„Pokondirena tikva“ u izvođenju Narodnog pozorišta Priština pred bečkom publikom

U sali bečkog Akcent teatra, ispunjenoj do poslednjeg mesta, ansambl Narodnog pozorišta Priština izveo je večeras „Pokondirenu tikvu“.

Predstava, rađena prema tekstu Jovana Sterije Popovića, u dramatizaciji Aleksandra Mihailovića i režiji Milana Karadžića, čija je radnja smeštena u današnji kontekst i prostor Kosova, kroz oštar i britki humor, ostavila je snažan utisak na publiku.

Pred izlazak na scenu glumac Milan Vasić rekao je da im mnogo znači igranje predstave pred ljudima koji su u tuđoj zemlji počeli svoj život, ali da možda upravo toj publici znači još i više.

„Za tih sat i po, dva, možemo da ih vratimo u neka lepa vremena, detinjstvo, mladost, i posle predstave da se družimo, tu smo da se ispričamo, slikamo, zapevamo. Mislim da to i njima mnogo znači, više nego nama. I nama je lepo kada možemo da odemo van zemlje i pokažemo šta to radimo, ali za naš narod sa strane je to uživanje“, kazao je Vasić.

Govoreći o opstanku prištinskog pozorišta u teškim uslovima, odaje priznanje svojim kolegama i kaže da su svi oni veliki borci.

„Mnogi ne bi možda izdržali tempo i način na koji mi radimo“, priznaje Vasić i objašnjava da je u poslednje vreme skoro svako selo na Kosovu obnovilo dom kulture, a i tamo gde možda nije, nađe se mesto za predstavu u školi, ili negde drugde.

„Jeste teško, ali srce nam je puno. Moćniji smo od drugih. U uslovima koje smo mi imali od početka 2000. godine, pa do 2015. ili 2020. mnogi bi odustali, jer smo igrali i bez rasvete, grejanja, uz polomljene prozore. Ali, to je nešto lepo, jer igrate za svoj narod, koji je ostao na Kosovu i Metohiji. I što je najvažnije, za decu koja žive tamo. Jer, koliko god da vam je teško i da vas možda mrzi da igrate u tom trenutku, jer je hladno ili nema uslova, kada vidite u publici decu koja željno iščekuju da čuju svaku reč i da nas vide - to nema cenu“, rekao je Vasić za Kosovo onlajn.

Zato govori da su glumci - humanitarci, jer imaju lepu misiju da, kao pozorište, edukuju decu na Kosovu.

„Do pre nekoliko godina, imali ste decu koja prvi put vide pozorište u životu, čak i neki mladi ljudi od 20 godina. Kada smo to uspeli, sada je već dosta lakše. Situacija jeste takva kakva jeste, ali smo mi oguglali na to. Tu smo da radimo, stvaramo, pomažemo, da se predstavljamo i da narod na Kosovou i Metohiji uživa sa nama, a kako će biti sutra ne treba razmišljati“, navodi Vasić.

Napominje da je kultura svuda važna, ali da bi Kosovo bez kulture bilo „hendikepirano“, pogotovo za mlade.

„Svaki grad ima najmanje po jedno, ako ne i po dva pozorišta, mnogo sekcija, mnogo svega, ali ono što je lepo je da i deca na Kosovu i Metohiji imaju dečje predstave. Naš kolega Igor Damjanović skoro svake godine režira po jednu dečju predstavu, što je jako lepo. Igramo svuda po Kosovu i Metohiji, u enklavama. Važna je kultura, jer danas televiziju ne gleda niko. Na telefonima se igraju igrice, niko ne gleda bilo kakav kulturni sadržaj. I mi smo tu da pomažemo. Stalno sam na KiM, ima dosta folklornih sekcija, a za mene je to najlepše zanimanje. Da li je kvalitetno ili nije, uopšte nije važno. I najnekvalitetnije za mene je mnogo kvalitetno na Kosovu i Metohiji, jer deca koja tamo žive imaju neki izlaz, imaju gde da se druže, igraju, šale, vesele. Bez kulture KiM bi bilo hendikepirano, pogotovo za mlade“, rekao je Vasić.

Glavnu junakinju Sterijine komedije Femu na sceni je oživela Anika Milićević. Za Kosovo onlajn navodi da je uvek lepo otići van Srbije i igrati za svoj narod. 

„Značajno nam je zato što s profesionalne strane volimo da vidimo kakav smo 'posao uradili', kako će razumeti, da li će im se dopasti, da li probijamo granice, a naravno i iz emotivnih razloga, da vidimo kako naš narod živi van Srbije, da im priredimo neko lepo veče, da uživamo zajedno“, kazala je ona.

Napominje da iz ljubavi rade, tako se probijaju, a tako i opstaju.

„Mi imamo neki svoj mali svet i ponekad imamo osećaj kao da smo u nekom balonu, bavimo se umetnošću, i ne dozvoljavamo da nam ti loši uticaji sa strane remete rad. I dalje se ne može svuda ići slobodno, nismo svuda dobrodošli, ali radimo naš posao kako znamo i umemo. Radimo uz ljubavi“, rekla je Milićević.

Najavila je tri ili četiri premijere sledeće godine, među kojima i jednu dečju predstavu.

Da se ansambl raduje gostovanju u dijaspori, potvrđuje i glumac Branko Babović koji kaže da im je stalo da ih vide i ljudi van Srbije, da pravdaju svoj kvalitet, način na koji rade i daju sud o tome.

„Do sada smo na publiku ostavljali dobar utisak. Uglavnom su u pitanju komedije koje gledaoci vole. Klasici, poput Nušića i Sterije, Gogolja, a to su sve majstori klasične, prave komedije. I reditelj Milan Karadžić garantuje hit predstavu. I veliko je ovo zadovoljstvo i radujemo se dolasku u Beč. Divna je scena i prelep teatar“, rekao je Babović.

Dodaje da je veoma izazovno raditi na Kosovu, ali da rade kao da je sve u najboljem redu i za sada u tome uspevaju.

„Igrati za naše ljude na KiM je posebna priča, jer obilazimo sve sredine, bez obzira koliko ljudi živi u u određenim mestima. Imali smo iskustva da igramo samo za jednu ženu, u dvorištu, u selu kod Uroševca. Žena je ostala zaboravljena tamo, i od ovih i od onih... Ona je preminula, a mi smo čak ustanovili nagradu po njenom imenu. To je priča da srce pukne. I zato mora da postoji pozorište“, rekao je Babović.

Gde god igraju, kaže, bude puno, a Narodno pozorište Priština je, dodaje, praktično jedina kulturna institucija koja funkcioniše, uz folklorni ansambl u Gračanici. 

„Koliko će da traje, niko ne zna, ali o tome ni ne razmišljamo, mi radimo svoje“, dodao je Babović.