Poslednja šansa izgubljenog strpljenja

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Poziv Đuzepa Borelja da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik kosovske vlade Aljbin Kurti nađu sledeće nedelje na „hitnom sastanku“ radi smirivanja situacije na severu Kosova, dolazi u sasvim novim okolnostima kada se incidenti dnevno umnožavaju, pa ga je sam evropski predstavnik nazvao sastankom „kriznog menadžmenta“. Borelj i Kurti su ušli u javnu polemiku u svojim pismima koji su uputili jedan drugom povodom načina izlaska iz sadašnje krize. Iz kabineta visokog predstavnika stigla je i ocena da na terenu nedostaju „smisleni koraci“ ka „deeskalaciji“.

Čini se da niko nema volje za ovim okupljanjem. Kurti odugovlači sa odgovorom, dok je predsednik Srbije, na konferenciji za štampu, na kojoj je pobrojao sve incidente, hapšenja i maltretiranja kosovskih Srba ocenio da je besmisleno da se razgovara sa Aljbinom Kurtijem i da neće razgovarati sa njim sve dok ne pusti Srbe i dok se gradonačelnici i policijske snage povuku, ali je ostavio otvorenom mogućnost da učestvuje na sastanku koji saziva Borelj.

Kriza na Kosovu traje ulazi već u četvrtu nedelju, a nema za sada nikakvih naznaka da će se rešiti na povoljan način. Podsetimo se, Evropska unija je u svom planu od tri tačke tražila da se gradonačelnici povuku iz opštinskih zgrada, da policija napusti sever Kosova i da se onda što pre organizuju novi izbori. Odmah nakon boravka američkog i evropskog izaslanika u Prištini, činilo se da će prvenstveno pod snažnim američkim pritiskom, požar biti brzo ugašen. Ali, taj trenutak je propušten kada je Vašington napustio svoj rok od 48 sati koji je prvobitno dao kosovskom premijeru da se izjasni o njegovim predlozima.

Kurti je odmah zgrabio tu priliku da ponovo preuzme inicijativu i da se izvuče iz inferiorne pozicije u koju je bio doveden. Ne mora da znači da veruje da mu broj pet donosi sreću, ali je i ovog puta, kao i nekoliko puta ranije, ambasadorima „petorke“ predložio pet principa koji bi trebalo da okončaju krizu na severu Kosova kao i da je predlog uputio i visokom predstavniku Evropske unije Đuzepu Borelju.

Plan u pet tačaka, kako je kazao Kurti, trebalo bi da se počne vladavinom prava na severu. Priznajući da je „izlaznost bila mala, a legitimnost daleko od savršene“, on je rekao da je „spreman na deeskalaciju na severu“ ukoliko se „uspostavi vladavina prava“ na severu. Ukoliko dođe do nje, onda on daje "velikodušnu ponudu da četiri predsednika opština" na severu neće morati da završe svoje mandate i da se održe novi izbori. 

„Neću predati demokratsku republiku fašističkoj policiji, nasilnim ekstremistima i kriminalnim bandama”, odlučan je Kurti. Druga tačka je „momentalno povlačenje nasilnih grupa i zaustavljanje kriminalnih aktivnosti“, treća da prema predlogu Vlade Kosova, kosovska policija, Kfor ili Euleks obavljaju zajedničke bezbednosne procene svakih 15 dana. Četvrta tačka je raspisivanje vanrednih izbora, dok je poslednja tačka „sastanak na visokom nivou“, odnosno sastanak s Vučićem.

Evropski visoki predstavnik iste večeri sa brojnim rezervama, odgovorio je na Kurtijeve predloge. Uz zahvalnost na upućenom pismu, Borelj je Aljbinu Kurtiju, takođe pismom, poručio da kroz predstavljen plan primećuje da se kosovski premijer ne bavi „nekim ključnim elementima koji su izazvali trenutnu krizu i koji se moraju rešiti da bi se povratio mir na severu Kosova“. Zatim mu je, kako je naglasio, ponovio elemente za tu deeskalaciju a koje su, još jednom je istakao, postavile 27 država članica EU i SAD. Borelj je obećao da će tek nakon toga podržati ono što Kurti traži u 3. tački, a to je „detaljniji razgovar o bezbednosnim aranžmanima sa KFOR-om/EULEX-om u četiri opštine“.

Kurtiju je poručio da je spreman i da sazove sastanak na visokom nivou, ali uz uslov – da preduzme neophodne korake da prvo smiri situaciju i otvori put novim lokalnim izborima.

Kada je konsolidovao svoju poziciju ovom inicijativom, Kurti je procenio da je trenutak i da stekne prednost, pa je prešao u napad preko svojih savetnika. Jedan od njih naveo je da su ambasadori stranih zemalja u Prištini "drski" i da "govore nepovezano", kao i da slede politiku izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka koja "sever Kosova daje Srbiji", izjave ambasadora Nemačke, Jorna Rodea ocenjene su da su toliko "drske" i da Albance smatraju „budalama“.

Kurti je sa ovih nekoliko poteza sebi obezbedio dovoljno manevarskog prostora, pa ima vremena da učestvuje na Prespa forumu, izjašnjava se o pitanju arhivske građe i primi saudijskog ministra. U isto vreme, održavaju se mitinzi podrške Kosovu i osudi Srbije u Beču, Tirani i drugim gradovima Evrope. Ipak, ne treba misliti da je ovako intenzivna aktivnost pomerila međunarodne predstavnike.

Kurti je odbio Boreljove sugestije da se novi sastanak u okviru dijaloga ne može organizovati pre nego što Kosovo preduzme korake za deeskalaciju situacije i ponovio da će prisustvo kosovske policije na severu biti smanjeno tek kada taj deo "napuste kriminalne grupe", da je Kosovo „demokratska republika“, da policijske operacije nisu stvar „bilo kog evropskog zvaničnika“ i da neće da pravi „nikakve kompromise na račun ustavnosti i zakonitosti". Kosovski premijer je ponovo kritikovao Miroslava Lajčaka zbog njegovog načina rada i traženja „aritmetičke srednje vrednosti“ tekstova i nacrta ZSO.

Kabinet evropskog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost Đuzepe Borelja pripremio je paket „posledica“ usmerenih protiv Vlade Kosova i premijera Aljbina Kurtija zbog odbijanja da smiri situaciju na severu, dok u isto vreme planira novi sastanak. Mere su uglavnom protokolarne i reprezentativne prirode i odnose se na učešće na sastancima i javnim događajima, ali one mogu da narastu do suspenzije sredstava za projekte iz Investicionog fonda za Zapadni Balkan. Visoki predstavnik je ocenio da su odnosi EU i Kosova dostigli najniži nivo i naveo da će te mere biti okončane tek kada premijer Aljbin Kurti preduzme „verodostojne“ korake koji se od njega traže.

Može sa izvesnošću da se pretpostavi da će doći do susreta na koji je pozvao Borelj, ali da nije jasno do čega će on da dovede. Dosadašnji susreti, pokazalo se, nisu sprečili ili onemogućili stalnu erupciju kriza, pa je otuda i opasna rezignacija međunarodnih zvaničnika permanetnim rešavanjem dnevnih i kontinuiranih kriza koje razbijaju atmosferu svakog mogućnog dogovorenog rešenja. Kurti sve čini kako bi uverio evropske i američke predstavnike da je potrebno novo dogovoranje o ZSO, odnosno dogovor „o načelima“ kojim bi se poništio prethodno 2013. potpisani Briselski sporazum. Reklo bi se da ovoga puta neće biti mogućno da se razgovara o tome, nego samo o tri tačke evropsko – američkog predloga za smirivanje stanja.     

Sa stanovišta EU i SAD najbolji ishod razgovora bio bi da se sve vrati u prethodno stanje i što je moguće pre ispune njihovi zahtevi. U tom okviru bi se kriza sa uhapšenim kosovskim policajcima rešiti relativno brzo i povoljno, ali ne baš bezuslovno. Može da se očekuje da će srpska strana da traži da budu oslobođeni Srbe koji su se u međuvremenu našli u zatvoru.

Ukoliko ne dođe do hitnog sporazuma, čini se će to da potroši strpljenje na svim stranama i da je sve spremno da se pribegne radikalnijim merama u kojima će glavna uloga biti dodeljena NATO-u. Otuda i dolaze sve češća podsećanja iz NATO-a na ulogu koju imaju KFOR i NATO na osnovu gotovo zaboravljene Rezolucije 1244 za bezbednost na Kosovu.