Promena Ustava i EU integracije: Ključna pitanja predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Sedmi predsednički izbori u Severnoj Makedoniji najverovatnije će biti zaokruženi 8. maja, u drugom krugu, kada će biti održani i parlamentarni izbori. Noseće pitanje, prema istupanjima samih predsedničkih kandidata, kao i prema rečima lidera svih partija koje pretenduju na vlast, jeste promena Ustava Republike Severne Makedonije i njen dalji put ka evropskim integracijama.

Licemerna politika Zapada prema ovoj državi kada je reč o obećanjima za njen prijem u Evropsku uniju, kako pokazuju ankete, uzrokovala je naklonjenost naroda više ka opozicijskom programu nego ka podršci aktuelnoj vlasti. Kao što je poznato, Prespanskim dogovorom promenjen je Ustav Makedonije i usvojeno novo ime države – Severna Makedonija. Bio je to uslov za evroatlantske integracije. Zemlja je uspela da postane 30. članica Natoa, ali joj je mesto u Evropskoj uniji blokirala Bugarska, te obećanje da će promenom Ustava i imena države postati članica Evropske unije nije ispunjeno. Evropska unija je podržala zahtev svoje članice i, sa Nemačkom i Francuskom na čelu, ponudila rešenje za ovaj susedski spor. Tako je Severna Makedonija još jednom uslovljena promenom najvišeg državnog akta kako bi se u njega uneo bugarski narod kao konstitutivni element. No, pritisak na promenu Ustava RSM poslužio je albanskim partijama da iznesu svoje zahteve kada je reč o promeni Ustava i dodatno uzdrmaju političku scenu Severne Makedonije.

Aktuelni predsednik i kandidat za novi petogodišnji mandat Stevo Pendarovski, kojeg podržava koalicija SDSM, ukazuje na evrointegracije kao prioritet, ističući da je državi mesto u zapadnom krilu, jer je to svetla budućnost za mlade, kako bi imali mogućnost da se profesionalno ostvare u svojoj zemlji. Inače, Pendarovski je bio koordinator makedonske vlade za ulazak Severne Makedonije u Severnoatlantsku alijansu.

S druge strane, Gordana Siljanovska Davkova, uz podršku najveće opozicione makedonske parlamentarne partije VMRO-DPMNE, drugi put odmerava snagu sa Pendarovskim. Iako je na prošlim izborima narod bio naklonjeniji Pendarovskom, prema aktuelnim anketama, prof. Siljanovska Davkova sada ima mnogo veće šanse da zauzme predsedničku fotelju. Hristijan Mickoski, lider partije VMRO-DPMNE, čiji je Davkova predsednički kandidat, smatra da će na izborima ostvariti šestocifrenu pobedu. Treba naglasiti da se partija VMRO-DPMNE oštro protivi ponovnoj promeni Ustava. Iako ni partija ni njen predsednički kandidat nisu protiv evropskih integracija, principijelno se zalažu za očuvanje dostojanstva makedonske nacije i njenog identiteta. Dakle, ne žele da pristupe promeni Ustava pod pritiskom Bugara i Evrope, već da slede glas naroda i očuvaju identitet i jezik svoje nacije.

Sličnu ideologiju kada je reč o očuvanju državnog ugleda i identiteta makedonskog naroda imaju i gradonačelnici opštine Kumanovo i opštine Karpoš Maksim Dimitrievski i Stevče Jokimovski.

Nasuprot njima, albanski blokovi u vlasti i opoziciji zalažu se za promenu Ustava, i to prilikom koje bi, pored unošenja bugarskog zahteva, bio izmenjen i izbor predsednika države – umesto da se predsednik bira na demokratskim narodnim izborima, da se ovo važno pitanje rešava u Sobranju. Iako albanske partije i u vlasti i u opoziciji imaju svoje kandidate za predsednika države, postoji dogovor da ne prihvate formiranje nove vlade nakon parlamentarnih izbora sve dok se ne obezbedi sigurna promena Ustava i u njega ne unesu njihovi zahtevi.

Ekspresnu promenu Ustava RSM podržala je i ambasadorka SAD Angela Ageler, smatrajući da se za ovaj korak ne mora čekati formiranje vlade. Po zakonu, formirana tzv. pržinska vlada, čiji je predsednik Talat Džaferi, ima ulogu samo da priprema izbore u zemlji. Ipak, američka ambasadorka kaže da je u Severnoj Makedoniji sve moguće, pa i promena Ustava pod rukovodstvom „tehničke vlade”. Ona je, takođe, posebno naglasila da će voditi računa i o tome da li su u izbore uključene strane sile i kakav uticaj imaju na izbore.

Barem zasada, niko nije izneo argumente o mešanju stranog faktora u predsedničke izbore u Severnoj Makedoniji, sem što su SAD neposredno pre izbora objavile da su sankcionisale gradonačelnika Karpoša Jokimovskog i njegovu porodicu zbog korupcije. No, DIK Severne Makedonije ukazao je na to da Jokimovski ipak ima pravo na borbu za predsednika države, bez obzira na to što je sankcionisan od savezne administracije SAD.

Jedan od pretendenata na predsedničku funkciju jeste i dr Arben Taravari, predstavnik albanske opozicije, koji je prihvatio kandidaturu nakon konsultacija sa Albinom Kurtijem u Prištini. Podsetimo i da je, u poslednjem kvartalu prošle godine, Kurti u Tetovu bio proglašen predsednikom svih Albanaca, uz albansku himnu i mapu tzv. velike Albanije, za koju se Kurti očigledno i beskrupulozno zalaže. Taravari je najavio, ako bude predsednik Severne Makedonije, isključiće Severnu Makedoniju iz „Otvorenog Balkana”, što je cilj i samom Kurtiju, koji se zbog tog pitanja i suprotstavio albanskom premijeru Ediju Rami. Nasuprot ovoj tezi, Kurti ne kudi Berlinski proces, koji proizilazi iz nemačke inicijative još iz vremena Angele Merkel. Dakle, sledbenici Kurtija u Severnoj Makedoniji vrlo otvoreno prete opstanku inicijative „Otvoreni Balkan”, podržavajući, s druge strane, nemačku kreaciju prema Balkanu, koja je u suprotnosti sa stavovima SAD.

Ukoliko bi se postigla promena Ustava da se u Sobranju predsednik bira dvotrećinskom ili prostom većinom, bio bi to čin čiste političke trgovine, koja bi albansku etničku grupaciju približila predsedničkoj funkciji u ovoj državi. Bio bi to još jedan korak ka približavanju albanskim etničkim ciljevima za koje se zalagao Vilijam Voker, koji je izazvao bombardovanje Jugoslavije pre dvadeset pet godina pod geslom zaštite od humanitarne katastrofe na Kosovu.

U drugom izbornom krugu, 8. maja, narod će se opredeliti za lidera koji će ga voditi kroz prepreke sa kojima se zemlja suočava na putu u svetliju budućnost. Tada će biti održani i parlamentarni izbori. No, pritisci na ustavne promene mogli bi izazvati parlamentarnu krizu i dovesti do neformiranja nove vlade.