Trampov put sporazuma Bakua i Jerevana (2)

Ilham Alijev, Donald Tramp i Nikola Pašinjan

Izvor: White house

Piše za Kosovo onlajn: Habib al Hadi

Mirovni sporazum između Azerbejdžana i Jermenije biće zaključen odmah nakon što bude promenjen jermenski ustav i iz njega budu izbačene sve reference na nekada spornu teritoriju Nagorno-Karabah. Ona je sada potpuno pod azerbejdžanskom kontrolom, gotovo svi Jermeni su napustili region, tako da će svaki trag njegovog jermenskog karaktera uskoro da nestane s lica zemlje. Strane nameravaju da se obrate generalnom sekretaru OEBS-a sa zahtevom za raspuštanje Minske grupe, pod čijim okriljem zemlje već nekoliko decenija pregovaraju o rešavanju karabaškog sukoba. Zajednički apel OEBS-u da se završi Minski proces znači da su strane stigle do cilja i nameravaju da okončaju sukob.

Razvoj teksta mirovne deklaracije potpisane u Sjedinjenim Državama počeo je pod prethodnom američkom administracijom Džoa Bajdena, ali je Baku potom odbio da je potpiše u završnoj fazi.

Što se tiče „drugih načina mirnog rešavanja sporova“, možemo se setiti Trampove opaske prilikom potpisivanja: „Ako ima problema, pozovite.“ To jest, pitanje arbitra, čini se, već je rešeno.

Takođe, nema ni reči o takozvanom „Zangezurskom koridoru“, koji je preimenovan u „Trampov put“. Ali zašto, ako je, s jedne strane, sve već razmatrano, sve do broja američkih privatnih vojnih kompanija koje će upravljati rutom i kontrolisati jug regiona Sjunik. A s druge strane, to je predmet posebnog sporazuma, koji se može zaključiti čak i bez mirovnog i prijateljskog sporazuma između Bakua i Jerevana.

Rusija pozitivno ocenjuje posredničke napore Sjedinjenih Država, koje je ova zemlja preduzela u cilju normalizacije odnosa između Bakua i Jerevana. To je 9. avgusta izjavila zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, komentarišući zajedničku deklaraciju o mirnim odnosima, koju su dan ranije u Vašingtonu potpisali Pašinjan i Alijev uz direktno učešće Bele kuće i Donalda Trampa.

Moskva je takođe pozvala vanregionalne igrače „da ne stvaraju nove teškoće“ kako bi „izbegli tužno iskustvo zapadne pomoći u rešavanju sukoba na Bliskom istoku“. Zaharova je posebno podsetila da je trenutna faza normalizacije jermensko-azerbejdžanskih odnosa počela sa „centralnom ulogom“ Moskve 2020-2022. godine.

Pomenuta deklaracija Bakua i Jerevana predviđa buduće potpisivanje i ratifikaciju mirovnog sporazuma koji su već parafirali ministri spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana.

Kuda vodi „Trampov koridor“?

U tekstu deklaracije posebno se pominje važnost otvaranja transportnih komunikacija u regionu, koje su bile blokirane još početkom 1990-ih. Posebna tačka je stvaranje transportnog koridora „Trampova ruta za međunarodni mir i prosperitet“ (TRIPP), koji bi trebalo da poveže zapadne regione Azerbejdžana sa njegovom eksklavom Nahčivan preko teritorije Jermenije duž jermensko-iranske granice.

Ovo pitanje je posebno razmatrano tokom bilateralnih pregovora između Trampa i Pašinjana. Na njima je jermenski premijer pristao da Sjedinjenim Državama dodeli ekskluzivna prava na razvoj takozvanog Zangezurskog koridora u periodu od 99 godina. Pre toga, američki mediji su objavili, pozivajući se na izvore u administraciji, da će Vašington dalje da izda put u podzakup određenom konzorcijumu koji bi bio odgovoran za njenu infrastrukturu i upravljanje. Istovremeno, TRIPP će se koristiti u skladu sa jermenskim zakonodavstvom.

Komentarišući ovu tačku, Zaharova je podsetila na kontinuirano članstvo Jermenije u Evroazijskoj uniji, gde je takođe regulisana organizacija tranzitnog teretnog prevoza. Predstavnica Ministarstva spoljnih poslova takođe je pozvala jermensko rukovodstvo da uzme u obzir faktor prisustva ruskih graničara na jermensko-iranskoj granici. Ona je napomenula da „u ovoj oblasti trilateralni sporazumi iz novembra 2020. godine uz učešće Rusije ostaju relevantni“, od kojih se nijedna strana nije povukla.

Moguće prisustvo Amerikanaca na jermenskoj teritoriji izazvalo je zabrinutost kod Irana. Iako je Teheran pozdravio dogovor o tekstu mirovnog sporazuma između Jermenije i Azerbejdžana, iransko Ministarstvo spoljnih poslova ukazalo je na moguće negativne posledice „svakog spoljašnjeg mešanja“ po region. A savetnik vrhovnog vođe Irana, Ali Akbar Velajati, u intervjuu za agenciju Tasnim zapretio je da će pretvoriti prekogranični transportni prolaz u Jermeniji „ne u koridor u vlasništvu Trampa, već u groblje za njegove plaćenike“. Ova ruta, tvrdi on, može promeniti geopolitički položaj regiona i osmišljena je da „razbije Jermeniju“. Velajati je uveren da je i Moskva „strateški protiv koridora“, ali Iran, prema njegovim rečima, namerava da „zaštiti bezbednost Južnog Kavkaza“ bez učešća Rusa.

Pravno kontroverzna pitanja funkcionisanja TRIPP-a će najverovatnije biti posebno razrađena u bilateralnom jermensko-američkom formatu, uz poštovanje interesa Bakua. Iako se, što se tiče Irana, čini da pitanje suvereniteta Jermenije njih više brine nego same Jermene, jasno je da Teheran neće otvoreno da se meša.

Izjave iranske strane više su informativnog i propagandnog karaktera, sa ciljem da se izvrši pritisak na Jerevan i spreči otvaranje rute. Istovremeno, prilikom otvaranja „Trampovog koridora“ moguće je da će biti uključene usluge jedne od američkih građevinskih kompanija, kao i turskih podizvođača. Uobičajeno je do sada bilo da to budu dvojac „Behtel – Enka“. Pored deonice železnice na jugu Jermenije od 42 kilometra, moraće se izgraditi autoput, dalekovod, optički kabl i gasovod. Baku planira da preko njega snabdeva Zapad sopstvenim i centralnoazijskim energetskim resursima.

Učešće Sjedinjenih Država u radu na tako važnoj deonici transportne rute, koja će takođe da postane deo srednjeg koridora, Transkaspijskog međunarodnog transportnog koridora od Evrope do Kine zaobilazeći Rusiju, u budućnosti može promeniti ceo sistem regionalne bezbednosti. Potreba za vojnim prisustvom Rusije u Jermeniji može vremenom da nestane.

Sprovođenje potpisanog dokumenta zapravo znači da Jermenija gubi suverenitet nad delom svoje teritorije, mada bez pravnog formalizovanja. Najveća opasnost u ovom kontekstu je da Azerbejdžan može da shvati „Trampov koridor“ kao eksteritorijalan i da će insistirati na uklanjanju jermenskog prisustva, pod pretnjom da će da započne novi rat.

Ovaj sporazum istovremeno je i deo šire Trampove strategije u kojoj se on pojavljuje kao globalni mirotvorac u prvim mesecima svog drugog mandata, baš kao što je to i obećao u izbornoj kampanji. Beloj kući se pripisuje zasluge za posredovanje u prekidu vatre između Kambodže i Tajlanda i zaključivanje mirovnih sporazuma između Ruande i Demokratske Republike Kongo, i Pakistana i Indije.

Dogovor Jermenije i Azerbejdžana jasno ukazuje na Trampova očekivanja od susreta s Putinom za nekoliko dana na Aljasci. Tramp je već najavio da će već u „prva dva minuta“ da proceni da li će ili neće biti mogućno da se dogovore o „veoma brzom prekidu vatre“.

Oba lidera su pohvalila Trampa zbog pomoći u okončanju sukoba i rekla da će ga nominovati za Nobelovu nagradu za mir. Za to mu nedostaje još samo Putinov „amin“ u petak na Aljasci.

Sutra: Turska kao najveći dobitnik sporazuma