Koliko je za NATO pakt važno eventualno učlanjenje Kosova i kakve bi bile posledice toga?

"Nema dileme da bi, u nekom hipotetičkom scenariju, integracija Kosova u NATO pakt narušila odnose između Srbije i Alijanse i dodatno naštetila ionako nezavidnoj poziciji koju NATO ima u javnom mnjenju Srbije. U sedištu saveza u Briselu to znaju, kao što takođe znaju da njihove četiri članice ne priznaju kosovsku državnost."

Priredio: Miloš Garić

Mirovna misija NATO pakta na Kosovu (Kfor), po mandatu UN, trenutno broji oko 4.500 vojnika iz 27 država sveta, što je, posle nedavnih procena vrha Severnoatlantske alijanse o neophodnim pojačanjima zbog stanja bezbednosti, otprilike za petinu veće prisustvo u odnosu na prethodnu godinu. I dok zvanični Beograd insistira na većem prisustvu i angažmanu jedinica Kfora u pružanju sigurnosti srpskoj zajednici na Kosovu, albanski političari u Prištini akcenat stavljaju na brzo učlanjenje Kosova u NATO i formiranje sopstvene vojske sa neograničenim ovlašćenjima, iako je to protivno svim važećim dokumentima.

Predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, nekada istaknuti pripadnik paravojne formacije OVK u ratu protiv bezbednosnih snaga Srbije, zatražio je pre nekoliko dana od Skupštine Kosova da odobri rezoluciju kojom se zahteva direktno članstvo u NATO. Haradinaj je rekao da je bezbednosna situacija na Kosovu i u regionu ozbiljna, i da “Kosovo ne treba da traži članstvo u Partnerstvu za mir, već direktno da ide u NATO alijansu”.

O učlanjenju Kosova u NATO u pojedinim političkim krugovima na Zapadu često se govori kao opciji za međunarodnu afirmaciju jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti, koja je prethodnih godina zaustavljena principijelnim odbijanjem Srbije da prihvati otcepljenje južne pokrajine i njeno učlanjenje u najvažnije svetske institucije. A, koliko je hipotetičko članstvo Kosova u NATO savezu složeno pitanje, najbolje govori podatak da se i četiri države članice Alijanse strogo suprotstavljaju prihvatanju kosovske državnosti.

Kosovo nije država za Španiju, Grčku, Rumuniju i Slovačku i sledstveno tome ne može biti ni predmet razgovora o članstvu u NATO. To je nedavno i praktično pokazano prilikom posete “predsednice” Vjose Osmani sedištu NATO.

"Generalni sekretar NATO sastao se sa gospođom Vjosom Osmani-Sadriu sa  Kosova. U četvrtak, 7. septembra 2023. godine, generalni sekretar NATO, gospodin Jens Stoltenberg, primio je gospođu Vjosu Osmani-Sadriu", ovako glasi jedna od vesti na zvaničnom sajtu NATO, sa jasnom ogradom o zvaničnoj ulozi gošće sa Kosova.

Potpuno je, dakle, jasno da je za političko rukovodstvo Albanaca na Kosovu eventualni ulazak u NATO od izuzetnog značaja, ali koliko je za sam NATO u ovom trenutku nešto tako važno i kakve bi posledice iz tog scenarija mogle da proizađu, to su pitanja na koja vredi obratiti posebnu pažnju.

Nije tema u Briselu

“Kada god albanskim političarima zatreba jeftinih političkih poena unutar biračkog tela, onda pribegavaju oprobanom receptu upiranja prstom u Srbiju i Srbe. Bilo da je reč o nabavkama naoružanja, vojnim vežbama Vojske Srbije, prikazima ili nekim drugim aktivnostima. Slično je i sa temom članstva u NATO, s tim što se ona pored domaćeg javnog mnjenja koristi i za međunarodnu scenu. Taj nedosanjani san kosovskih Albanaca trebalo bi, kako oni navode, da ih trajno zaštiti od "agresije Srbije", koja sudeći prema njihovim navodima, samo što nije krenula. Dakle, tema članstva u NATO predstavlja dobitnu kombinaciju kako za glasače kod kuće tako i za međunarodne partnere, pa ne treba da čudi zašto se sve češće toliko pominje”, ukazuje za Kosovo onlajn Vlade Radulović, vojni analitičar i predsednik Centra za geostrateška istraživanja i terorizam. 

Sa druge strane, on smatra da pitanje potencijalnog prištinskog članstva u NATO ne samo da nije tema bilo kakvih razgovora u Briselu, već prosto iz proceduralnih razloga to pitanje u ovom trenutku ne deluje realno.

“Više puta je istaknuto da NATO ostaje u potpunosti posvećen misiji Kfor i njenom mandatu u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Čak je i tokom nedavnog sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO u Briselu, od strane generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga ponovljeno da je jedan od prioriteta NATO mir i stabilnost na Balkanu i dalja podrška misijama Eufor Althea u BiH i Kfor na Kosovu i Metohiji. Dakle, ako bih mogao da konkretizujem, i pored želja Prištine, rekao bih da pitanje članstva ne samo da nije "na stolu" ili u najboljem slučaju po njih da je krajnje marginalno, već je besmisleno u ovom trenutku. Naročito imajući u vidu da ni sve članice NATO ne priznaju kosovsku nezavisnost, a konsenzus je početak i kraj svega”, objašnjava Radulović.

Kako će se stvari u budućnosti odvijati, ipak, po Raduloviću, ostaje da se vidi, a mnogo toga će svakako zavisiti od daljeg dijaloga Beograda i Prištine i razvoja situacije na terenu.

“Nema dileme da bi u nekom hipotetičkom scenariju, integracija Kosova u NATO, ne samo narušila odnose između Srbije i Alijanse, već i dodatno naštetila ionako nezavidnoj poziciji koju NATO ima u javnom mnjenju Srbije. Sa druge strane, ne vidim kako bi se to negativno odrazilo na bezbednosnu situaciju u regionu. Naprotiv, NATO bi dodatno učvrstio svoje pozicije koje ima u ovom delu Evrope i na taj način kontrolisao i sprečavao bilo kakvu potencijalnu eskalaciju sukoba”, smatra vojni analitičar Vlade Radulović.

Srbija u delikatnoj situaciji

Dugogodišnji novinar, publicista i vrsni poznavalac geopolitičkih prilika Siniša Ljepojević, za Kosovo onlajn naglašava da je NATO pre svega politička organizacija, a tek onda vojna, i da je sve više politički, a ne vojni instrument Amerike i Evropske unije.

"NATO nije ni najveći, a ni najsnažniji, i kao što je pokazao rat u Ukrajini u dubokoj je krizi i neizvesna je njegova budućnost. Ali, ne odustaje od svojih strateških ciljeva meću kojima je i Kosovo. Osnovni ciljevi eventualnog članstva Kosova u Alijansi su povezivanje kopnenih koridora od Albanije i Crne Gore preko Kosova do Severne Makedonije i ostalog NATO bloka. Tako bi se potpuno zatvorio južni prostor Balkana. U tom cilju je izgradnja putne mreže koja bi kopnenim putem povezala Jadransko sa Crnim morem. Drugi cilj je "živa sila“, NATO članice nemaju dovoljno vojnika i bilo koja hiljada više je važna, a veruje se da Kosovo može da im da nekoliko hiljada“, objašnjava Ljepojević.

On dodaje, da je zato Americi i NATO zemljama izuzetno važno da Srbiju prisile na bilo kakav dogovor sa Prištinom koji bi se mogao predstaviti kao faktičko priznanje Kosova, što bi onda, prema tom tumačenju, otvorilo put kosovskom članstvu u NATO paktu.

"Veoma je teško predvideti kakve bi stvarne posledice mogle da budu. Srbija je u veoma delikatnoj situaciji jer je pod pritiscima na sporazume koji bi bili protumačeni kao faktičko priznanje Kosova kao države, što ona ne može da prihvati, a istovremeno Beogradu je u interesu da, uprkos svemu, održava odnose sa NATO savezom. U odnosima Beograda i Prištine to bi značilo da bi Priština bila ojačana i praktično postigla svoj cilj, a ukupno u regionu bi moglo doći do izvesnih političkih pomeranja čak i u onim zemljama koje nisu priznale Kosovo, u Rumuniji i Grčkoj, koje su članice NATO alijanse, pa samim tim moraju da prihvate njene odluke. Naravno, to je sve mogući razvoj i još uvek nije jasno kako će se ti NATO planovi dalje razvijati. Ali, bez obzira na tu neizvesnost utisak je da NATO od tih planova neće odustati“, zaključuje Ljepojević.

Kosovo ne ispunjava kriterijume

NATO kao odbrambeni savez primenjuje pristup od 360 stepeni, što znači da nastoji da održi političko i vojno prisustvo na svim neuralgičnim tačkama za bezbednost članica, kaže vojni i politički analitičar Darko Obradović. On za Kosovo onlajn ističe da je Kosovo daleko od kriterijuma za pokretanje  zvanične aplikacije.

“Po pitanju Kosova, NATO je ključni činilac bezbednosti na Kosovu, dok sa druge strane NATO prisustvo na Zapadnom Balkanu čuva stabilnost cele Evrope. U pogledu članstva Kosova u NATO treba imati na umu sledeće činjenice. Ne priznaju sve članice Kosovo, a u NATO se odluke donose konsenzusom. Drugo, za članstvo u NATO nije dovoljna politička odluka već spremnost članice da ispuni složene kriterijume. U ovom trenutku Kosovo je daleko od toga. Još uvek nije odobreno učešće u programu Partnerstvo za mir, dok je Individualni akcioni plan partnerstva i plan članstva na "dugom" štapu”, naglasio je Obradović, koji je i programski direktor Centra za strateške analize.

Po njegovom mišljenju, malo je verovatno da će Alijansa formalizovati odnose sa Kosovom, bar ne dok je Rezolucija 1244 SB UN na snazi.

“Konkretnih podsticaja i strateških rezultata od ubrzanog kosovskog članstva u NATO ne bi bilo, dok bi sa druge strane takav proces pokrenuo vrlo komplikovan politički dijalog koji bi mogao voditi ka presedanu. Takav scenario nije potreban u ovom trenutku za NATO. Pogledajmo primer Turske i ratifikacije ugovora sa Švedskom. Upravo je održan Sastanak ministara spoljnih poslova NATO, gde je jedna od tema politički podsticaj da Turska ispuni svoje obaveze u pogledu pristupanja Švedske Alijansi. Često se meša aktivnost i uloga individualnih članica NATO sa postupcima NATO na Kosovu”, ukazuje Obradović.

On, ipak, naglašava da bi hipotetički ulazak Kosova u NATO više oslabio međunarodnu nego bezbednosnu poziciju Srbije.

Opasan scenario za Srbiju

“Suštinski jačina države se određuje snagom saveza kojima država pripada. Scenario u kome bi Srbija zavisila od odluka Kosova, naročito u kontekstu gde bi Kosovo bilo deo najsnažnijeg političko-bezbednosnog saveza i formata za dijalog, značilo bi geopolitički brodolom za Srbiju. Ovakav scenario bi naročito bio opasan ukoliko Srbija do tog trenutka ne bi bila članica EU. U slučaju da Srbija ostvari punopravno članstvo u EU, apsolutno nije bitan bezbednosni aranžman Kosova, o kome hipotetički razmatramo. Suštinski Srbija se odriče mogućnosti projekcije i zaštite svojih interesa u okviru organizacije kao što je NATO. O argumentaciji zašto je to tako može se debatovati, ali suštinski se mora postaviti pitanje svrsishodnosti odluka da se držimo podalje od NATO članstva dok svi drugi tim članstvom jačaju svoju međunarodnu poziciju, ali i utiču na privlačenje stranih direktnih investicija kroz "NATO efekat". Ukoliko razmatramo kako bi se hipotetičko kosovsko članstvo odrazilo na odnose Srbije i NATO i Beograda i Prištine, mislim da je iluzorno razmatrati takav jedan scenario. Kosovo u NATO sa Srbijom izvan NATO bi bila najveća katastrofa srpske spoljne politike, koja bi značila totalni neuspeh u pozicioniranju Srbije za 21. vek, a posledice takvog scenarija bi osetile buduće generacije”, upozorava Obradović.

Svoje viđenje ove teme za Kosovo onlajn izneo je i iskusni diplomata Branko Branković, koji pre svega ističe da NATO sve pokušava kako bi Balkan odvratio od saradnje sa Rusijom.

"To nije od juče. Danas posle fijaska u Ukrajini traže mogućnost da se prisustvom na Balkanu nekako povrate. Mislim da je i NATO u situaciji da vidi šta će sa sobom kao i EU. Realno nema šanse za Kosovo da uđe u NATO, jer četiri članice ne priznaju Kosovo. Kako je Evropa u haosu, tim pre nema jedinstva za tako nešto. Tu je i Mađarska, a pitanje je i kako bi se postavila i Holandija sa novom vladom koja najavljuje izlaz iz EU“, smatra Branković.

Ipak, on upozorava da bi eventualni ulazak Kosova u NATO bio ozbiljan udarac na odnose Srbije ne samo sa evropskim zemljama uopšte već i na dalje korake Srbije ka EU.

"U situaciji u kojoj se danas nalazi, Evropskoj uniji mnogo više treba Srbija, nego što Srbija može imati koristi od članstva u EU. Kosovo u NATO je u bliskoj budućnosti samo pusta želja onih koji to hoće da realizuju“, zaključuje Branković.