Albanija i iranska antivladina grupa MEK: Ukrštanje veze sa SAD i Izraelom 

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Prošlonedeljni pretres koji je albanska policija izvela u logoru iranske antivladine grupe „Mudžahedin e kalk“ (MEK), predstavlja značajan korak u odnosima Albanije prema ovoj grupaciji zbog koje je prošle godine prekinula diplomatske odnose sa Iranom i preko koje je Albanija ukrštala svoje bliske odnose sa SAD i Izraelom. Držanje albanskih vlasti i stav SAD predstavljaju veliku promenu prema organizaciji za koju se smatralo da će biti noseća snaga u suprotstavljanju zvaničnom Teheranu.

To može da bude znak za nove vetrove koji duvaju u Vašingtonu u odnosu prema Iranu i signal da je možda na vidiku povratak SAD u Sveobuhvatni sporazum o iranskom nuklearnom programu.

Sa pregovora u Beču koji se vode u formatu "5 +", nekoliko puta je najavljivano potpisivanje sporazuma, ali do toga nije nikada došlo. 

Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Naser Kanani pozdravio je tu vest, rekavši da će MEK uvek predstavljati opasnost po bezbednost zemlje domaćina zbog svoje "terorističke prirode".

Zanimljivo je da je američka vlada odgovorila distanciranjem od MEK-a, grupe koju su godinama glasno podržavali brojni visoki američki zvaničnici.

Vašington je saopštio da je Albanija uverila administraciju da je racija sprovedena u skladu sa zakonom i da ima ozbiljnu zabrinutost u vezi sa MEK-om, uključujući i u vezi sa optužbama za zloupotrebe počinjene protiv njenih članova. Američka ambasadorka u Tirani je rekla da od albanske vlade zavisi da li će da nastavi da bude domaćin ovoj iranskoj antivladinoj grupi. To može, naravno da znači "da".

Pošto je racija usledila dan nakon što je Francuska blokirala MEK da održi miting 1. jula u Parizu – gde su se okupljali mnogo puta ranije – na društvenim mrežama su ova dva incidenta povezana, dok je Nacionalni savet otpora Irana, krovna grupa MEK, optužio Francusku da je pokleknula pred "pritiscima" iranske vlade.

Ove teorije samo su dodatno pojačane činjenicom da je prošle nedelje iranski predsednik Ebrahim Raisi dugo razgovarao telefonom sa svojim francuskim kolegom, Emanuelom Makronom. Iako nijedna strana nije zvanično pominjala MEK, nema sumnje da je to bila tema važna za obe strane.

Kulminacija se dogodila pre nešto kraće od godinu dana, u septembru 2022. kada je Albanija prekinula diplomatske odnose sa Iranom i kada je u celom svetu obelodanjeno da se oko 3.000 pripadnika ove grupe nalazi u logoru nedaleko od Tirana, što je do tada bila dosta diskretno čuvana informacija.

Neposredan povod za ovaj potez bilo je objavljivanje podataka iz albanskog sektora bezbednosti koje je pripisano iranskim aktivnostima. Tako su u septembru 2022. objavljen dosije bivšeg generalnog direktora Državne policije Albanije (Policia e Shtetit), Gladisa Nanoa i njegove porodice. Manje od mesec dana kasnije, 3. oktobra, ista grupa sajber aktera objavila je još jedan obimni dokument, koji je razotkrio 300 identiteta osoba osumnjičenih za krivična dela u Albaniji. Vrhunac je bio u decembru kada su obelodanjeni identiteti i lični podataci 600 albanskih obaveštajaca uključujući njihova imena, mejlove i brojeve telefona. 

Mesec dana nakon prekida diplomatskih odnosa sa Iranom, albanski premijer, Edi Rama, boravio je u trodnevnoj poseti Izraelu, gde se sastao sa tadašnjim izraelskim premijerom, Jairom Lapidom, predsednikom, Isakom Hercogom, predsednikom Kneseta, Mikijem Levijem, ministrom finansija Avigdorom Libermanom i šefom izraelske Nacionalna sajber direkcija, Gabijem Portnojem. Razgovaralo se o unapređenju saradnje u pitanjima bezbednosti, posebno u sajber sferi i planovima za organizovanje samita balkanskih lidera u Izraelu.

Za svoj potez, Albanija je dobila pohvale u Izraelu, jer su Izraelci često izražavali svoju frustraciju nespremnošću evropskih vlada da se suprotstave Iranu.

„Iran predstavlja zajedničku pretnju za Izrael i Albaniju. To smo videli u nedavnim iranskim sajber napadima na Albaniju. Izrael će pomoći na bilo koji način u naporima protiv Irana. Mi to vidimo kao nacionalni interes i istorijsku odgovornost”, rekao je Lapid.

Vašington je takođe podržao odluku Tirane da prekine veze sa Teheranom i sankcionisao je iransko ministarstvo obaveštajnih službi zbog njegove navodne uloge u sajber napadima.

Teheran je odbacio optužbe da stoji iza sajber napada i optužio Albaniju za saučesništvo u američko-izraelskoj kampanji protiv Irana. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Naser Kanani pozdravio je tu vest rekavši da će MEK uvek predstavljati opasnost po bezbednost zemlje domaćina zbog svoje "terorističke prirode".

Organizacija" "Mudžahedin e Kalk" ima negde između 5.000 i 10.000 članova širom sveta, prema navodima Stejt departmenta. Njihovo ime znači "Narodni mudžahedini Irana", ali nema ništa zajedničko sa radikalnim religioznim fanatizmom.

MEK je osnovan 5. septembra 1965. od strane levičarskih iranskih studenata koji su povezani sa Slobodarskim pokretom Irana da bi se suprotstavili šahu Pahlaviju. Lideri grupe su muž i žena Marjam i Masud Rajavi. Marjam Rajavi tvrdi da želi da postane predsednik Irana.

Mnogi analitičari, okarakterisali su MEK kao kult, pozivajući se na odanost grupe Rajavijima. U grupi se neguje život “profesionalnih revolucionara” za koje ne postoje privatni ciljevi, pa ni privatna zadovoljstva. Bivši članovi grupe svedočili su da su romantične veze i seksualne misli zabranjene, kontakt sa porodicom veoma ograničen, a prijateljstva obeshrabrena. Grupa neguje “rituale samokritike”, u kojima bi članovi priznali svojim komandantima sve seksualne ili druge nelojalne misli koje su imali.

Grupa se našla u Albaniji zahvaljujući neobičnom ortakluku bivšeg predsednika i tadašnjeg premijera Albanije, Saljija Beriše, koji je 2012. prihvatio predlog državne sekretarke, Hilari Klinton, i pristao da primi prvih 200 članova MEK-a koji bi iz logora Liberti u Iraku, prebačeni u Albaniju, a prethodno su se SAD obavezale da Albaniji daju finasijsku pomoć. 
Nakon toga održan je 17. marta 2013. godine sastanak Salji Beriše i zamenice pomoćnice državnog sekretara SAD, Barbare Lif, kada je dogovoreno da članovi MEK-a koji su još uvek u Iraku, budu prebačeni u Albaniju u roku od 6 meseci. Iste godine, počelo je prebacivanje pripadnika MEK-a u Albaniju.  

Potom se senator Džon Mekejn, tadašnji vođa republikanaca u Predstavničkom domu, sastao sa vođama MEK-a 28. aprila 2015. godine u Tirani. Državni sekretar SAD Džon Keri je 12. septembra 2016. godine izjavio da su SAD, uz pomoć Nemačke, Norveške, Italije, Velike Britanije, Finske i Albanije, uspešno prebacile sve članice MEK-a u Albaniju.
Albanska vlada je prvo najavila da će pripadnika MEK prihvatiti samo privremeno, ali su SAD uvećale svoju pomoć, pa je Albanija postala domaćin i saveznik MEK-a. 

Ministar spoljnih poslova između 2013. i 2019. Ditmir Bušati je u intervjuu Glasu Amerike 24. marta 2017. prvi put priznao da je Albanija domaćin pripadnicima MEK-a. Iste godine, više albanskih političara, uključujući Pandeli Majka, Fatmira Mediua i zamenicu ministra inostranih poslova Elona Gjebrea, pridružilo se MEK-u tokom velike ceremonije povodom proslave Novruza, persijske Nove godine.

Albanija je tek 2017. odlučila da otvori ambasadu u Teheranu, što je najavio  ministar spoljnih poslova Ditimir Bušati tokom svoje posete Teheranu u junu 2017. gde je bio na poziv iranskog kolege, Mohameda Džavada Zarifa.  Obe strane su pokazale veliki entuzijazam za dalji razvoj odnosa dve zemlje. Ministar Zarif nije propustio da se osvrne na "porast ekstremizma u evropskim i balkanskim zemljama" i rekao da je Iran "spreman za saradnju sa Albanijom u borbi protiv ekstremizma i terorizma". Ali već krajem decembra 2018. državni, Majkl Pompeo, pohvalio je albansku vladu za proterivanje iranskih diplomata "kao odgovor na zaveru koju sponzoriše Iran za izvršenje terorističkog napada u Albaniji". 

Ali zašto je izabrana Albanija? Jednostavno rečeno, globalnoj supersili nije tako teško da ostvari svoj uticaj u maloj i često zanemarenoj zemlji koja je do devedesetih godina bila izolovana na svetskoj sceni, a koja je sada željna da nadoknadi izgubljeno vreme nastojeći da na svaki način bude na usluzi američkim potrebama, pošto SAD takve usluge retko zaboravljaju. Albanija je verovatno najlojalniji američki saveznik u svetu. 

Za ilustracije te revnosti, ne treba ići dalje od Ulice Džordža V. Buša u Tirani, statue Džordža V Buša u selu Fuše-Kruje ili statue Hilari Klinton u Sarandi. Grad Kamez ima bulevar nazvan po američkom predsedniku Donaldu Trampu, koji je takođe proglašen za počasnog građanina.  Pokojni izraelski predsednik Šimon Peres takođe ima svoj spomenik u Tirani. 

Albanija je takođe pomagala SAD u ratovima u Avganistanu i Iraku, kao i različitim američkim šemama. Zbog toga je često opisivana kao "odlagalište" za različite grupe s kojima američke vlasti nisu znale šta da čine. Sklonište u Albaniji nalazili su egipatski "Povratnici iz Albanije" kao i grupa nazvana "Zlatni lanac", a takođe i oni koji su oslobođeni iz Gvantanama.

"Povratnici iz Albanije" su grupa pripadnika Egipatskog džihada, među kojima je bio i nedavno likvidirani vođa Al Kaide, Ajman Zavahiri, kojoj je suđeno na velikom procesu 1999, a "Zlatni lanac" je ime za elitne donatore Al Kaide, čija imena su pronađene 2002. istragom saudijskih fondacija u Bosni i Hercegovini. Uz to, Albanija je bila na listi zemalja u kojima su bili tajni zatvori CIA kao tranzitna tačka za tajnim zatvorima CIA u Rumuniji i Litvaniji.

Američki časopis "Forin polisi" zaključio je da se na ovaj način Albanija nadala da će da ojača svoju ulogu u regionu i unapredi svoje diplomatske odnose sa Sjedinjenim Državama i Izraelom. Još 2011. godine, tadašnji premijer Sali Beriša proglasio je Iran „nacističkom državom“ i podržao Izrael u Ujedinjenim nacijama protiv palestinske kandidature za državnost.„Forin polisi“ je naveo da je „tada, slično kao i danas“ Ramina ideja bila da „dobije pristup Sjedinjenim Državama preko Izraela“. Časopis tvrdi da je osoba koja je organizovala Raminu posetu Izraelu, Aleksandar Mačkevič, biznismen milijarder i predsednik Eurasian Resources Group, jednog od najvećih svetskih proizvođača esencijalnih metala i minerala, koji zapošljava oko 80.000 ljudi. Mačkevič je izraelski državljanin i Ramin dobar prijatelj, naveo je „Forin polisi“.

Zašto je MEK uopšte važan za Zapad? Naravno, u prvom redu jer su protivnici režima i tako služe kao stalna pretnja eventualnim svrgavanjem ili ilegalnim aktivnostima u Iranu. MEK je, međutim, tvorac "nuklearog pitanja" Irana. On je bio taj koji je izvršio propagandni udar 2002. godine, kada je otkrio postojanje glavnih iranskih nuklearnih objekata. Uz pomoć svoje mreže pristalica unutar Irana, MEK je, kako se tvrdi, prvi put razotkrio tajni nuklearni program iranskog režima otkrivajući postojanje dva neobjavljena nuklearna postrojenja u Natanzu i Araku. Otkrića iranske opozicije pokrenula su međunarodne napore da se obuzdaju nuklearne ambicije iranskog režima i spreči Teheran da dobije atomske bombe, iako je Iran sve vreme tvrdio da je reč o miroljubivim ciljevima upotrebe atomske energije To je dovelo do dugog sukoba između Islamske Republike i Zapada koji sa različitim intenzitetom, traje i danas. 

MEK smatra da iranski nuklearni program i njegova postrojenja za obogaćivanje uranijuma treba da budu potpuno demontirani, i ostali su relevantan izvor za SAD o tajnim aktivnostima Teherana i nastavili su da otkrivaju tajne aspekte iranskih nuklearnih aktivnosti.

Posebno mesto MEK je imao u vreme predsednika Donalda Trampa i njegove politike “maksimalnog pritiska” na Iran, kada su SAD istupile iz Sveobuhvatnog sporazuma o iranskom nuklearnom programu. Najgrlatiji saveznici grupe bili su Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton i Trampov lični advokat i nekadašnji gradonačelnik Njujorka, Rudolf  Đulijani. Obraćajući se članovima MEK na skupu u Parizu, Bolton je rekao da Trampova administracija treba da prihvati njihov cilj trenutne promene režima u Iranu i da prizna njihovu grupu kao "održivu" alternativa.

Sadašnje držanje Albanije i SAD nagoveštava da je Trampovoj politici i prema ovom pitanju, izgleda, došao kraj.