Sednica SB UN o Kosovu ispit za velike sile - odbrana ili napuštanje međunarodnog poretka

Piše: Željko Šajn, specijalni izveštač Kosovo onlajna iz Njujorka

Redovna sednica 9. aprila pokazaće da li će velike sile ostati pri Rezoluciji 1244 ili nastaviti praksu političkog tumačenja međunarodnog prava.

Najava da će 9. aprila u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija biti održana redovna rasprava o Kosovu i Metohiji — jedna od onih koje se održavaju dva puta godišnje — ovoga puta dolazi u daleko napetijem diplomatskom ambijentu nego što je uobičajeno. Upravo zato ova sednica ima potencijal da pređe granice rutinskog razmatranja i postane ozbiljan test odnosa velikih sila prema međunarodnom pravu.

Kao uvod u raspravu, sve više pažnje privlači predlog Bahreina, takozvana bahreinska rezolucija, koja se u diplomatskim krugovima tumači kao pokušaj formulisanja kompromisnog okvira za delovanje Saveta bezbednosti u uslovima dubokih i, po svemu sudeći, trajnih podela. Ipak, suštinsko pitanje nije u tome da li će biti obezbeđeno devet glasova, već da li će predloženo rešenje moći da prođe bez veta — odnosno da li je kompromis uopšte moguć ili je reč o još jednom diplomatskom manevru bez realnih izgleda na uspeh.

Značaj predstojeće rasprave nije samo u političkom nadmetanju, već u ponovnom otvaranju pitanja poštovanja postojećih međunarodnopravnih akata. Rezolucija 1244 ostaje ključni dokument koji definiše status Kosova i Metohije, a njeno zaobilaženje ne predstavlja samo politički već i pravni presedan sa dugoročnim posledicama.

Iako je usvojena 1999. godine, Rezolucija 1244 i dalje predstavlja važeći pravni okvir koji potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, uz istovremeno uspostavljanje međunarodnog prisustva u pokrajini. Njena snaga nije samo u sadržaju već i u činjenici da je doneta u skladu sa Poveljom UN, što joj obezbeđuje puni međunarodnopravni legitimitet — legitimitet koji ne može biti poništen političkom voljom pojedinih država.

Predstojeća sednica Saveta bezbednosti biće prilika da stalne članice — Sjedinjene Američke Države, Rusija, Kina, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo — jasno pokažu da li su spremne da brane principe na kojima počiva međunarodni poredak ili će i ovoga puta prednost dati geopolitičkim interesima. Stav zapadnih stalnih članica — Sjedinjenih Američkih Država, Francuske i Velike Britanije — već je godinama udaljen od izvornog okvira Rezolucije 1244. Dok su se u periodu od 1999. do 2008. formalno pozivale na teritorijalni integritet Srbije, u praksi su podržavale proces koji je vodio ka izdvajanju Kosova. Nakon 2008. godine ta pozicija je formalizovana priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti, čime je faktički napušten dotadašnji pravni okvir.

S druge strane, Rusija i Kina ostaju na stanovištu da se bez doslednog poštovanja Povelje UN i važećih rezolucija ne može govoriti o stabilnosti, već samo o privremenim političkim rešenjima. Upravo ta suštinska razlika u pristupu — između prava i politike — predstavlja ključnu liniju podele unutar Saveta bezbednosti.

Zato 9. april neće biti još jedna u nizu formalnih sednica, već trenutak u kojem će se pokazati da li Savet bezbednosti i dalje funkcioniše kao garant međunarodnog prava ili kao arena u kojoj pravo ustupa mesto sili. Način na koji bude tretirano pitanje Kosova i Metohije imaće posledice daleko izvan regionalnih okvira — jer će poslati poruku da li međunarodni poredak počiva na pravilima ili na njihovom selektivnom tumačenju.

U tom kontekstu, bahreinska inicijativa može biti više od diplomatskog predloga: ona je test spremnosti velikih sila da se vrate pravnim principima ili da konačno priznaju da su ih već odavno potisnule u drugi plan.