KO je KO - Dejona Mihalji: „Ružičasta komesarka“ u senci vlasti Samoopredeljenja

Nekada gotovo nepoznata javnosti na Kosovu, a danas jedna od najuticajnijih osoba van formalnih institucija odlučivanja i izvršne vlasti - Dejona Mihalji ovih dana ponovo izaziva veliku pažnju. Aktivistkinja Samoopredeljenja iz Albanije nikada nije obavljala javnu funkciju u vladama Aljbina Kurtija, niti se često pojavljivala u medijima, ali, prema navodima kritičara, njeni postupci ukazuju na duboku i neformalnu moć u „disciplinovanju“ kadrova, zbog čega je u javnosti dobila nadimak „ružičasta komesarka“.

Kosovski mediji objavili su u sredu poruke koje povezuju Dejonu Mihalji i ministarku ekonomije u tehničkom mandatu Artanu Rizvanoli sa imenovanjem Faruka Mujke na čelo javnog preduzeća „Ibar-Lepenac“. Novinar Vuljnet Krasnići izjavio je da bi Specijalno tužilaštvo trebalo da sasluša Mihalji, jer se iz poruka vidi da je Mujku protivzakonito i uz političku intervenciju Samoopredeljenja imenovan za generalnog direktora tog preduzeća.

„Reč je o osobi koja nema nikakvo zvanično ovlašćenje, samim tim ni formalnu odgovornost, ali očigledno ima politički uticaj. Dejona Mihalji je morala da bude predmet istrage“, rekao je Krasnići.

Uvek u senci, nikad pred kamerama

Ali, ko je zapravo Dejona Mihalji?

Ona nikada nije viđena na javnim događajima Samoopredeljenja, niti je obavljala bilo kakvu funkciju tokom vlada Kurti I i Kurti II. Dosledno je ostajala u „senci“ stranke, izbegavajući javne nastupe i vidljiv politički angažman.

Zvanični sajt Samoopredeljenja nudi vrlo malo informacija o njenoj ulozi. Jedini javno dostupan podatak jeste da od 2016. godine obavlja funkciju „koordinatorke odbora“.

Nešto više informacija može se pronaći na zvaničnoj stranici filijale Samoopredeljenja u Albaniji, gde se navodi da je rođena 1980. godine u Tirani, da je završila osnovne i postdiplomske studije na Fakultetu društvenih nauka, smer filozofija-sociologija, kao i da je radila kao univerzitetska predavačica i učestvovala u istraživačkim i prevodilačkim projektima.

Agent kontrole

Bivši poslanik Samoopredeljenja Haki Abazi, kada je 2023. napustio dva parlamentarna odbora, javno je optužio rukovodstvo stranke za gušenje unutrašnje demokratije, nazivajući Dejonu Mihalji „agentom kontrole“.

„Mihalji nije učestvovala u glasanju niti u unutarstranačkoj konkurenciji, ali je glavna osoba koja upravlja i donosi odluke unutar pokreta“, rekao je Abazi, koji je kasnije prešao u Alijansu za budućnost Kosova.

On je javno i pozvao glavnog državnog tužioca da uhapsi Mihalji, optužujući je da je svojim kontaktima sa opozicionim liderima ugrozila nacionalnu bezbednost.

Optužbe i istrage

Tokom više meseci, prema navodima aktivista i pojedinih poslanika, Mihalji je optuživana i da stoji iza „čišćenja“ muslimanskih članova iz Samoopredeljenja. Mediji su navodili da je bila centralna figura u procesu uklanjanja pojedinih kandidata sa internih lista, uz obrazloženje njihovih stavova protiv istopolnih brakova i predloženog Građanskog zakonika.

Ni optužbe za kadriranje u javnim preduzećima nisu nove.

Bivši generalni direktor RTK Škumbin Ahmetdžekaj izjavio je prošle godine da Mihalji, iako formalno obavlja stranačku funkciju, „u praksi vlada Kosovom“, tvrdeći da je upravo ona tražila njegovu smenu sa čela javnog servisa.

U septembru 2024. godine Mihalji je pozvana i na saslušanje u Specijalno tužilaštvo Kosova zbog sumnji u povezanost sa velikim tenderima u Kosovskoj energetskoj korporaciji (KEK). Kako je tada objavljeno, saslušana je u svojstvu svedoka. 

Najmoćnija u „grupi sedam“

U ranijim izveštajima medija navodilo se da je Mihalji bila najuticajnija osoba u takozvanoj „grupi sedam“, u kojoj su, pored nje, bili i Bojken Abazi, Nazli Balja, Dželjalj Svečlja, Ismajl Kurteši, Fatmir Kolćaku i Elvis Hodža.

Prema tim navodima, upravo je ona insistirala na ponovnom izboru Aljbina Kurtija za predsednika stranke, ocenjujući kao nedemokratske zahteve dela članstva da se Kurti povuče iz trke.

Sukob sa Edijem Ramom

U septembru 2023. godine Mihalji se sukobila i sa premijerom Albanije Edijem Ramom, reagujući na njegovu izjavu da bi Kfor trebalo da preuzme kontrolu nad severom Kosova. Ona je tada na Fejsbuku navela da Kosovo nikada nije tražilo takvu intervenciju, već da je to zahtev Srbije.

„Rama bi ćutanjem najviše pomogao Kosovu“, poručila je premijeru.

Zabrana ulaska na Kosovo

Ono što je poznato u vezi sa Dejonom Mihalji jeste i da joj je 18. jula 2016. godine na prelazu Morina zabranjen ulazak na teritoriju Kosova. Pokret Samoopredeljenje je tada ovu odluku okarakterisao kao „proizvoljnu odluku vlade Hašima Tačija, Ise Mustafe i Kadrija Veseljija“.

„Takva proizvoljnost vlasti Kosovo pretvara u zemlju bez demokratskih i građanskih prava i razotkriva ga kao tiraniju sitnih despota, čija je jedina funkcija servilnost prema međunarodnoj zajednici, Srbiji i mafiji“, navedeno je tada na zvaničnom sajtu Pokreta Samoopredeljenje, uz zahtev da se ukine naredba.

Ovaj slučaj je dodatno ukazao na značaj i ulogu Mihalji unutar pokreta. Nekoliko dana kasnije, pažnja javnosti bila je dodatno usmerena na ovu stranku nakon incidenta u kojem je automobil tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Skendera Hisenija isprskan farbom tokom simbolične akcije aktivista Pokreta Samoopredeljenje.

Sporna dokumenta

Opozicione stranke DSK i DPK u septembru 2023. godine najavljivale su i da bi jesenje zasedanje Skupštine Kosova moglo da počne formiranjem dve istražne komisije, od kojih bi se jedna bavila upravo slučajem Dejone Mihalji. Poslanica DPK Ganimete Musljiju tada je izjavila da bi trebalo razjasniti na koji način je Mihalji dobila dokumenta za boravak na Kosovu, imajući u vidu činjenicu da joj je ranije bio zabranjen ulazak na teritoriju Kosova.

Iako zvaničnih podataka nema puno, tim povodom portal Paparaci je tokom 2023. objavio dva dokumenta za koja je naveo da ukazuju na to da je Dejona Mihalji na Kosovu registrovana kao osoba bez navedenog mesta rođenja i bez jasno definisanog identiteta, kao i dodatni dokument u kojem se njen otac izjašnjava kao pripadnik grčke nacionalnosti.

Prvi dokument, prema navodima Paparacija, predstavlja izveštaj kosovskih institucija koji sadrži lične podatke. U njemu, kako je objavljeno, nije navedeno njeno mesto rođenja, grad rođenja, niti nacionalna pripadnost. Konkretno, u rubrikama se navodi „nepoznato“ mesto rođenja, „nepoznati“ grad rođenja, dok je polje koje se odnosi na državljanstvo ostavljeno prazno.

Drugi dokument, koji je Paparaci pribavio iz matičnih knjiga u Albaniji, odnosi se na porodične podatke Dejone Mihalji. Prema tom dokumentu njen otac Aleksandar, koji je rođen u Tirani, deklarisan je kao pripadnik grčke zajednice u Albaniji.

Na osnovu istog dokumenta, ime dede Dejone Mihalji navodi se kao Leonid, dok se ime njene bake navodi kao Figalija. Majka Dejone Mihalji zove se Lindita i, prema podacima iz matične evidencije, registrovana je kao državljanka Albanije.