Globalne tendencije, region i provokacije koje prete miru: Šta čeka novog predsednika Severne Makedonije?

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

U toku je kampanja za drugi krug predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji, koji će se održati 8. maja, kada i parlamentarni izbori ove države, koji bi mogli da donesu promenu u politici kako na unutrašnjem tako i na spoljnopolitičkom planu. Međutim, koga god narod da izabere za vođu u svetliju budućnost, koja podrazumeva i prijem u Evropsku uniju, suočiće se sa pitanjem promene Ustava, kako zahteva francusko-nemački predlog za nastavak evropskih integracija Severne Makedonije, ali i sa tvrdim zahtevom albanskog političkog subjekta, koji se zalaže za to da budući izbor predsednika države bude odluka poslanika Sobranja.

U prvom krugu predsedničkih izbora ubedljivu pobedu odnela je Gordana Siljanovska Davkova, koja je od aktuelnog predsednika Steve Pendarovskog osvojila gotovo duplo veći broj glasova. Podsetimo i da je ovaj politički dvojac u trci za predsedničku fotelju izašao na crtu i pre pet godina, kada je narod pomogao Pendarovskom da stigne do cilja. Sada se građani nalaze pred istim izborom, a videćemo da li su okolnosti u kojima se zemlja u međuvremenu našla opredeliti glasačku većinu za nastavak političkog pravca Pendarovskog, kandidata partije SDSM, ili se pak prikloniti viziji predsedničkog kandidata Gordane Siljanovske Davkove, koja uživa podršku najveće opozicione partije VMRO-DPMNE. Saznaćemo 8. maja.

Svakako, ono što su ankete pre izbora prognozirale – potvrdio je glas naroda, koji je ukazao na nezadovoljstvo dostignućima u mandatu aktuelnog predsednika. Naravno, treba imati u vidu i činjenicu da je u prvom izbornom krugu Pendarovski nastupio kao kandidat SDSM, bez potpore albanske koalicione partije u vlasti, budući da je ona imala svog kandidata – Bujara Osmanija, ministra inostranih poslova, koji se našao na trećem mestu.

Odluku o kandidaturi Osmanija podstakao je, zapravo, Aljbin Kurti konsultacijama sa liderima albanske opozicije u Prištini, kada je odlučeno da na izborima albanski opozicioni blok predstavlja dr Arben Taravari. Albansko glasačko telo bilo je, stoga, podeljeno na dva kandidata iz albanskih redova, što je sputalo Osmanija da se, kao treći, nađe u drugom izbornom krugu.

Prema anketama i analitičkim procenama, najviše šanse za pobedu u drugom krugu daju se ponovo Gordani Siljanovskoj Davkovoj, kao i partiji VMRO-DPMNE da osvoji najveći broj poslanika u parlamentu. Ukoliko se obistine ovakve prognoze, VMRO-DPMNE bi mogao da odredi mandatara i formira vlast. Lider ove partije Hristijan Mickoski pozvao je na nacionalno makedonsko jedinstvo, pre svega, udruženje „Znam” i partiju Levicu. Na osnovu glasova koje su ostvarili njihovi predsednički kandidati, postoji nada da osvoje više od osam mandata. Ukoliko se udruže sa najvećom opozicionom parlamentarnom partijom VMRO-DPMNE, koja je na korak da osvoji najveći broj poslanika u parlamentu, to bi značilo da ove tri partije mogu da formiraju prostu većinu od 61 poslanika. Za dvotrećinsku većinu je potrebno da im se priključi još neka albanska partija. Pretpostavlja se da bi to mogla biti albanska opozicija, sa Travarijem na čelu.

Ne treba skrajnuti s uma ni da albanska opozicija uživa poverenje Aljbina Kurtija, kome je ona most za proširenje delovanja i na teritoriji Severne Makedonije. Kurti je u sukobu sa albanskim premijerom Edijem Ramom, između ostalog, jer Kurti pretenduje na političku funkciju u Albaniji, ali i zbog „Otvorenog Balkana”, koji je trn u oku Kurtiju, te značajno zamera Rami što je ostvario dobre odnose sa Vučićem. Takođe, Kurti nije na istoj liniji ni sa Alijem Ahmetijem, liderom albanske partije u vlasti DUI, bar kada je u pitanju vlast i to ko će biti lider Albanaca na ovim prostorima. Kurti je prošle godine u Tetovu od strane albanske opozicije proglašen predsednikom svih Albanaca, što mu je dalo vetar u leđa da krči put kao ostvarenju Demaćijevog sna o „velikoj Albaniji”.

Albanski politički faktor u Severnoj Makedoniji nesumnjivo sve više jača. Makedonska politička scena često podseća na pozorišnu binu, a sada je, pred same izbore, bila održana premijera predstave „Makedonsko Sobranje”, u režiji partije DUI, koja je simulacijom najvišeg zakonodavnog i ustavotvornog organa Severne Makedonije Sobranja poslala jasne poruke o svojoj viziji državne hijerarhije.

Albanske partije, i na vlasti i u opoziciji, udružene su u pritisku da se, prilikom promene Ustava radi unošenja Bugara kao konstitutivnog elementa, što otvara vrata nastavku evropskih integracija, u najviši državni akt unese i promena o budućem izboru predsednika u Sobranju.

Sa svim ovim pritiscima suočiće se novi šef države, koga će narod izglasati 8. maja. Obe struje, i VMRO-DPMNE, koja podržava predsedničkog kandidata Gordanu Siljanovsku Davkovu, i SDSM, koja stoji iza Pedarovskog, složne su u viziji da zemlja pripada Evropskoj uniji. Međutim, ono što ih razdvaja, a što razdvaja, pre svega, i njihove glasače, jeste odnos prema uslovima koji se na tom putu nameću. Iako je SDSM pristala na sve zahteve koje su zemlji nametnule EU, SAD i NATO, građani Severne Makedonije i dalje su u čekaonici Evropske unije, te su na pritisak za novu promenu Ustava, s kom se ne slaže partija VMRO-DPMNE, dali jasno mišljenje o ovom pitanju. Licemerstvo Evropske unije moglo bi aktuelnu vlast da košta ostanka na tom mestu, te scenarija da iz opozicionih redova posmatra VMRO-DPMNE.

Svakako, novi predsednik Severne Makedonije, osim unutrašnjih pitanja, suočiće se i sa globalnim tendencijama, te regionalnim odnosima i provokacijama koje prete miru na Balkanu.