Put ka multipolarnom svetu - Rusija, SAD i povratak autoriteta institucije UN

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Da bi svet uplovio mirnim putem u novi multipolarni međunarodni poredak, neophodno je ugasiti žar ratnih sukoba, pre svega ratni vihor na teritoriji Ukrajine. Da bi se kriza u Ukrajini okončala, treba eliminisati njene osnovne uzroke. Neophodno je da Ukrajina više nikada ne bude korišćena za stvaranje pretnji po bezbednost Rusije, kao i da se ugase nastojanja u zatiranju svega ruskog: jezika, kulture, medija, pravoslavlja... 

Vladimir Putin isticao je da tzv. specijalna vojna operacija ima cilj da stvori dovoljno veliku demilitarizovanu zonu, čime bi se obezbedilo da ukrajinsko (američko) dalekometno oružje ne može da dosegne gradove i naselja na teritoriji zemlje koju vodi. Ostvarivanje ciljeva specijalne vojne operacije neophodno je da bi se stabilizovala situacija u Istočnoj Evropi, ponovno uspostavila ravnoteža snaga u ovom regionu i ojačala tendencija formiranja pravednijeg i održivijeg multipolarnog sveta, rekao je u intervjuu za „Politiku" Aleksej Dobrinjin, direktor Departmana za spoljnopolitičko planiranje Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije.

Koncept spoljne politike Ruske Federacije naglašava posvećenost proširenju veza sa konstruktivnim partnerima i stvaranju uslova da neprijatelјske države napuste svoju antirusku politiku, kao i potpuno restrukturiranje svetske ekonomije. I na 16. Samitu Briksa u Kazanju upućen je apel na politiku balansiranja interesa bez hegemonije i dominacije. Koncepcija spoljne politike Ruske Federacije naglašava da je formiranje multipolarnog sveta objektivan proces, koji će se nastaviti, sviđalo se to nekome ili ne. Vrlo je značajno, naglašavaju u Ministarstvu inostranih poslova Rusije, da na put ka multipolarnosti ne padne senka geopolitičkih ekscesa i, ne daj Bože, svetskog rata. U ovoj fazi od svih država se zahteva da zauzmu odgovoran pristup svojoj spoljnoj politici, odreknu se opasnih avantura i shvate da je mir veoma krhak, možda i najkrhkiji do sada. Najvažnije je vratiti se ideji ravnoteže interesa, sa čim se slaže većina država sveta.

Uspostavljanjem konsultativnih diplomatskih odnosa Ruska Federacija i Sjedinjene Američke Države pokazale su razumnost i svesnost da je došlo krajnje vreme da ove dve, najznačajnije vojno-političke i diplomatske sile zauzmu partnerski stav i obezbede trajni planetarni mir. Prvi koraci su preduzeti. Nakon 16. Samita Briksa, prvi diplomatski predstavnici Ruske Federacije stigli su u Vašington, očekuje se i dolazak ruskog ambasadora. Predsednik Putin potpisao je Ukaz o imenovanju Aleksandra Darčijeva za ambasadora u SAD, očekuju se i diplomatske standardne proceduralne radnje kako bi Putinov ambasador i zvanično preuzeo dužnost u Vašingtonu.

U međuvremenu se vrše sve aktivnosti da se ostvari susret na najvišem bilateralnom nivou SAD i RF, između predsednika Donalda Trampa i Vladimira Vladimiroviča Putina. Njihove dosadašnje aktivnosti ukazuju na to da su ova dva lidera već utvrdila zajednički put mira, čiji su temelji postavljeni na 16. Samitu Briksu kao etalon multipolarne diplomatije, jedan od potpornih struktura svetskog poretka u nastajanju. Činjenica je da Briks objedinjuje ekonomije koje najdinamičnije rastu i privlače zemlje koje traže spoljne resurse za rešavanje svojih unutrašnjih problema, i to bez ikakvih antagonizama prema drugima. Treba naglasiti da Briksova službena politika nije usmerena ni protiv koga, stoga se ruska diplomatija zdušno nada da nikome neće pasti na pamet da postavlja prepreke na putu daljeg razvoja potencijala platforme zemalja istomišljenica.

Međutim, ovakav put u stvaranju održivog multipolarnog svetskog poretka kao da je zasmetao pojedinim liderima Evropske unije, pre svih Makronu, koji je sa krnjim sastavom EU i pojedinim članicama Natoa pokušao da minira trasu na kojoj se nalaze Tramp i Putin, i to u vreme kada su u ovalnoj sobi vođeni razgovori sa Zelenskim, koji nije prihvatio put mira. Da je takva odluka bila potpomognuta Makronovom tajnom diplomatijom, ubrzo se pokazalo na Samitu u Londonu sa 18 lidera i na Samitu EU u Briselu, gde je ponuđena pomoć Zelenskom da se i dalje bori.

Sasvim je logično da je Makron isključio Francusku iz pregovora, kao i bivši premijer Džonson Britaniju, jer nije dozvolio potpisivanja primirja u Istambulu, a Francuska i Nemačka, kao garanti, nisu ispunile svoju funkciju u Minskim sporazumima, kao ni u Briselskom, Dejtonskom i makedonsko-bugarskom dogovoru. Dakle, po mišljenju ruskih zvaničnika, ne mogu imati ulogu mirovnih snaga.

Jasan je strah Makrona i njegovih pristalica šta će izroditi partnerstvo između SAD i RF od uspostavljanja zvaničnih pripremnih bilateralnih odnosa u Rijadu. Sudeći po Briksovom partnerstvu, Makron i Zelenski imaju i te kako razloga za brigu, kako za svoje političke karijere tako i za status Francuske i Ukrajine u kreiranju novog međunarodnog poretka. Međunarodni poredak stvoren na Jalti 1945, koji su oblikovali Staljin, Ruzvelt i Čerčil, dramatično se raspao, a novi poredak stvaraće se pod palicom Putina i Trampa. Svi ostali, ukoliko su spremni da se odreknu neprijateljstva, što se posebno odnosi na zemlje članice Natoa i EU, mogu biti članovi svetskog poretka mira.

Ono što može ohrabriti Srbiju i srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju jeste naznaka da će se budući mirovni pregovori rešavati po međunarodnom pravu, čija je osnova Povelja UN, uz povratak autoriteta institucije UN.