Opasni zaključci o Kosovu u popularnom kablovskom šou programu

Među brojnim načinima pritiska na Srbiju u vezi s Kosovom, u srpskom javnom prostoru nedavno je ponovo aktivirana jedna stara teza, smišljena u kuhinji novih "sofista", onih koji sebe samozaljubljeno smatraju elitom sa posebnim privilegijama.

Piše: Miloš Garić

Lukavo, ali neoriginalno, Srbima se nudi podvala, koja otprilike glasi - svi koji ne pristaju na otcepljenje Kosova i odricanje od njega, žele u stvari Kosovo bez Albanaca, jer Srbima (na ovom delu je poenta) ne trebaju brojni albanski politički predstavnici u parlamentu i Vladi Srbije, koji bi se, po tom čudnom rezonu, u slučaju da Srbija nastavi da insistira na svojim međunarodno priznatim granicama, brzih dana nastanili u srpskim institucijama. Ukazujući na logičnu pretpostavku da je iracionalno ignorisati prisustvo velikog broja Albanaca na Kosovu, i da je nemoguće učiniti da ti ljudi nekim čudom nestanu, nameće se "zaključak" da Srbima takvo Kosovo ne treba i da će to morati da  "shvate uskoro".

"Posle dugog razmišljanja došao sam do sledećeg zaključka, šta je naš najveći problem. Nije da mi želimo da Kosovo bude Srbija, već mi želimo da Albanci ne postoje, a to se neće desiti. Dakle, ako razmislite malo, da je Kosovo Srbija, trećina poslanika u parlamentu bili bi Albanci, možda bi čak došli u situaciju da je Kurti premijer Srbije“, objasnio je između ostalog popularni srpski voditelj, nedavno u svojoj šou emisiji na kablovskoj televiziji, uz licitiranje o broju Albanaca na Kosovu između 700.000 i dva miliona.

Kukavičje jaje

Oni koji razmišljaju na ovaj način smatraju da su vanredno pronicljivi i pokušavaju da "prosvetle" ostale "slabumne" Srbe. Pritom, označavaju one koji se suprotstavljaju njihovom "promišljanju" kao zle, zagovornike rata. Jer, postavlja se logička zamka - kako drugačije da "nestanu" Albanci?

Cela ova lobotomija nosi ključno pitanje, koje se podmeće kao kukavičje jaje - šta će Srbiji Kosovo sa tolikom albanskom većinom? Bolje je, sugeriše se, da ga Srbi sami predaju Albancima i onima koji ga traže, i tako "reše sve svoje probleme".

Nije tajna da na putu Srbije u “bolju budućnost i ispunjavanje daljih EU obaveza” Kosovo za “nepotreban problem” smatra jedan mali, ali društveno prilično angažovan broj srpskih građana. Za njih, uostalom, Kosovo odavno nije Srbija, ako je ikada i bilo. Iako žestoko suprotstavljeni zvaničnoj državnoj politici oni bi čak bili spremni i na to da Aleksandar Vučić, prihvatajući njihov stav, uzme Nobela za mir. Iako bi im se odmah zatim, ne treba za to biti naročiti prorok, naglo probudio “patriotizam” i iz sve snage bi ga napali za izdaju.

Njihov problem je, međutim, što Vučić, osim što mu ne pada na pamet da tako vodi državu, zna šta bi sledilo posle kapitulacije oko Kosova. Ne bi to, po svemu sudeći, donelo mnogo mira ni njemu, ni državi Srbiji, a još manje srpskom narodu u celom našem regionu. Mnogo je, na žalost, razloga da se veruje kako bi eventualno odustajanje od Kosova značilo samo otvorena vrata za iste zahteva prema Srbima u Republici Srpskoj, u Crnoj Gori, ka Raškoj oblasti, na jugu Srbije, za uvek prisutne bugarske pretenzije, pa zašto da ne u nekoj sledećoj fazi i otvaranje “vojvođanskog pitanja”.

I zbog toga je teza “šta će nam Kosovo” posebno opasna. Njena razrada, očigledno, treba Srbe da ubedi da je besmisleno da nastave sa borbom, osim ako ne žele da silom menjaju etničku strukturu pokrajine. U tom specifičnom "patriotskom" stavu, valja napomenuti, provejava i znatna doza šovinizma, i to kod onih koji sebe predstavljaju građanskom elitom liberalnih stremljenja, pa se zgražavaju nad legitimnom i legalnom mogućnošću da Albanci s Kosova učestvuju u političkom životu Srbije. O čemu se tu radi?

Prodavanje "magle"

Radi se o namerno pogrešnom rasuđivanju, čiji je cilj da se prevare slušaoci. I to nije nikakva novost, naravno. Ta veština poznata je od Starih Grka naovamo. Sofisti su, po Platonu, previše govorili o stvarima o kojima su premalo znali, ali razlika je u tome što ovi današnji "prodavci magle" u Srbiji pogrešno tumačenje stvarnosti i nipodaštavanje stava većine smatraju svojom uzvišenom vrlinom.

Podmeće se logika u kojoj je sve dopušteno, a veština dvoličnosti predstavlja se kao mudro i pragmatično promišljanje, koje većina prostog sveta "nije u stanju" da razume, dok joj se to ne objasni sa pozicije "nespornog" intelektualnog autoriteta.

Bez namere da za sebe uzimam pravo "velike pameti" kao pojedini televizijski i X stručnjaci, napomenuću samo nekoliko detalja koje ovde valja uzeti u obzir.

Naravno da niko ozbiljan ne misli da će Albanci s Kosova da učestvuju u institucijama Srbije, makar ne u nekom vidljivom budućem roku. Neka ih Kurti, Osmani i Konjufca i dalje u njihovim kabinetima, neka rade posao za koji ih biraju građani Kosova. Ali, to ne treba da menja činjenicu da su te funkcije privremene, u okviru međunarodnog protektorata, i da ne mogu da imaju status države. Široka, najšira moguća autonomija, naravno, i bez mešanja Beograda u to kako će život na Kosovu za ogromnu albansku većinu da funkcioniše, ali istovremeno i sloboda i prava za Srbe - obavezno. Te dve stvari ne smeju međusobno da se poništavaju. Tako da bude dok neki pametniji Srbi i Albanci za 10 ili 150 godina, ili nikad, ne pronađu bolje rešenje. Ili dok nam voditelji šou programa ne ponude neka smislenija objašnjenja. Glavni problem danas je što se forsiraju opcije koje idu isključivo na štetu prava Srba na Kosovu i države Srbije kao punopravne članice UN, koja po Povelji krovne svetske organizacije podrazumeva i južnu pokrajinu unutra.

To su fakta, ma koliko (ne)duhovito voditelji kablovskih emisija mislili da mogu da ih tumače. Na žalost Kurtija, i ostalih koji veruju raznim "mudrostima" na X platformi.