Kosovo neće dobiti nezavisnost kao novogodišnji poklon Srbije za 2024. godinu

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

“Mi, Amerikanci, ne plaćamo ono što dobijemo besplatno”. Ovu maksimu nedavno preminulog velikana svetske diplomatije, Henrija Kisindžera, trebalo bi da svi imaju u vidu sada, kada se samo postavlja pitanje forme u kojoj bi Srbija trebalo da se saglasi sa “defakto” priznanjem Kosova. Kisindžer je ovo rekao egipatskoj strani koja je 1974. dobrovoljno učinila nekoliko predusretljivih gestova, a onda je zatražila protivuslogu za njih. 

Sada se nešto drugačijim redosledom od Srbije isto traži – da “defakto” prepusti nezavisnost Kosova i tako sama sebi nanese nemerljivu štetu istorijskoj, kulturnoj, političkoj i ekonomskoj egzistenciji Srbije i srpskog naroda. To je postalo nedvosmisleno u prvoj polovini ovog meseca, kada je Evropska unija odlučila da zatraži da se unesu izmene i dopune u poglavlju 35 u pregovorima sa Srbijom kako bi u njega bile uključene obaveze koje proističu iz Sporazuma o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije i njegovog Implementacionog aneksa, kako je navedeno u usvojenim zaključcima koji veoma opširno razmatraju. 

Savet ministara EU, zatražio je 12. decembra, samo dva dana uoči zasedanja Saveta EU i samita EU – Zapadni Balkan, od Evropske komisije i šefa evropske diplomatije Đuzepa Borelja da “hitno, pre kraja januara 2024. godine”, predlože Savetu izmene i dopune merila za Poglavlje 35 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, kako bi u njega bile uključene obaveze koje proističu iz Sporazuma o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije i njegovog Implementacionog aneksa, kako je navedeno u usvojenim zaključcima". 

Savet ministara pozdravio je Sporazum o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije, postignut 27. februara u Briselu, i njegov Implementacioni aneks, dogovoren 18. marta u Ohridu, i izrazio žaljenje zbog izostanka njihove primene od obe strane, kao i drugih neispunjenih obaveza iz dijaloga uz posredovanje EU.

„Savet poziva Srbiju i Kosovo da u potpunosti poštuju i primene te sporazume, bez daljeg odlaganja i preduslova, što uključuje osnivanje Asocijacije - Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO). Savet pozdravlja spremnost Srbije i Kosova da prihvate nacrt statuta ZSO koji je stranama predstavila EU, uz razumevanje da je potrebno dalje raditi na toj osnovi“, navodi se u zaključcima koji se opširno i detaljno bave Srbijom.

Dodaje se da su normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga suštinski uslovi na evropskom putu i za Srbiju i za Kosovo, koji rizikuju da propuste “značajne prilike ako ne bude napretka”.

U vreme održavanja Saveta EU 14 – 15. decembra, koji se posebno bavio proširenjem, ali specifično ka Ukrajini, Moldaviji i Gruziji, održan je samit EU – Zapadni Balkan na kojem je potvrđeno sve ono što je Savet ministara tražio, dakle i dopune u poglavlju 35 koje će da važe u pregovorima sa Srbijom, pa je u usvojenoj deklaraciji se poseban prostor posvećuje procesu normalizacije odnosa Srbije i Kosova. U njoj se pozivaju strane "da bez daljnih odlaganja ili preduslova potpuno sprovedu Sporazum o putu normalizacije i njegov Aneks o sprovođenju, kao i sve prošle sporazume".

"Od obe strane očekujemo konstruktivan angažman u dobroj veri i u duhu kompromisa da bi se postigao brzi napredak u normalizaciji njihovih odnosa što je kritično važno za bezbednost i stabilitet celog regiona i da se osigura da stranke mogu da napreduju na svojim evropskim putevima", navedno je u usvojenoj deklaraciji. 

Ovim su pred Srbiju postavljene barijere koje će značajno, a možda i presudno uticati na njen budući odnos sa Evropskom unijom. Komentarišući navode da bi Evropski savet mogao da predloži Komisiji da u poglavlje 35 uvrsti i ispunjavanje Ohridskog sporazuma, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je početkom decembra, da ne misli da je to moguće, jer bi time Srbiji defakto bila zatvorena vrata Unije. Ponovio je da je evropskim liderima nebrojeno puta ponovio šta je to što Srbija može da ispuni, a šta je to što je nemoguće.

"Ako stavite članstvo Kosova u UN, kao deo poglavlja 35, onda je jasno da ne želite Srbiju. Ja ne verujem da je to moguće i mislim da takvu odluku neće doneti“, ponovio je predsednik Srbije. Istina, takva odluka za sada još nije usvojena, ali je ostao samo još jedan korak, taj januarski, pa da se ona ozvaniči. 

Dosledno se pridržavajući ovog stava, premijerka Srbije Ana Brnabić koja je učestvova na zasedanju EU – Zapadni Balkan, uputila je dva pisma u kojima je Vlada Srbije stavila svoje rezerve prema ovakvim stavovima EU. Srbija je u svom dokumentu, kao se prenosi, jasno stavila do znanja da Kosovo ostaje integralni deo Republike Srbije u skladu sa Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija.

„Republika Srbija, posvećena procesu evropske integracije i pregovorima, generalno se, sa rezervama, usklađuje sa Deklaracijom ‘Samit EU-Zapadni Balkan, Brisel 13. decembar 2023.’ kao političkom izjavom i pravno neobavezujućim dokumentom. „Dogovor o putu ka normalizaciji i njegov prilog o implementaciji,“ kako je navedeno u ovoj Deklaraciji, smatra se prihvatljivim samo u kontekstu koji se ne odnosi na bilo kakvo defakto ili de jure priznavanje tzv. “Kosova”.

Republika Srbija naglašava da usklađivanje nikako ne znači priznavanje članstva tzv. “Kosova” u UN, sistemu organizacija i agencija UN, niti takozvanog teritorijalnog integriteta tzv. “Kosova”. Gore pomenuti dokument ne predstavlja pravno obavezujući ugovor po međunarodnom pravu. Dalje, usklađivanje sa ovom Deklaracijom ne utiče ni na činjenicu da Kosovo i Metohija ostaje integralni deo teritorije Republike Srbije pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine“, navodi se u pismu Vlade Srbije.

Uložena rezerva Srbije u Briselu na deklaraciju sa samita Evropska unija – Zapadni Balkan samo je potvrda da Srbija nije saglasna sa odredbama 1,2 i 4 Ohridskog sporazuma koje imaju elemente državnosti za Kosovo i koji bi značili de fakto priznanje. To su odredbe koje bi omogućile Kosovu da se međunarodno pravno verifikuje i pozivajući se na saglasnost Srbije, pristupi Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama iz sistema UN. 

Nakon ovoga, polemičkim saopštenjem oglasio se portparol Evopske komisije Peter Stano. Stano je saopštio da je sporazum o putu ka normalizaciji odnosa sa Kosovom, uključujući i aneks primene, pravno obavezujući za obe strane. "Evropska unija ponavlja da je Sporazum u potpunosti obavezujući za obe strane. Njegova implementacija biće sastavni deo njihovog evropskog puta", naglasio je Stano u pisanoj izjavi.

On je objasnio da su sporazum koji su lideri Kosova i Srbije postigli 27. februara u Briselu i aneks primene koji je usaglašen 18. marta u Ohridu “postali pravno obavezujući” kada je 18. marta dogovor o postizanju sporazuma saopštio visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj. "To je bio dosledan stav EU, koji je takođe javno saopšten u nekoliko navrata", podvukao je Stano.

Prema zvaničnicima EU, stav da sporazum ima pravno obavezujući karakter nakon izjave Đuzepa Borelja je u skladu s članom 11. Bečke konvencije o ugovornom pravu u kojem se kaže da se "pristanak države da bude obavezana ugovorom, može izraziti potpisom, razmenom instrumenata koji čine ugovor, ratifikaciju, prihvatanje, odobrenje ili pristupanje, ili na bilo koji drugi način ako je tako dogovoreno". To je zanimljivo tumačenje. Imajući u vidu da je EU dozvolila da čak i zvanično potpisani sporazumi kojima je ona garant, ostanu “mrtvo slovo na papiru”, pa bi pre moglo da se kaže da svako može da potpisuje i prihvata šta god hoće, jer ga to upravo ni na šta ne obavezuje.

Evropska unija je dozvolila ne samo da se njeni sporazumi dezavuišu, nego je prihvatila i to da budu zaklon za postizanje drugih ciljeva. Ne samo što Srbija ima primere drugih pred sobom, Srbija ima vlastiti primer koji sve uverava da se ne mogu činiti veliki gestovi partnerima koji su skloni verolomstvu. Centralna tačka kosovskih napetosti u poslednje tri godine jeste uspostavljanje Zajednice srpskih opština.  

Podsetimo se ponovo da je Zajednica srpskih opština bila deo Briselskog sporazuma iz 2013. na osnovu koga je Srbija rasformirala svoje tzv. “paralelne strukture” i integrisala sve tada postojeće institucije i organe u kosovske institucije. Prošlo je i više od 10 godina, a Zajednica srpskih opština nije obrazovana, a Srbi na Kosovu suočeni su godinama na egzistencijanom nesigurnošću. Sve vreme traje opstrukcija sprovođenja ovog sporazuma, što je, najžalosnije, uz prećutnu saglasnost EU. To se čak više i ne krije. 

Tako je, nedavno, stručnjak za međunarodnu politiku nemačkog SPD, Nils Šmid, posle nedavnog partijskog kongresa nemačkih socijademokrata, s nezadovoljstvom je pričao o odnosu Srbije prema “normalizaciji s Kosovom”, dok  je pohvalio Kosovo da “ima vladu koja odlučno sledi proevropski kurs”.  Dakle, vladu koja ne sprovodi evropski sporazum, niti misli da ga sprovede, ali prema Šmitovim rečima, sledi “odlučni proevropski kurs”. Uz to, predsednik kosovske vlade, posle gostovanja na konvenciji britanskih laburista, bio je pre neki dan i na Kongresu nemačkog SPD. 

Jasno je već odavno da EU želi ZSO da “proda” Srbiji više puta ili onoliko puta koliko to može da učini, a najbolje je da to uradi ukoliko bi Srbija zauzvrat “defakto” priznala Kosovo. Iz krugova evroatlantskih zvaničnika javno je rečeno da je smisao svega, posebno odredbi o ZSO, da se ono “trampi” za priznanje Kosova, odnosno nešto što je najbliže tom priznanju, a to je “defakto” priznanje. Ideja koja je sada na stolu, podrazumeva da će postojati Zajednica srpskih opština, a da zauvrat Srbija "odstupi" i da omogući Kosovu da traži članstva u međunarodnoj zajednici, pošto je Kosovu “potreban veći kapacitet da bi bilo međunarodni igrač”. Srbija za sve to ne bi dobila ništa, osim nekoliko obećanja da EU ovoga puta “ozbiljno misli” o proširenju na Zapadni Balkan i prijemu Srbije u EU. Ono što EU nudi nazvano je samo “šansama”. 

Ako, recimo Ukrajini, iza koje stoje danas, gotovo celokupna Evropska unija i administracija SAD, niko ne može da garantuje obećanu finansijsku pomoć, kako bi Srbija mogla da se nada bilo čemu, kada za nju niko nije spreman da bilo koga pozove na kafu ili da učini bilo kakvu sličnu uslugu? 

U suštini, reč je o tome da Kosovo u ovoj pogodbi dobija, dok Srbija sve daje samo za maglovita obećanje. Srbija može samo jednom da se odrekne Kosova. To ona ne može da učini dva puta, niti da tu odluku naknadno koriguje. Imajući u vidu i Kisindžerov nauk, jasno je da Kosovo neće dobiti nezavisnost kao novogodišnji poklon Srbije za 2024. godinu.