Promocija knjige "Ogledi o srpskoj muzici"

O knjizi "Ogledi o srpskoj muzici" Dragana Mlađenovića, na onlajn promociji na Fejsbuk stranici Doma kulture "Gračanica", govorili su autor i umetnički rukovodilac ansambla "Venac" Miloš Cile Mitić, prenosi RTV Kim.

Knjiga "Ogledi o srpskoj muzici" objavljena je u martu ove godine u okviru izdavačke delatnosti RTS-a. Sadrži 14 eseja kojima obuhvata srpsku muziku od srednjovekvnog crkvenog pojanja do Mokranjčevih "Rukoveti".

Dragan Mlađenović je mišljenja da je odgovornije pisati o muzici nego izvoditi muziku na sceni.

"Latini kažu ’Verba volant, scripta manent’  -Reči lete, zapisano ostaje. Sve što je zapisano ili objavljeno kao knjiga ili bilo kakav spis, budući naraštaji će čitati, kritikovati, prihvatiti ili zaboraviti", rekao je  Mlađenović.

Želja autora je bila da rezultate višegodišnjeg rada, ne samo svojih istraživanja predstavi savremenoj publici. Ogledi su pisani jasnim stilom i štivo je zanimljivo jednako stručnoj javnosti i široj publici.

“Draganova knjiga je ozbiljna studija, i sa stručne strane, i hronološki. Ona je i za laike jedan dobar priručnik, od pojave srednjevekovne muzike koja ime veze sa našim narodom, preko otomanskog i ruskog uticaja do analiza koje otklanjaju nedoumice u ovo moderno vreme o tome čija je neka pesma", rekao je Mitić.

Knjiga je podeljena na dva dela: božanska muzika i svetovna muzika, a počinje poglavljem o psaltiru kod pravoslavnih Srba zato jer je to "najstarija knjiga Svetog pisma koja je ušla u kodeks pravoslavnog pojanja".

"Psaltir se kod Srba od samog početka najčešće pevao. Profesor Dušan Glumac je pronašao nekoliko stotina citata u staroj srpskoj književnosti. Išao sam po njegovoj studiji i pronašao mnoge psalme koji govore o živoj tradiciji tih najstarijih svetih tekstova", rekao je Mlađenović.

Na početku poglavlja o "Skomraškom igrištu" autor piše o dvojici Srba koje su zarobili vojnici rimskog cara, a koji nisu imali kod sebe nikakvo oružje, već su im prtljag bile kitare, budući da "ne znaju da duvaju u ratne trube", pobijajući tako tezu da su Srbi, prevashodno, ratnički narod.

"Sudeći po izveštaju istoričara iz vremena romejskog cara Mavrikija, to je kraj 5. veka, Srbi su zaista bili narod koji nije mnogo davao za naoružanje i za vojevanje, već za muziku i za negovanje lepih veština", naveo je Mlađenović.

Odgovarajući na pitanje, kako to da je Lazar Lera prvi snimio srpsko crkveno narodno pojanje na vinilne gramofonske ploče, pa ih u vidu svojevrsne zbirke objavio na 64 vinila u Zagrebu, a ne u Beogradu, Dragan Mlađenović je izneo još jedan interesantan podatak.

"I Mokranjčeva ‘Liturgija’ je snimljena u Zagrebu i objavljena na vinilnoj ploči 1979. godine. To je bio hor "Ivan Goran Kovačić", a dirigent je bio gospodin Kranjčević. U Zagrebu je hor mogao da peva Mokranjčevu "Liturgiju", a mi smo mogli da pevamo, ali nismo mogli da objavimo", rekao je on.

 Mitić je rekao da dugogodišnja istraživanja melografa koji su imali kontakta sa pravim izvorom dok je još bilo živo u narodu, nisu imali prilike da na fakultetu Muzičke umetnosti studentima prenesu ta svoja znanja i iskustva sa narodnom tradicijom i muzikom.

“Mi o tome sazajemo samo iz nekih njihovih objavljenih ili neobjavljenih zapisa. Zato sada, u 21. veku, u fragmentima skupljamo podatke o svojoj tradiciji” rekao je Mitić.

Mlađenović knjigu završava podsećanjem na zimu 1896. godine kada je gost, tadašnjeg srpskog konzula u Prištini, Branislava Nušića bio Stevan Mokranjac.

"On je tada zabeležio 160 pesama, od kojih je sačuvano oko 105. Od toga su nastale 8, 11. i 12. rukovet. Ovu poslednju je njegov učenik Kosta Manojlović nazvao "meraklijskom". To je nešto što je zajedničko staroj i južnoj Srbiji", rekao je Mlađenović.

Autor se, tokom razgovora, koji je vodio glavni i odgovorni urednik RTV Kim Goran Avramović, posebno zahvalio "divnom i skromnom čoveku" i uredniku izdanja Draganu Inđiću, koji je i "sastavio indeks imena pomenutih u knjizi.

O autoru

Dragan Mlađenović rođen 1951. godine, je istraživač i interpretator rane evropske i srpske muzike. Studirao je dirigovanje na Muzičkoj akademiji u klasi Dušana Skovrana, a klasičnu filologiju na Filozofskom fakultetu. Izvođenje na istorijskim instrumentima, muzikologiju rane muzike i dirigovanje, kao i pripremanje malih i velikih ansambala usavršavao je u Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji i Velikoj Britaniji. Mlađenović svira srednjovekovni saz i renesansne duvačke instrumente. Godine 1969. sa Miomirom Ristićem i Ljubomirom Dimitrijevićem osnovao je ansambl Renesans, po starosti drugi ansambl za ranu muziku sa prostora bivše Jugoslavije, a 1987. i Pevačku družinu Rukovet, u čast „Dva veka Vuka". Dobitnik je više značajnih priznanja i nagrada.