Zašto ekstremni Albanci žele silom da vladaju severom Kosova i mogu li to Srbi da prihvate?

“Ideja aktuelne kosovske vlasti je uspostavljanje nekog oblika trajne policijsko-vojne uprave u severnim opštinama, u kojima su Srbi apsolutna većina. To bi poništilo smisao i ulogu Zajednice srpskih opština, a podrazumevalo bi nastavak diskriminacije i aparthejda, što je neodrživo i jako opasno stanje na koje Srbi ne mogu da pristanu”.

Priredio: Miloš Garić

Nedavna najava Aljbina Kurtija da će Kosovo naredne godine imati 600 pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga više, na već postojećih 5.000 u redovnom sastavu, kao i dodatnih 500 policajaca, uz poruku koju je uputio aktivistima Samoopredeljenja i svim građanima da “neće moći da nas zaustave ni na jugu, ni na severu”, zapravo je direktna pretnja Srbima i najava novih tenzija, oko toga sada nemaju dilemu ni oni slabiji poznavaoci kosovskih (ne)prilika. 

Kurti je “osvajanje” severnih opština oružjem, ono što nisu pokušali njegovi prethodnici Tači i Haradinaj, stavio u fokus svojih aktivnosti, a “promena realnosti” u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću potpuno se uklapa u otvorenu nameru kosovskog premijera da sabotira i spreči svaku mogućnost formiranja samouprave Srba kroz Zajednicu srpskih opština. 

Zašto je Kurtiju toliko važno da „slomi“ Srbe na severu? 

Sagovornici Kosovo onlajna slažu se da je plan Kurtija da sever Kosova što duže drži u stanju eksplozivnih tenzija, jer iz toga izvlači višestruku korist, u smislu ostvarenja težnji o etnički čistom Kosovu kao putu za realizaciju stvaranja “velike Albanije”, ali i kao dobar način za ostanak na vlasti preko podrške u ekstremnom delu albanskog glasačkog tela.

"Kada je Kurti pre nekoliko meseci, povodom obeležavanja 145 godina od osnivanja Prizrenske lige, naglasio da će slediti filozofiju „ligaša“, još jednom je potvrdio konačne ciljeve svoje politike. Stvaranje velike Albanije, čije idejne osnove je udarila Prizrenska liga još u 19. veku, predstavlja temelj njegovog političkog delovanja. Samim tim svi potezi, koje je do sada vukao, kao i oni koje će povlačiti u narednom periodu biće usklađeni sa tim strateškim ciljem“, poručuje istoričar i politički analitičar Srđan Graovac.

Kurtijevi ciljevi

On za Kosovo onlajn ukazuje da upravo kroz tu prizmu treba posmatrati i represivnu Kurtijevu politiku prema Srbima na severu Kosova. 

"To za njega ima i stratešku i taktičku važnost. Naime, razmeštanje albanskih specijalaca na severu pokrajine i konstantna represija kojoj su izloženi tamošnji Srbi svakako predstavlja jedan od Kurtijevih ključnih taktičkih poteza i sredstava za ostvarenje konačnog cilja. Nema sumnje da on pokušava da izazove oružani sukob, ne bi li Srbiju uvukao u otvoreni rat sa NATO paktom. Na taj način kreirao bi novu političku realnost u kojoj bi svaki pregovori sa Beogradom, bilo oko tehničkih pitanja, bilo oko statusa Kosmeta, dobili novu, za Beograd krajnje nepovoljnu dimenziju. U takvim okolnostima Kurti se nada da bi pod snažnim pritiskom Zapada Beograd bio prinuđen da konačno i bezpogovorno prizna nelegalnu secesiju južne pokrajine“, kaže Graovac.

Književnik i novinar iz Gračanice Živojin Rakočević stanje na severu Kosova opisuje kao očiglednu okupaciju.

"Kada bi neko ko nema nikakvo predznanje o kosovskom sukobu prošao putem od prelaza Jarinje do Kosovske Mitrovice shvatio bi da je sever Kosova okupiran i da putevima patrolira neprirodan broj različitih policijskih formacija. Aljbin Kurti je ostvario ono od čega su OVK komandanti digli ruke i na taj način doveo sever Kosova u stanje eksplozivnih tenzija koje se povremeno pretvaraju u haos. U osnovi, te policijske formacije deluju na severu u potpunom strahu i sa prstom na obaraču. To je slika sa kojom se živi i koja ne može doneti nikakvo dobro”, rekao je Rakočević za Kosovo onlajn povodom ove teme.

Ali, s obzirom na upornost kojom sprovodi politiku pritiska na Srbe, naročito na severu Kosova gde su kompaktni, jasno je da Kurti u praksi želi da sprovede neke njemu važne ciljeve. 

Srđan Graovac ukazuje da se tu radi o tri podjednako važne Kurtijeve ideje.

"Pokušava da razbije srpsko jedinstvo i podstakne iseljavanje. Za Srbe u „velikoj Albaniji“, posebno ako su kompaktni i organizovani, nema mesta, jer predstavljaju remetilački faktor i nekog ko je prirodna brana velikoalbanskim težnjama. Takođe, ne treba zanemariti i činjenicu da svojom represivnom politikom Kurti vrši konstantan pritisak ne politički Beograd i celokupnu srpsku javnost, koja je posebno osetljiva na položaj i stradanje kosmetskih Srba. Kurti računa da na taj način može uticati na destabilizaciju prilika i u samoj Srbiji, ne bi li izazvao oštre podele u srpskom društvu i oslabio pregovaračku poziciju Beograda. Na kraju, ali ne i manje važna jeste činjenica da svojom agresivnom politikom prema Srbima Kurti jača svoju političku poziciju unutar, u velikoj meri ekstremizovanog i nacionalistički opredeljenog albanskog društva. Svoju popularnost on gradi na surovom obračunavanju sa Srbima i svako popuštanje smatra kao opasnost od pada popularnosti, kako njega tako i njegove partije“, objašnjava Graovac. 

Neodrživo i opasno stanje

I istoričar Aleksandar Gudžić iz Gračanice nema dilemu šta je namera Aljbina Kurtija na severu Kosova u većinski srpskim sredinama.

"Ideja Aljbina Kurtija je uspostavljanje nekog oblika policijsko-vojne uprave, koja će upravljati  severnim opštinama Kosova u kojima su Srbi apsolutna većina i gde će na delu biti svaki oblik diskriminacije i aparthejda. Kurti već godinama sprovodi aparthejd. To je neodrživo i jako opasno stanje na koje Srbi ne mogu da pristanu. Srbi su odličili da se represevnom režimu Prištine suprotstave Gandijevskim metodama, bojkotom. To je legitiman vid demokratske borbe. Imamo izbore koji su Srbi bojkotovali, kada je izašlo nekoliko desetina Albanaca, možda ni toliko, postavljeni su albanski gradonačenici koje sada čuvaju policija i Kfor od građana tih opština. Po logici, i po zakonu, izbori bi morali da budu izraz volje građana. Sve što se dešavalo na Kosovu ne bi smislio ni lik iz crtanog filma Homer Simpson, ali to je realnost i život na Kosovu”, poručio je Gudžić.

Uzmemo li sve pomenute razloge u obzir, logično je za očekivati da će Kurti ne samo da nastavi svoju represivnu politiku prema Srbima na severu pokrajine, nego čak i da je pojača. Bilo kakvo popuštanje stega se nikako, ni taktički ni strateški, ne uklapa u Kurtijevu političku agendu. Jedino kako bi moglo da se promeni ovo stanje to je putem odlučnog pritiska iz SAD, međutim, za sada u Vašingtonu ne postoji volja za delovanjem u tom pravcu. 

Srđan Graovac ističe da Kurtijeva politika i Zapadu koristi kao svojevrstan dodatni pritisak na Beograd ne bi li se „srpska država naterala na prihvatanje onoga što oni nazivaju realnošću, a što je ništa drugo do besprizorno političko i pravno nasilje u službi kreiranja takozvane kosovske državnosti“.