da veliki broj ljudi smatra da EU nije održala svoje obećanje. Ali nema druge opcije nego da zemlja postane deo Unije i ne postoji drugi put nego put evropskih integracija. Vreme je da stavimo po strani sve razlike i da se ujedinimo u ideji za evropsku Makedoniju”, rekao je lider SDSM Dimitar Kovačevski.

Narod će 8. maja konačno odlučiti koju politiku vidi kao učinkovitiju do prosperiteta zemlje i njenih građana. Cilj je isti: evropske integracije, ali SDSM i VMRO-DPMNE nameravaju različitim putevima do ostvarenja tog cilja. SDSM nudi, možda, kraći put, ali skuplji po narod, njegovu čast, dostojanstvo i identitet, a VMRO-DPMNE namerava državu da dovede do cilja sačuvavši ove najvažnije karte.

Svakako, nastavak započetog evropskog puta podrazumeva najpre ustavne promene kako bi Bugari postali konstitutivni element, te uklonili barijeru na putu svog suseda ka EU. Međutim, makedonska opozicija ne prihvata ucene i laži od strane Evropljana.

„Narod koji je napravio puno toga za evropsku budućnost više puta je izigran. Vreme je da sada Brisel nešto napravi za nas. Nakon izbora i formiranja vlade, spreman sam sesti i razgovarati na temeljima razuma i međusobnog poštovanja”, izjavio je za Al Džaziru lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski, koji je svojevremeno za „Politiku” rekao da je neophodno da Evropa garantuje da nakon ovih ustavnih promena neće biti više uslovljavanja građana Makedonije.

Sudeći prema raspoloženju makedonskih građana, kao i prema zvaničnim i nezvaničnim informacijama i anketama, Pendarovski je izgubio bitku za svoj drugi mandat, dok bi Siljanovska Davkova već 12. maja mogla biti inaugurisana za novog predsednika države. Takođe, predviđa se da će VMRO-DPMNE osvojiti i 55 od mogućih 120 sobranjskih mandata. Rukovodstvo VMRO-DPMNE čak smatra da bi mogli da imaju 61 poslanika, čime bi mogli sami da formiraju vladu. Atmosfera koja vlada mogla bi izazvati i takav rezultat, ali spoljni faktor neće dozvoliti jednopartijsku vladu. Na osnovu Ohridskog okvirnog dogovora, Albancima je zagarantovano učešće u vladi.

Ukoliko bi Maksim Dimitrievski, sa udruženjem Znam, ostvario 10 mandata, ovaj dvojac bi udruženim snagama mogao da sastavi novu vladu. Da bi VMRO-DPMNE obezbedio dvotrećinsku većinu, neophodno je da uđe u pregovore i sa jednom od dve albanske koalicije. To bi, prema najavama lidera Mickoskog, mogla biti koalicija Vredi, koju je na predsedničkim izborima predvodio dr Taravari. Podsetimo i da je Taravarija podržao Albin Kurti, koga je albanska opozicija u Tetovu proglasila predsednikom svih Albanaca.

Mickoski je dao do znanja da sigurno neće pregovarati sa koalicijom Evropski put, koju predvodi partija DUI, sa Alijem Ahmetijem na čelu. Mickoski ne želi DUI u vladi zbog kriminalnih aktivnosti, ali sigurno da ne može zaboraviti ni Ahmetijev potez kada je u poslednji čas promenio stranu i 2017. godine formirao vladu sa SDSM, u trenutku kada je VMRO-DPMNE imao većinu i kada je sve bilo spremno da se u ponoć u Sobranju proglasi vlada sa Gruevskim na čelu. Zaokret je učinio samo jedan telefonski poziv upućen Ahmetiju, nakon koga je SDSM sa partijom DUI na buran način zauzeo vlast, posle šarene revolucije i „Zaevljevih bombi” o masovnom prisluškivanju naroda.

Atmosfera ove kampanje, posebno parlamentarne, nije mirovala ni tokom najvećeg pravoslavnog praznika, Uskrsa, kada se čulo skandiranje albanskoj oslobodilačkoj armiji UČK. Njen komandant Ali Ahmeti, uz veliki broj zastava albanske države, u Saraju, predgrađu Skoplja, govorio je javno o svojoj „misiji”.

„Sve vas pozivam da se pridružite nama, budući da naša platforma nije obična, već je ona ’misija’. Ja sam ušao da pravim Albaniju. Najpre je naš stremež bilo Kosovo, a zatim smo promenili i pravni status Albanaca u Makedoniji, pošto su se promenili i međunarodni odnosi”, Ahmetijeve reči preneo je albanski portal ekspres.mk.

Uskršnji praznici okupili su veliki broj gastarbajtera u Severnoj Makedoniji, koji će imati priliku da izvrše svoju građansku dužnost po Ustavu RSM i daju svoj glas jednom od dva predsednička kandidata. Među njima je došlo i oko sto hiljada Albanaca, kako je saopštila koalicija Vredi, koja očekuje značajnu pobedu u odnosu na DUI. Čak i ako u tome ne uspe, u slučaju da mandat za formiranje vlade dobije VMRO-DPMNE, koalicija Vredi će ući u vlast. No, nije isključeno ni da albanske partije bojkotuju izbore i formiranje vlade, budući da nastupaju beskompromisno sa zahtevom da se izbor predsednika prebaci u Sobranje.

Dakako, glas naroda je poslednja reč promena i veoma značajna u eri formiranja novog svetskog poretka. Dobijeni mandat biće ujedno i referendumski glas za kreiranje puta sa budućim poslanicama Evrope, Rusije i SAD. Njeno opredeljenje svakako su evroatlanske integracije, iako su uslovljene ustavnim promenama, te se zemlja suočava sa borbom za očuvanje identiteta i teritorijalnog integriteta i suvereniteta, koji se ugrožava i sa Istoka i sa Zapada.

Nesumnjivo, budući predsednik Severne Makedonije suočiće se sa zamršenim političkim lavirintom ka svetlijim perspektivama države i građana. Sudeći po rezultatima predsedničkih izbora u prvom krugu, može se očekivati dominantna pobeda VMRO-DPMNE i povratak na vlast sa albanskom opozicijom i prvom ženom na čelu Severne Makedonije, koja će poštovati Prespanski dogovor, ali neće izgovarati pridev „Severna”.