KO je KO - Andraš Klajn: Novi mađarski izaslanik za Zapadni Balkan dobar poznavalac odnosa Beograda i Prištine

Mađarski diplomata Andraš Klajn imenovan je 1. septembra ove godine za specijalnog izaslanika Mađarske za Zapadni Balkan. Pre imenovanja obavljao je funkciju ambasadora u Severnoj Makedoniji, a prethodno je rukovodio Odeljenjem za Zapadni Balkan pri MSP-u. Odnosi Beograda i Prištine zauzimaju značajno mesto u njegovim diplomatskim i autorskim istupima, dok evropsku perspektivu vidi kao važan instrument stabilizacije regiona.

Klajn je rođen 1969. godine u Parizu. Diplomirao je francuski i španski jezik na Filozofskom fakultetu u Budimpešti, a nakon studija radio je kao nastavnik u dvojezičnoj špansko-mađarskoj gimnaziji u Budimpešti.

U mađarsko Ministarstvo spoljnih poslova prešao je 2000. godine, na poziv tadašnjeg zamenika državnog sekretara Čabe Lorinca, koji mu je bio profesionalni mentor. Najpre je radio kao šef njegovog kabineta, potom je od 2002. do 2010. bio sekretar Odbora za spoljne poslove mađarskog parlamenta, a od 2010. do 2012. obavljao je funkciju zamenika šefa kabineta u Ministarstvu spoljnih poslova.

Za ambasadora Mađarske u Bugarskoj imenovan je 2012. godine i tu funkciju obavljao je do 2016. godine. Nakon toga preuzeo je rukovođenje Odeljenjem za Zapadni Balkan mađarskog Ministarstva spoljnih poslova, na čijem je čelu bio do 2022. godine. Iste godine imenovan je za ambasadora Mađarske u Severnoj Makedoniji.

Stavovi o Srbiji i Kosovu

Klajn se pitanjima Srbije, Kosova i srpsko-albanskih odnosa često bavio i u svojim stručnim i publicističkim radovima.

U tekstu „Neophodnost integracije Zapadnog Balkana“, objavljenom 2020. godine, dok je bio na čelu Odeljenja za Zapadni Balkan mađarskog Ministarstva spoljnih poslova, ukazao je na značaj evropskih integracija za stabilnost regiona i upozorio da usporavanje integracija negativno utiče na spremnost Beograda i Prištine da napreduju u dijalogu.

Posebno je istakao položaj srpske zajednice na Kosovu, navodeći da „nastavak postojanja Kosova u sadašnjim granicama nije moguć bez obezbeđivanja prava lokalne srpske manjine“.

U istom radu bavio se i položajem nacionalnih manjina u Srbiji. Navodi da je Srbija, delom i zbog mađarske podrške evropskim integracijama, razvila sistem kulturne autonomije za mađarsku manjinu, ali i za druge nacionalne zajednice, među kojima su Albanci u Bujanovcu, Medveđi i Preševu.

Srpsko-albanski odnosi i uticaj velikih sila

Klajn je 2022. godine u mađarskom časopisu „Pro Minoritate“ objavio prikaz knjige istoričara Lasla Markusa „Istorija Kosova: od Dardanije do briselskog dijaloga“, pod naslovom „Celokupna istorija Kosova iz perspektive jednog aktivnog diplomate“.

U tom tekstu bavio se istorijskim korenima srpsko-albanskog sukoba, razvojem albanskog nacionalnog pokreta i uticajem velikih sila na političke prilike na Kosovu. Ocenio je da je politička konsolidacija kosovskih Albanaca i Srba teško ostvariva bez snažnog međunarodnog angažovanja.

Naglasio je i da su interesi velikih sila kroz istoriju često imali presudan uticaj na Kosovo i čitav Balkan, neretko potiskujući interese lokalnih naroda.

Takođe je ukazao na to da, uprkos proglašenju nezavisnosti 2008. godine, „Kosovo još nije završilo proces izgradnje funkcionalne države“.

Opasnost promene granica

O srpsko-albanskim odnosima govorio je i u intervjuu za mađarski Institut za istoriju, objavljenom u januaru ove godine, u kojem je naglasio da se taj sukob ne može razumeti bez poznavanja istorije. Upozorio je i da bi eventualna promena granica na Balkanu mogla da otvori niz novih teritorijalnih pitanja, uključujući mogućnost ujedinjenja Kosova i Albanije i otcepljenja severozapadnog dela Severne Makedonije, u kojem Albanci čine većinu.

„Ako se, recimo, Bosna i Hercegovina raspadne i budu uspostavljene nove granice, odmah se postavlja sledeće pitanje: zašto Kosovo ne bi moglo da se ujedini sa Albanijom i zašto se severozapadni deo Severne Makedonije, u kojem Albanci čine većinu, ne bi mogao otcepiti? Zato je opasno povlačiti nove granice. Videli smo, na primeru raspada Jugoslavije, kakve patnje i krvave događaje one u određenim slučajevima nose sa sobom“, naveo je Klajn.

Podrška evropskim integracijama Srbije

Nakon imenovanja za specijalnog izaslanika, Klajn se 9. septembra sastao sa potpredsednicom Narodne skupštine Srbije i predsednicom Odbora za evropske integracije Elvirom Kovač.

Tom prilikom poručio je da Mađarska snažno podržava evropske integracije Srbije i da želi da, nakon promene vlasti u Mađarskoj, jasno prenese poruku da se takav stav neće menjati. Istovremeno je ukazao na potrebu otvorenog razgovora o tome zašto evropske integracije Srbije ne napreduju očekivanim tempom.

Kosovo je posetio 29. oktobra, kada ga je primio zamenik ministra spoljnih poslova i dijaspore Krešnik Ahmeti. Važan deo razgovora bio je posvećen aktuelnim dešavanjima na Zapadnom Balkanu, bezbednosnoj situaciji i izazovima koji utiču na regionalnu stabilnost.

Danas se sastao i sa ministrom spoljnih poslova Severne Makedonije Timčom Mucunskim, koji je saopštio da su tom prilikom potvrđeni odlični bilateralni odnosi i strateška saradnja između dve vlade.

Interesovanje za Balkan

Klajnov otac je takođe bio diplomata. Tri puta je službovao u Francuskoj, a karijeru je završio u Argentini. Majka mu je Bugarka i bugarski govori na maternjem nivou. O sebi je ispričao da je veliki deo detinjstva provodio kod rođaka u Bugarskoj i kao jedan od razloga dugogodišnjeg interesovanja za Balkan istakao upravo porodične i kulturne veze sa tim prostorom.

Govoreći o svom publicističkom radu, Klajn je naveo da su njegove publikacije uglavnom posvećene spoljnopolitičkim temama i istakao angažman u uredništvu časopisa „Pro Minoritate“, gde svake godine nastoji da pripremi jedan broj posvećen Balkanu.

„Trudim se da kupim i pročitam svaki rad o balkanskoj politici koji bude objavljen u Mađarskoj. Nažalost, uprkos tome što je Balkan u načelu važan za našu zemlju, takvih radova se objavljuje veoma malo“, rekao je Klajn.