Severna Makedonija - stari izazovi u novoj godini

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, dopisnik Politike iz Skoplja

Nova godina je na pragu. Sumiraju se utisci, broje uspesi, ali i neuspesi. Koliko je ko naučio iz njih, pokazaće naredna godina, koja će Severnoj Makedoniji odrediti dalji put ka budućnosti i pokazati na koju je stranu narod odlučio da stane – da li uz vlast ili pak uz opoziciju. Da li će se dogoditi ustavne promene ili je taj uslov previše skup za ulazak u Evropsku uniju, saznaćemo nakon izbora, koji će biti održani u aprilu i maju.

U novijoj istoriji Makedonije ostaće zapamćen Prespanski dogovor, kao korak koji je obećavao ovoj zemlji ostvarenje evroatlantskih integracija. No, promenom Ustava i imena države samo su delimično ostvareni njeni strateški ciljevi – postala je 30. članica NATO-a, ali je Evropska unija „zaboravila” da ispuni svoje obećanje i omogući joj pristup u svoju porodicu, te je makedonski narod ostao na mrazu ispred vrata ove evropske zajednice, koja ovu zemlju uslovljava novom promenom najvišeg državnog akta, i to kako bi se zadovoljili uslovi njene članice Bugarske.

Na promenu pravila u političkim igrama iz Brisela nije pristala najveća opoziciona partija Severne Makedonije – VMRO-DPMNE, koja nije promenila stav da neće podržati nove ustavne promene u Sobranju. Vladajuća koalicija SDSM i DUI započela je raspravu o promeni Ustava u Sobranju, ali kako nisu imali dvotrećinsku većinu, za koju je neophodna podrška VMRO-DPMNE, Severna Makedonija ulazi u novu godinu sa velikom neizvesnošću kojim će putem stići do okrilja EU.

U novoj godini održaće se izbori u Severnoj Makedoniji – i predsednički i parlamentarni – gde se i vlast i opozicija nadaju ubedljivoj podršci naroda. Partije na vlasti – SDSM i DUI, kao predstavnici evropskog bloka, uverene su u to da je perspektiva države u njihovim rukama, te da će uspeti da Severnu Makedoniju uvedu u evropsku porodicu. S druge strane, VMRO-DPMNE vodi po svim anketama, a sadašnja vlast je daleko iza ove, najveće makedonske opozicione parlamentarne partije. Naravno, i VMRO-DPMNE se zalaže za evropske integracije, ali ne po svaku cenu, ne pristajući da se po diktatu Bugarske ponovo menja Ustav zemlje.

Bugarska je, podsetimo, nametnula promenu Ustava RSM, dok je fašističkim metodama u Bitolju i Ohridu podržala otvaranje bugarskih kulturnih klubova koji nose imena osvedočenih saradnika Hitlera i Musolinija – bugarskog cara Borisa III i Vanča Mihajlova. Kao što je poznato, obojica su sledbenici nacističke ideologije, koji su, gazeći fašističkom čizmom po makedonskom tlu u Drugom svetskom ratu, streljali nevinu decu i slali Jevreje, Makedonce i Rome u logore.

Dakle, u aprilu i maju 2024. godine građani Severne Makedonije glasaće za one kojima veruju da će ih voditi u bolje sutra i koji će uspeti da sa leđa zemlje skinu breme pritisaka i ucena. Političari na vlasti su prihvatili preporuke EU, ali narod tek treba da kaže svojim glasom da li im veruje ili će ih kazniti i poverenje dati opoziciji, koja je sa vlasti bila skinuta „Šarenom revolucijom” i puštanjem u javnost ilegalno snimljenih materijala, koji su procesuirani u Specijalnom javnom tužilaštvu, ali su ti procesi doživeli krah, jer se obelodanila korupcija unutar samog SJT, čija je tadašnja šefica Katica Janeva završila pred krivičnim sudskim većem, te se suočila sa zatvorskom kaznom.

Današnja vlast se, takođe, pribojava i eventualnog povrataka bivšeg premijera i lidera VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog, koji je u egzilu u Mađarskoj. Međutim, kako je Gruevski nedavno izjavio za „Politiku”, iako se mnogi plaše njegovog povratka u zemlju, to se neće dogoditi sve dok je pod pritiskom političkog progona. Naime, partija DUI je preko svog portparola Bujara Osmanija pokušala da pokrene njegov legalan povratak, jer mnogo zna o Makedoniji i mogao bi da pomogne, međutim, prvi koalicioni partner iz vlasti SDSM ne želi ni da razmatra takvu mogućnost. Slične su reakcije i iz VMRO-DPMNE, doduše, ne tako glasne.

Pržinska vlada doneće brojne promene u strukturi vlasti. Ko će zameniti albanskog predsednika Sobranja Talata Džaferija nakon izbora u maju – ostaje otvoreno pitanje, ali je, svakako, značajan korak za albanski narod što će u ovoj zemlji prvi put premijer biti Albanac, iz redova albanske partije DUI, koja je prerasla iz oslobodilačke vojske – UČK. Iako su se izboru Džaferija kao premijera usprotivile albanske partije i opozicija, Ali Ahmeti, lider partije DUI, naglasio je da će Džaferi biti novi premijer Pržinske vlade. Pržinska vlada će, takođe, iz redova opozicije dobiti novog ministra unutrašnjih poslova, kao i ministra još nekog resora. Ipak, kako je izjavio opozicijski lider Hristijan Mickoski, VMRO-DPMNE neće priznati Talata Džaferija kao premijera Pržinske vlade.

U haosu političkih nesuglasica između vlasti i opozicije, koje se međusobno optužuju za koruptivne i kriminalne aktivnosti, makedonsku političku scenu zaoštravaju i nesuglasice između albanskih političkih partija. Vlast je izmenama Krivičnog zakonika smanjila sankcije za zloupotrebu službenog položaja, te se smatra da je ovim korakom ublažila svoju eventualnu odgovornost u slučaju pada sa vlasti. Svakako, ostaje otvoreno pitanje kako će politički klanovi koji su formirani unutar partije DUI i u opoziciji podeliti vlast bez ekstremnih i agresivnih momenata.

Severna Makedonija će, naravno, biti čašćena stranim savetima kako najbolje da formira Vladu koja će pripremati izbore, a očekuje se i da će značajnu ulogu imati male makedonske partije, kao što su Levica i Pokret za našu Makedoniju – ZNAM, koju predvodi gradonačelnik Kumanova Maksim Dimitrievski, koji je napustio partiju SDSM i značajnu podršku dobio na izborima za gradonačelnika od opozicione makedonske partije VMRO-DPMNE.

Ova godina je na izmaku, a biće upamćena ne samo po neslaganju vlasti i opozicije, naročito kada je reč o uslovima za ulazak u EU, već, nažalost, i po strašnoj tragediji koja se nedavno dogodila u ovoj, nama susednoj zemlji, kada su dve osobe lišene života, a jedna od njih je maloletna devojčica. Sva osumnjičena lica nalaze se u pritvoru u Skoplju, osim glavnog osumnjičenog, a očekuje se i njegova ekstradicija iz Turske.

Iako ova godina nije bila baš plodna za Makedoniju, koja nije uspela da se domogne pristupnice za EU, ni da uskladi evropske poglede političkih lidera, te godina u kojoj je Albin Kurti, u Tetovu, proglašen predsednikom svih Albanaca, uz ikonografiju koja simbolizuje „veliku Albaniju” – negovala je i učvrstila svoje prijateljske odnose sa Srbijom, koja je, i prema anketama koje su rađene, najbolji sused Severnoj Makedoniji.