Somalilend - preseljenje Palestinaca i izazovi međunarodnog priznanja nezavisnosti (3)

Piše za Kosovo onlajn: Habib al Hadi

Nedavno su republikanci u Predstavničkom domu SAD, uključujući predstavnika Skota Perija iz Pensilvanije, predstavnika Peta Harigana iz Severne Karoline i druge ključne konzervativne predstavnike v velikom težinom u stranci, podržali inicijativu za priznavanje Somalilenda.

„Sve teritorijalne pretenzije Savezne Republike Somalija nad područjem poznatim kao Somalilend su nevažeće i bez osnova“, navodi se u tekstu zakona podnetog u junu, pozivajući SAD da priznaju Somalilend „kao zasebnu, nezavisnu zemlju“.

Otprilike u isto vreme, pojavili su se medijski izveštaji u kojima se navodi da se Izrael obratio Somalilendu kao mogućoj lokaciji za preseljenje Palestinaca koje planira da protera iz Gaze.

Pristalice ljudskih prava iz Somalilenda izrazili su zabrinutost da bi prisilno preseljenje Palestinaca moglo „učiniti Somalilend saučesnikom u genocidu nad Palestincima u Gazi“, uz zabrinutost da bi zemlje koje su ranije saosećale sa Somalilendom mogle potencijalno „povući svoju podršku“.

Tokom konferencije za novinare u Beloj kući početkom avgusta, predsednik SAD Donald Tramp se osvrnuo na ovo pitanje. „Trenutno to ispitujemo“, rekao je kao odgovor na pitanje da li podržava priznavanje Somalilenda ako bi prihvatio Palestince. „Dobro pitanje, zapravo, i još jedno složeno, ali na tome trenutno radimo“, dodao je, bez jasnog odgovora.

Manje od nedelju dana kasnije, republikanski senator Ted Kruz iz Teksasa napisao je pismo Trampu pozivajući na priznanje Somalilenda. Jedno od ključnih opravdanja navedenih u pismu od strane Kruza, koji je dobio skoro 2 miliona dolara finansijske podrške od više proizraelskih lobističkih grupa, uključujući Američko-izraelski komitet za javne poslove (AIPAC), bilo je da je Somalilend „težio da ojača veze sa Izraelom i izrazio podršku Avramovim sporazumima“ koji su skup sporazuma kojima se normalizuju diplomatski odnosi između Izraela i nekoliko arapskih država.

Kao odgovor na Kruzovo pismo, ambasador Somalije u SAD objavio je saopštenje u kojem upozorava da bi svako kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Somalije osnažilo naoružane grupe i „destabilizovalo ceo region Afričkog roga“. Štaviše, reakcija ne bi bila ograničena samo na susedne regione. Afričke zemlje, od kojih su mnoge članice kontinentalne organizacije (AU), istorijski su podržavale palestinsku državnost i suverenitet. Kontinentalna organizacija je bila dosledan glas u osudi okupacione i naseljavajuće politike Izraela u Palestini, a svaka promena u stavu Somalilenda mogla bi da dovede do njegove diplomatske izolacije unutar afričkog kontinenta. Afrički lideri bi mogli svaku percipiranu saradnju sa Izraelom mogli da posmatraju kao kršenje zajedničke posvećenosti kontinenta solidarnosti sa ugnjetavanim narodima, što bi dovelo do daljeg otuđenja Somalilenda od šire afričke političke zajednice.

U srži dileme Somalilenda leži delikatno balansiranje između dva suprotstavljena interesa: želje za postizanjem formalnog međunarodnog priznanja, koje bi obezbedilo političke, ekonomske i bezbednosne koristi, i potrebe za održavanjem snažnih regionalnih saveza koji se zasnivaju na međusobnoj kulturnoj, verskoj i političkoj solidarnosti. Politička i ekonomska budućnost Somalilenda je usko povezana sa ova dva suprotstavljena cilja, svaki sa svojim skupom mogućnosti i rizika koji oblikuju spoljnopolitičke odluke zemlje.

Potencijalni troškovi slaganja sa SAD i Izraelom po tako kontroverznom pitanju mogli bi da nadmaše percipirane koristi, jer će diplomatske i ekonomske veze Somalilenda sa ključnim arapskim i afričkim zemljama verovatno biti ozbiljno narušene. Ovo naglašava stepen do kog međunarodni položaj nepriznanih i spornih teritorija ostaje tanak, vezan za složenu mrežu saveza koji zahtevaju pažljivo kretanje kako bi se osigurao i njegov opstanak i njegove težnje ka globalnom priznanju.

Dilema priznanja naspram regionalnih saveza: dubinski uvid u geopolitičku dilemu Somalilenda

S jedne strane jednačine, perspektiva priznanja – priznanje Somalilenda kao suverene i nezavisne države od strane globalne zajednice – ostaje centralni cilj za lidere zemlje. U tom kontekstu, Sjedinjene Države i Izrael, kao moćni i uticajni globalni akteri, predstavljaju i ekonomsku i diplomatsku priliku koja bi mogla pomoći Somalilendu da postigne svoj krajnji cilj međunarodnog legitimiteta. Sjedinjene Države, sa svojim ogromnim političkim i ekonomskim uticajem, mogle bi ponuditi opipljive koristi Somalilendu za njegovu saradnju, uključujući direktnu stranu pomoć, pristup međunarodnim tržištima, transfer tehnologije i, što je ključno, potencijal za formalno priznanje nezavisnosti Somalilenda. Ovo priznanje bi imalo duboke implikacije, otvarajući nove ekonomske mogućnosti i diplomatska partnerstva sa drugim nacijama i međunarodnim organizacijama, a sve to ostaje van domašaja sve dok Somalilend ostane nepriznat.

Međutim, slaganje sa SAD i Izraelom predstavlja ozbiljan izazov: to bi zahtevalo od Somalilenda da se snađe u delikatnom balansiranju, koje rizikuje prekid njegovih veza sa ključnim regionalnim akterima, posebno u arapskoj i afričkoj sferi. Za Somalilend, održavanje ovih saveza je bilo ključno za njegovu stabilnost i rast, posebno imajući u vidu njegov nepriznati status. Zemlje Zaliva – pre svega ključni regionalni faktori, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i Katar – najvažniji su akteri u ekonomskom i diplomatskom pejzažu Somalilenda, nudeći ne samo suštinsku finansijsku pomoć već služeći i kao ključni investitori u infrastrukturu i trgovinu. To bi uveliko uvredilo Katar koji još uvek traži način da se oporavi od šoka izraelskog bombardovanja Dohe, a zbog čega čitav arapski svet doživljava dramatičnu promenu stava prema američkim bezbedonosnim garancijama. One se, nakon američke saglasnosti za bombardovanje Katara, uzimaju kao apsolutno neiskrene i nepouzdane. U tome ne pomažu ni direktna obećanja američkog predsednika, da, dok je on predsednik, više neće dozvoliti Izraelu da bombarduje bilo koju drugu zalivsku državu.  

Slično tome, Afrička unija (AU), uprkos nedostatku formalnog priznanja Somalilenda, igrala je važnu ulogu u podržavanju težnji Somalilenda, pri čemu je nekoliko afričkih zemalja, poput Južne Afrike i Etiopije, ponudilo prećutnu ili direktnu podršku težnji Somalilenda ka samoopredeljenju.

„Izvodljivost takvog plana je veoma upitna“, rekao je , istraživač Afričkog roga sa sedištem u Somalilendu, Mustafa Ahmad.

On je napomenuo da, iako bi rukovodstvo Somalilenda moglo da proceni američki predlog iz pragmatične perspektive spoljne politike, snažna javna solidarnost sa palestinskim ciljem učinila bi svaki plan preseljenja duboko spornim.

„Čak su i ključni saveznici SAD – Egipat, Jordan i Saudijska Arabija – odbacili slične predloge“, dodao je Ahmad. Navodni plan naglašava rastuću stratešku težinu Somalilenda. Teritorija se nalazi u Adenskom zalivu, nasuprot moreuza Bab el Mandeb, uskog grla za globalnu pomorsku trgovinu.

Podjednako zabrinjavajući za Somalilend je i stav Afričke unije kao kontinentalne organizacije, koja je bila kritičan, iako nezvaničan, pristalica napora zemlje za nezavisnost. Afrička Unija iako ne priznaje Somalilend u potpunosti, podržala je njegovo pravo na samoopredeljenje i bila je kanal kroz koji je Somalilend tražio međunarodni legitimitet. Ova kontinentalna organizacija se sastoji od država članica koje su istorijski podržavale palestinsko samoopredeljenje i zauzimale su snažne stavove protiv izraelske politikie, posebno u vezi sa okupacijom palestinskih teritorija. Ključne afričke zemlje poput Južne Afrike, Alžira i Nigerije bile su glasni kritičari postupaka Izraela i svrstale su se uz palestinsku stvar i na političkom i na diplomatskom frontu.

Promena spoljne politike Somalilenda ka slaganju Izraelom i mogla bi izazvati negativnu reakciju unutar Afričke unije sa značajnim diplomatskim posledicama. Zemlje poput Južne Afrike, koje su pokazale solidarnost sa Somalijom i širim Rogom Afrike u različitim oblicima, mogle bi da blokiraju političke težnji Somalilenda unutar AU, što bi sve buduće pokušaje dobijanja formalnog priznanja učinilo gotovo besmislenim. Južna Afrika j nosilac tužbe za genocid pred Međunarodnim sudom pravde, tako da bi njena reakcija bila sigurno oštra i rezolutna.

Pored toga, zemlje poput Katara i Turske, koje dugo podržavaju palestinsko samoopredeljenje i negovaju pozitivne diplomatske odnose sa Somalilendom, mogle bi svako učešće u planu preseljenja smatrati uvredom za svoje vrednosti. U tom kontekstu, odbijanje predloga moglo bi potencijalno otvoriti vrata za povećanu ekonomsku pomoć od ovih zemalja, posebno u obliku humanitarne pomoći, infrastrukturnih projekata i investicija u rastuće razvojne sektore Somalilenda. Takve investicije mogle bi poslužiti jačanju ekonomije Somalilenda, posebno u kritičnim oblastima poput energetike, poljoprivrede i komunikacija.

Davanjem prioriteta svojim odnosima sa Zalivom i širim susednim regionima, Somalilend ne samo da čuva svoje ekonomske interese već i signalizira ovim partnerima da je njegova spoljna politika u skladu sa njihovim regionalnim prioritetima, čime se obezbeđuje kontinuirana finansijska i politička podrška. To bi, zauzvrat, moglo da poboljša dugoročnu ekonomsku stabilnost Somalilenda i podstakne diversifikovaniju i otporniju ekonomsku budućnost.

Dakle, dilema za Somalilend je jasna: težnja ka priznanju kroz savezništvo sa SAD i Izraelom mogla bi značajno da poboljša njegov međunarodni ugled i pristup ekonomskim resursima, ali bi to došlo po cenu otuđivanja njegovih najvažnijih regionalnih saveznika u arapskom i afričkom svetu. Cena takvog preusmeravanja može biti gubitak najvažnije ekonomske podrške, trgovinskih partnerstava i političke podrške koji su ključni za stabilnost i razvoj Somalilenda. Ovi savezi nisu samo simbolični; oni predstavljaju pragmatičan temelj na kojem je Somalilend izgradio svoje postojanje nakon sticanja nezavisnosti. Njihovo ugrožavanje moglo bi dovesti do diplomatske izolacije Somalilenda, čineći njegov put ka priznanju još neizvesnijim i punim rizika.

(Nastavak sutra)