Objavljen tekst mirovnog sporazuma: Baku i Jerevan se odriču međusobnih teritorijalnih pretenzija i upotrebe sile

Azerbejdžan i Jermenija objavili su tekst parafiranog mirovnog sporazuma u Vašingtonu, koji se sastoji od 17 tačaka. U tekstu dokumenta, između ostalog, predviđeno je da se Baku i Jerevan odriču međusobnih teritorijalnih pretenzija, kao i upotrebe sile jednih protiv drugih, preneo je Sputnjik.

„Na granici između Azerbejdžana i Jermenije neće biti snaga trećih zemalja“, jedna je od tačaka parafiranog sporazuma.

Takođe, navodi se i da će dve države „izvršiti delimitaciju granice na osnovu posebnog sporazuma“.

Baku i Jerevan osuđuju sve oblike separatizma i terorizma i obavezuju se da će se boriti protiv tih pojava u okviru svoje nadležnosti.

Između ostalog, navodi se i da se Jermenija i Azerbejdžan ne mogu pozivati na unutrašnje zakone radi neizvršavanja odredbi mirovnog sporazuma.

Jedna od tačaka predviđa i da će strane formirati zajedničku komisiju za kontrolu sprovođenja mirovnog sporazuma.

Uz to, u roku od mesec dana nakon stupanja sporazuma na snagu, Jerevan i Baku povući će tužbe jedni protiv drugih sa međunarodnih platformi.

Dokument je objavljen na sajtovima ministarstava spoljnih poslova obe države, čiji su šefovi diplomatija parafirali sporazum 8. avgusta tokom posete Vašingtonu predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva i premijera Jermenije Nikola Pašinjana, navodi Sputnjik.

Saopšteno je da su se strane obavezale da odustanu od borbenih dejstava i pristupe normalizaciji bilateralnih odnosa. Pored toga, obe zemlje su sa Vašingtonom potpisale niz sporazuma o saradnji.

Posebno se planira predaja Zangezurskog koridora, koji prolazi kroz teritoriju Jermenije i povezuje Azerbejdžan sa Nahčivanskom Autonomnom Republikom, pod kontrolu privatne američke kompanije. 

Kako je istakla zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, sadašnja faza jermensko-azerbejdžanske normalizacije započela je uz neposrednu pomoć i centralnu ulogu Rusije. Ona je podsetila da je u novembru 2020. godine usvojena trostrana izjava o prekidu vatre i borbenih dejstava u zoni Nagorno-Karabaškog sukoba, kao i na ulogu ruskih mirovnjaka u regionu. Diplomata je takođe naglasila da je Rusija zainteresovana za stvaranje zone stabilnosti i prosperiteta na Južnom Kavkazu.

Razgovarali Putin i Pašinjan: Rusija spremna da pruži podršku odnosu između Jermenije i Azerbejdžana

Predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarao je telefonom sa Pašinjanom koga je informisao o razgovoru sa specijalnim izaslanikom predsednika SAD Stivenom Vitkofom, kao i pripremama za sastanak sa američkim liderom Donaldom Trampom na Aljasci, preneo je Sputnjik. Pašinjan je podržao mere koje vode ka mirnom rešenju ukrajinske krize, a takođe detaljno informisao Putina o rezultatima sastanka sa Trampom i predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim 8. avgusta u Vašingtonu,

Predsednik Rusije naglasio je značaj mera koje doprinose postizanju stabilnog mira između Jerevana i Bakua.

Putin je u razgovoru sa Pašinjanom potvrdio spremnost Rusije da pruži podršku u sprovođenju trilateralnog dogovora o normalizaciji odnosa između Jerevana i Bakua. Lideri su razgovarali o pitanjima bilateralne agende, s akcentom na razvoj trgovinsko-investicione saradnje i zajedničko delovanje u okviru Evroazijskog ekonomskog saveza, ističe se u saopštenju Kremlja.

Da se do ovog dokumenta dođe najviše je doprineo američki predsednik Donald Tramp i njegova administracija. 

On je, prilikom parafiranja sporazuma, kazao da se Jermenija i Azerbejdžan obavezuju da će zauvek okončati sve borbe.

„Mnogo su patili toliko godina, mnogi su pokušavali da pronađu rešenje, Evropska unija, Rusi, nikada se nije desilo. Ali ovim sporazumom smo konačno uspeli da sklopimo mir“, rekao je Tramp.

Alijev i Pašinjan predložili su da se Tramp kandiduje za Nobelovu nagradu za mir.

„Ko, ako ne predsednik Tramp, zaslužuje ovu nagradu“, rekao je Alijev.

Jermenija i Azerbejdžan su se, između ostalog, saglasili da stvore glavni tranzitni koridor koji će se zvati Trampova ruta za međunarodni mir i prosperitet, a povezaće kopneni Azerbejdžan i njegov region Nahčivana, koji se graniči sa saveznikom Bakua, Turskom, preko jermenske teritorije.

Nova Trampova ruta biće sprovođena u skladu sa jermenskim zakonom, a SAD će izdati zemljište u podzakup konzorcijumu za infrastrukturu i upravljanje.

Tramp je pre parafiranja sporazuma najavio veći deo plana na društvenim mrežama, rekavši da će dva lidera potpisati ekonomske sporazume sa SAD koji bi „u potpunosti otključali potencijal regiona Južnog Kavkaza“.

Potpisivanje mirovnog sporazuma koji će rešiti višedecenijski sukob Azerbejdžana i Jermenije u Vašingtonu naišlo je na odobravanje širom sveta.

Kosovska predsednica Vjosa Osmani je ovaj sporazum nazvala istorijskim, dodajući da on svedoči o tome šta snažno američko vođstvo može da postigne.

Pohvaljujemo predsednika SAD i njegovu administraciju što su još jednom ispisali istoriju, kao i azerbejdžanskog predsednika i jermenskog premijera za  njihovo vođstvo. Pod vođstvom SAD, svet je bezbedniji, jači i prosperitetniji. Kosovo je ponosno što stoji rame uz rame sa SAD u unapređenju mira u našem regionu i globalno“, napisala je Osmani na društvenoj mreži „X“.

Zajedničku deklaraciju Azerbejdžana i Jermenije pozdravilo je i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, posebno ukazujući na veoma značajnu ulogu predsednika SAD Donalda Trampa u postizanju tog uspeha.

Ministarstvo je ocenilo da Zajednička deklaracija predstavlja važan korak ka uspostavljanju trajnog mira, stabilnosti i prosperiteta na Južnom Kavkazu, uz poruku da će Srbija nastaviti da se zalaže za promociju mirnog dijaloga, regionalne povezanosti i unapređenje saradnje među svim zemljama, na osnovu međusobnog poštovanja i poštovanja međunarodnog prava i poretka.