Od Njujorka do Prištine – gde se završava politička podrška, a gde počinje međunarodno pravo?

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Poseta predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Prištini ponovo je otvorila pitanje koje decenijama ostaje jedno od najosetljivijih na evropskom kontinentu – gde se završava politička podrška, a gde počinje međunarodno pravo?

Fon der Lajen je u Prištini 1. oktobra govorila o evropskoj perspektivi Kosova, reformama, institucionalnoj stabilnosti i pomirenju. Osvrnula se i na presude Specijalizovanih veća u Hagu, naglašavajući da se odnose na individualnu odgovornost i da „otpor Kosova“ nije bio predmet suđenja. Istovremeno je poručila da veruje u evropsku budućnost Kosova i da ono, kao evropska zemlja, može postati članica Evropske unije, ali je naglasila da su za napredak potrebne stabilne institucije i ubrzane reforme.

Aljbin Kurti je od nje zatražio podršku za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. Međutim, takav status nije ponuđen. Evropska komisija i dalje Kosovo vodi kao potencijalnog kandidata, dok je za dalji napredak potrebno ispuniti uslove i nastaviti institucionalne i reformske korake.

Tu se pojavljuje jedna mala zvezdica koja nosi veliko političko i pravno značenje - Kosovo*. Tako Evropska unija označava Kosovo u svom institucionalnom jeziku, uz statusno neutralnu formulaciju. Političkim jezikom u Prištini govori se o evropskoj zemlji koja može da postane članica EU, dok se u formalnom evropskom okviru i dalje ne prejudicira pitanje njegovog statusa.

Samo nekoliko dana pre dolaska Fon der Lajen u Prištinu, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta u Generalnoj skupštini UN govorio je o potrebi očuvanja međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, Povelji UN i međunarodnom pravu. Poruka Evropske unije u Njujorku bila je da se multilateralizam mora braniti i da međunarodno pravo mora ostati temelj međunarodnih odnosa.

Ako se taj princip prihvati kao univerzalan, nameće se pitanje šta se dešava kada se isti kriterijumi primene na slučajeve koji su za Zapad politički mnogo neugodniji.

Pre svega, tu se ne može zaobići SR Jugoslavija. Nato je 1999. godine izveo vojnu intervenciju protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije bez izričitog odobrenja Saveta bezbednosti UN za upotrebu sile. Politička obrazloženja bila su različita, ali činjenica da nije postojala rezolucija Saveta bezbednosti kojom je odobrena upotreba sile ostaje deo međunarodno-pravne rasprave o tom događaju.

Zato se, kada se u sedištu UN govori o univerzalnosti međunarodnog prava, prirodno otvara pitanje: da li isti kriterijumi međunarodnog prava važe i za 1999. godinu?

Ne radi se o tome da se izjednače sve međunarodne krize. Rat u Ukrajini, intervencija Natoa protiv SR Jugoslavije, pitanje Grenlanda ili sukobi na Bliskom istoku imaju različite istorijske, političke i pravne okolnosti. Ali upravo zato što su okolnosti različite, univerzalnost međunarodnog prava podrazumeva jasne pravne kriterijume za svaku od njih. U suprotnom se otvara mogućnost selektivne primene principa.

A onda se vraćamo na Prištinu. Fon der Lajen nije rekla da je Evropska unija promenila svoj formalni odnos prema statusu Kosova. Nije ponuđen novi međunarodno-pravni status, članstvo u UN niti status kandidata za članstvo u EU. Potvrđena je evropska perspektiva, ali politička poruka ima posebnu težinu. Kada predsednica Evropske komisije govori o Kosovu kao o evropskoj zemlji koja može da postane članica EU, to je više od tehničke formulacije o fondovima, reformama ili ekonomskom povezivanju.

Zato se postavlja pitanje: kako se politička vizija evropske budućnosti Kosova uklapa sa činjenicom da njegov međunarodni status nije univerzalno prihvaćen i da sama EU koristi statusno neutralnu oznaku?

Pet država članica EU - Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar - ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Istovremeno, pitanje Kosova ostaje deo sistema Ujedinjenih nacija. Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti i dalje postoji, a konačni status nema univerzalnu saglasnost država članica UN.

Zato se ne može reći da je poseta Ursule fon der Lajen Prištini predstavljala formalno priznanje nezavisnosti Kosova od strane EU. Ali se ne može zanemariti politička težina njene poruke. Tu se zapravo susreću Priština i Njujork: u Prištini se govori o evropskoj budućnosti Kosova, dok se u Njujorku insistira na međunarodnom pravu, Povelji UN i multilateralnom poretku zasnovanom na pravilima. U evropskim dokumentima ostaje zvezdica koja status ne prejudicira, dok u UN i dalje postoji Rezolucija 1244.

A između svega toga - Beograd i Priština i dalje nisu postigli sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa.

To je evropski paradoks kosovskog pitanja. Ne nužno kontradikcija između Ursule fon der Lajen i Antonija Košte, jer govore iz različitih institucionalnih konteksta, već napetost između dve evropske poruke: političke podrške evropskoj budućnosti Kosova i insistiranja da međunarodni poredak počiva na univerzalnim pravilima.

Upravo zato je slučaj SR Jugoslavije iz 1999. godine i dalje važan. Ako se danas kaže da pravo ne sme da zavisi od političke pogodnosti, onda se mora moći govoriti i o Nato intervenciji 1999. godine. Ako se kaže da su suverenitet i teritorijalni integritet univerzalni principi, onda se mora objasniti kako se oni primenjuju na različite istorijske slučajeve. Ako se insistira na doslednosti, onda taj princip mora važiti i kada je politički neprijatan.

To nije pitanje samo za Srbiju. To je pitanje za međunarodni sistem. Jer ako se međunarodno pravo primenjuje različito u zavisnosti od toga ko je saveznik, ko protivnik, ko velika sila, a ko mala država, onda se gubi poverenje u međunarodni poredak zasnovan na pravilima.

I zato jedna zvezdica iza imena i dalje ima veću težinu nego što na prvi pogled izgleda. Kosovo* - mala oznaka koja u jednom redu evropskog dokumenta čuva čitav spor između politike i prava, između Prištine i Njujorka, između evropske perspektive i Rezolucije 1244, između političke realnosti i međunarodnog konsenzusa.

Zato će, čini se, proteći još mnogo vode rekama sveta pre nego što se pitanje konačnog statusa Kosova i Metohije zaista zatvori. Jer Balkan je pokazao da politička odluka može biti doneta za jedan dan, ali da međunarodno-pravni spor može trajati generacijama.

A zvezdica - ta mala zvezdica koju Evropska unija i dalje koristi - možda najbolje govori koliko je dug put do konačnog odgovora.