Novi generalni sekretar UN biraće se kompromisom velikih sila

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Prvi neformalni krug glasanja u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija za izbor desetog generalnog sekretara pokazao je da međunarodna zajednica još nema kandidata oko kojeg postoji puni konsenzus. Iako je bivša potpredsednica Kostarike Rebeka Grinspen osvojila najveći broj glasova podrške, u sedištu UN gotovo da nema dileme da će se konačna odluka donositi tek posle više krugova konsultacija i glasanja, kada na scenu stupi odlučujući uticaj pet stalnih članica Saveta bezbednosti - Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Kine, Francuske i Velike Britanije.

Upravo je to najveća razlika u odnosu na ono što javnost često očekuje od procesa izbora. Rezultati prvog kruga ne određuju pobednika, već pokazuju raspoloženje među članicama Saveta bezbednosti. Tek u kasnijim fazama glasanja postaje jasno da li neki kandidat može da dobije saglasnost svih pet stalnih članica, odnosno da nijedna od njih ne iskoristi pravo veta. Dosadašnja praksa izbora generalnih sekretara pokazuje da se rešenje gotovo uvek nalazi kroz politički kompromis velikih sila, a ne prostim sabiranjem glasova iz prvih neformalnih anketa.

Istovremeno, u diplomatskim krugovima Ujedinjenih nacija sve glasnije se može čuti da postoji snažna želja velikog broja država da jubilarni, deseti generalni sekretar UN bude žena. Organizacija za više od osam decenija postojanja nikada nije imala ženu na toj funkciji, pa mnoge članice smatraju da bi upravo ovaj izbor predstavljao istorijski iskorak. Međutim, ni taj argument neće biti dovoljan ukoliko kandidatkinja ne dobije saglasnost svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti.

Posebnu pažnju privukla je i prva reakcija američkog ambasadora pri UN Majka Volca posle prvog kruga glasanja. On nije želeo da komentariše pojedinačne rezultate, ali je jasno poručio da Sjedinjene Američke Države žele generalnog sekretara koji će reformisati Ujedinjene nacije, učiniti ih efikasnijim i sposobnijim da odgovore na izazove savremenog sveta, uz puno poštovanje Povelje Ujedinjenih nacija.

Takav pristup u velikoj meri podudara se sa stavovima koje je na samitu BRIKS-a u Kazanju izneo predsednik Rusije Vladimir Putin. On je tada naglasio da budući međunarodni poredak mora biti zasnovan na doslednom poštovanju Povelje Ujedinjenih nacija i međunarodnog prava. Iako Vašington i Moskva imaju ozbiljne razlike po brojnim međunarodnim pitanjima, upravo insistiranje na značaju Povelje UN predstavlja jednu od retkih tačaka oko kojih se mogu prepoznati zajednički principi.

Zbog toga će jedan od ključnih kriterijuma za izbor novog generalnog sekretara biti njegova spremnost da dosledno štiti principe sadržane u Povelji Ujedinjenih nacija. U vremenu dubokih geopolitičkih promena, ratova i sve izraženijih zahteva za reformom međunarodnog poretka, prvi čovek UN moraće da potvrdi autoritet Organizacije kao čuvara međunarodnog prava.

Za Srbiju to pitanje ima poseban značaj. Nije presudno ko će biti izabran za novog generalnog sekretara, već da budući prvi čovek Ujedinjenih nacija dosledno poštuje Povelju UN i odluke Saveta bezbednosti, uključujući Rezoluciju 1244, koja ostaje važeći međunarodno-pravni okvir za rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Upravo će odnos budućeg generalnog sekretara prema međunarodnom pravu predstavljati jedno od najvažnijih merila njegovog mandata.

Iako Generalna skupština formalno imenuje generalnog sekretara na preporuku Saveta bezbednosti, iskustvo iz svih dosadašnjih izbora pokazuje da se ključna odluka donosi kroz dogovor pet stalnih članica Saveta bezbednosti. Generalna skupština daje konačni legitimitet izboru, ali se politički kompromis postiže upravo u Savetu bezbednosti.

Naredni korak očekuje se početkom naredne sedmice, kada će Danska, koja od 1. avgusta preuzima predsedavanje Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, zakazati drugi neformalni krug glasanja. Taj krug mogao bi da pokaže da li se podrška postepeno okuplja oko jednog ili dva kandidata ili će uslediti novi diplomatski pregovori među stalnim članicama Saveta bezbednosti.

Izbor desetog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija zato ulazi u odlučujuću fazu. Bez obzira na rezultate prvog kruga, konačna odluka neće zavisiti samo od broja glasova, već pre svega od sposobnosti pet stalnih članica Saveta bezbednosti da postignu kompromis oko ličnosti koja će od 1. januara 2027. godine predvoditi Ujedinjene nacije.