Opšti utisak da je Putin bez adekvatnog protivkandidata na izborima 15. marta

Željko Šajn, specijalno za Kosovo onlajn sa puta u Rusiju uoči predsedničkih izbora u Ruskoj Federaciji

U jeku međunarodnih kriza i fragmentarnih ratova u svetu biće održani predsednički izbori u SAD i Ruskoj Federaciji. Međutim, dok je neizvesno ko će biti na čelu SAD, i to od 20. januara 2025. godine, budući da će, po američkom sistemu, tek tada biti inauguracija novog predsednika, u Ruskoj Federaciji sve je izvesnije da će narod potvrditi poverenje Vladimiru Putinu 15. marta, kada su zakazani novi predsednički izbori u Ruskoj Federaciji, te da će on ostati na čelu države.

Ovo je moj lični utisak nakon povratka iz Moskve, gde sam razgovarao sa narodom, ali i političarima: Sergejom Lavrovim, koji ove godine obeležava dvadeset godina na čelu Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije, i Marijom Zaharovom, direktorkom Departmana za informacije i štampu ovog ministarstva, zatim uglednim profesorima koji su kod Gorbačova i Jeljcina vršili visoke funkcije u kabinetu predsednika SSSR-a i Rusije – Jurijom Golikom i Valentinom Karasjovim.

Ovo je, nesumnjivo, najteži period za svet nakon Drugog svetskog rata i raspada socijalističkih zemalja sa komunističkom ideologijom, stoga smo zavirili u glavni parametar ruskih glasača – životni standard, koji se najbolje očitava kroz kupovnu moć stanovništva. Rafovi u prodavnicama su prepuni, a cene primerne standardu glavnog grada Ruske Federacije. Kako „Mekdonaldsa” više nema, bar u nazivu, na istom mestu možete kupiti slične proizvode, pa je njegov nedostatak, možemo zaključiti, takoreći neprimetan. Deluje da su sankcije uvedene Rusiji samo pojačale potrošnju domaćih proizvoda. No, „šanela” nema u parfimerijama, ali zato se italijanske robne marke, kao što je „brioni”, ili švajcarski „roleks”, još mogu kupiti u Rusiji. Svakako, Rusima je mnogo važnije da životnih namirnica ne manjka, ali, pre svega, da im dostojanstvo nije poljuljano.

Jedno od glavnih strateških oružja Rusije protiv osvajača uvek je bila zima. Bela. Hladna. Ipak, oseća se određena toplina i na temperaturi od minus trideset. Za razliku od Moskve, u Kazanju, glavnom gradu ruske države Tatarstan, imali smo priliku da se poigramo i na snegu čija je visina dosezala ljudsko rame. Putevi očišćeni, a narod ste mogli videti u pravim i prepoznatljivim bundama i šubarama, koje su pravi šporeti ljudskom telu. Ruska priroda ne dozvoljava nikome da joj se suprotstavi, posebno ratnim vihorima kojima su pokušavali da osvoje Rusiju u različitim vremenima.

Iako vrlo snažna, zima u ovom delu sveta zna radost da priredi onim najmlađima, prema kojima je nežna i topla, čak i kada je mećava. Moskva i Kazanj su svetlili sjajem i belinom zime, ali je kroz ledeni vazduh probijala najava ruske „vesne” – proleća, koje će uskoro procvati i stvarati nove ljubavi, kako su to maestralno opisivali ruski književni velikani, poput Jesenjina, Puškina...

Proleće će, takođe, doneti i nove predsedničke izbore, koji će biti održani 15. marta. Na izbornoj sceni naći će se 10 kandidata za predsedničko mesto. Među njima će, svakako, najznačajniju ulogu imati Vladimir Putin, koji je kao predsednički kandidat na zakazanim izborima, već registrovan od strane CIK-a. On je morao da sakupi 300.000 potpisa, što je i učinio. Pored Putina, očekuje se da uslove za kandidaturu ispune i sledeći kandidati: Leonid Slucki, Nikolaj Haritonov i Vladislav Davankov. S obzirom na to da su predstavnici parlamentarnih partija, nije bilo potrebe da se prikupljaju potpisi za njihovu registraciju kao kandidata za izbore. Kandidati vanparlamentarnih političkih partija Sergej Malinkovič, Boris Nadeždin, Andrej Bogdanov, Sergej Baburin i Irina Sviridova morali su da predaju najmanje 100.000 potpisa do 31. januara.

Lider ruskih komunista (KPRF) Sergej Malinkovič predao je potpise Centralnoj izbornoj komisiji. Samostalni kandidat Anatoli Batašov morao je, kao Putin, da prikupi i preda najmanje 300.000 potpisa. CIK Ruske Federacije doneće odluku o registraciji svih kandidata najkasnije do 10. februara, kako nam je rekao Sergej Baburin, predsednik Ruskog svenarodnog saveza.

Sa Baburinom sam se sreo u jednoj od jedinica gde se pripremao da preda ovlašćenje svojim članovima partije da obezbede najmanje sto hiljada potpisa. Zahvaljujući dobroj organizaciji, sakupili su i više od toga. Razgovarao sam sa Baburinom, međutim, intervju koji sam sa njim uradio za Kosovo onlajn – morao sam zgužvati i baciti u koš. Naime, Baburin donosi iznenađujuću odluku u poslednjem trenutku: povlači svoju kandidaturu. U telefonskom razgovoru nam je potvrdio i obrazložio svoju odluku.

„U teškom trenutku po našu otadžbinu nije vreme da razbijamo narodne snage. Sve narodne i patriotske organizacije Rusije, svi nacionalno usmereni državljani Rusije moraju da se ujedine oko kandidature Vladimira Vladimiroviča Putina. Danas je on naš opštenacionalni lider. Nadam se da će moji saradnici iz Ruskog svenarodnog saveza i svi sugrađani koji su ostavili potpis za podršku mog kandidovanja shvatiti i odobriti moju odluku. Za nas nepokolebljivi prioritet ostaje podrška svih poteza više vlasti Rusije usmerene na odbranu ruske civilizacije i interesa ruskog mnogonacionalnog naroda”, obrazložio je Baburin svoju odluku i naglasio da je Ruski svenarodni savez jedinstven za podršku V. V. Putina.

Neizvesno je kakva će sva iznenađenja na izbornoj sceni biti do 15. marta, ali ostaje opšti utisak da je Vladimir Vladimirovič Putin kandidat za predsednika bez adekvatnog protivkandidata.

U intervjuu smo Baburina, koji veoma dobro poznaje situaciju na Balkanu, pitali šta misli o kosovskom pitanju.

„Kosovo je duša slobodoljubive Srbije. Može biti ugnjeteno i privremeno otrgnuto, ali Srbi nikada ne mogu da budu odvojeni od njega. Odreći se Kosova i Metohije ne znači samo oskrnaviti sećanje na pretke, to znači odreći se svoje duše. A Zapad je odavno krenuo u napad na duše pravoslavnih slovenskih naroda. Decenijsko licemerje EU iz Brisela samo je još jedan dokaz zbog kojeg treba da crvene političari, jer ničim nisu doprineli za sveukupnu normalizaciju odnosa i mir na Kosovu i Metohiji. Svojim potezima jednostrano podržavaju ono što isključuje srpski narod iz normalnog života na sopstvenim ognjištima. Ruski narod će uvek podržavati odluku naše slovenske braće u Srbiji na putu zajedničkog mira i očuvanju pravoslavne osnove društva”, izjavio je Baburin za Kosovo onlajn.

Moje putovanje do Beograda trajalo je više dana, pošto sam leteo i do Kazanja, gde sam obavio razgovor za Kosovo onlajn sa mitropolitom Kirilom. Taj ekskluzivni intervju imaćete prilike da pročitate ovih dana i da saznate kako žive pripadnici dve različite vere u Kazanju, glavnom gradu Tatarstana, gde je snežna zima dostizala temperaturu po danu minus sedamnaest, a noću i do minus trideset stepeni Celzijusa, udaljenom nekih 1.500 km od Kijeva. Strepeo sam da li ću poleteti za Beograd i sleteti bezbrižno u domovinu. Strahovao sam da se priroda može poigrati, te da snežna mećava neće dozvoliti da poletim na vreme za Moskvu, pa za Beograd. Naravno, strepeo sam i da neka granata iz Ukrajine ne zaluta prema letelici u kojoj ću biti. Srećom, sve se odvijalo po planu.