Gde je mesto Severne Makedonije i Zapadnog Balkana u novoj geopolitičkoj podeli sveta?

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni dopisnik Politike iz Skoplja

Lideri zemalja učesnica Procesa „Brdo-Brioni” u Skoplju usvojili su Deklaraciju kojom su se obavezali da intenziviraju strateški dijalog sa institucijama EU radi ubrzanja procesa pristupanja Uniji, do 2030. godine. Međutim, nije sigurno ni da im taj rok neće iskliziti iz ruku. Podsetimo da je 27 godina Makedonija vodila političku borbu sa Grčkom da bi ostvarila pravo na evroatlantske integracije. Nakon potpisanog Prespanskog sporazuma, promene Ustava i imena države, postala je 30. članica NATO, ali se i dalje nije dokopala evropskog okrilja. Sada je uslovljena novom promenom Ustava, i to ponovo od strane suseda, ovog puta Bugarske. 

Severna Makedonija ne samo da je izigrana od strane Evropske unije, koja nije ispunila dato obećanje, te svoja vrata i dalje drži zatvorenim za ovu zemlju, stupanjem u NATO dobila je moćnog neprijatelja – Rusku Federaciju. Od potpisivanja Prespanskog dogovora RSM je, zbog nepoštovanja Bečke konvencije, iz zemlje proterala 14 diplomata Ruske Federacije, što je okarakterisano neprijateljskim aktom, te je najavljen adekvatan odgovor od strane Rusije. 

U borbi moći između velikih sila neretko su se koplja lomila upravo na balkanskim teritorijama. U savremenom svetu to i te kako oseća Severna Makedonija, odakle je, podsetimo, bivša britanska premijerka Tereza Mej poslala poruku da Rusija nema šta da traži na Balkanu i u Evropi.

Takođe, u ovom kontekstu treba analizirati i postupak Bugarske kada je vetom stopirala evropske integracije Severne Makedonije. Uz osporavanje makedonskog jezika i identiteta, uslovila je svog suseda novom promenom Ustava kako bi se u njega uneo bugarski narod kao konstitutivni element. Ne smemo smetnuti s uma da je predsednik Bugarske Rumen Radev okarakterisan kao proruski političar, te da je moguće da je posredi uključenje Bugarske u ruski scenario rušenja NATO. Dok RSM veruje obećanjima EU, ispunjava uslove i sedi u čekaonici, njen sused Bugarska maršira njenom teritorijom u fašističkim čizmama i otvara bugarske klubove sa imenima osvedočenih Hitlerovih saradnika. Evropa o tome ćuti, ali ponavlja ista ona obećanja koja joj je davala ubeđujući je da potpiše Prespanski sporazum. Dakle, sa jedne strane, EU koči integrativni put Severne Makedonije, a s druge strane, ova mala zemlja koristi se za suprotstavljanje najjačoj vojnoj sili na svetu uz SAD – Rusiji.

Koliko je Makedonija, zapravo, strateški bila važna za EU i NATO pre potpisivanja Prespanskog dogovora, vidno je iz poseta svetskih lidera makedonskoj prestonici, pre ukrajinske krize, koji su makedonskom narodu upućivali poruku da podrži potpisivanje Prespanskog dogovora sa Grčkom. Među njima su bili i nemačka kancelarka Angela Merkel, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, evropski zvaničnici Johanes Han, Federika Mogerini, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, američki ministar odbrane Džim Matis i brojne druge evropske i američke diplomate. S druge strane, ruska diplomatija slala je suprotne poruke iz Moskve – protivljenje Rusije ulasku Makedonije u NATO.

Danas, kada se ova zemlja suočava sa novim uslovom za pristup evropskoj porodici, njenu prestonicu posećuju evropske diplomate u rangu ministara inostranih poslova – Češke, Slovačke, Austrije, Nemačke, Francuske, Poljske – sa istim narativom koji je ovaj narod već slušao: promenom Ustava zemlje otvarate vrata EU. No, ukoliko RSM ne iskoristi ovu istorijsku šansu, kako ističu, ostaće u trajnoj izolaciji. Kako se makedonski narod već opekao o licemernu politiku Zapada, nije sigurno ni da je ovo poslednja prepreka sa kojom se njihova zemlja suočava na putu evropskih integracija.

Evropske integracije su zajednički cilj čitavog Zapadnog Balkana, a Bugarska vrlo lako može stopirati ove procese i drugim zemljama, ne samo RSM. Naime, interesovanje Bugarske za popis stanovništva u Albaniji može nagovestiti nemirne vode i u albanskom toku evrointegracija. Dakako, i za Srbiju je već pripremljeno više od 1.200 strana primedbi koje treba da otkloni. Pitanje je kako će Srbija da se složi s bugarskom konstatacijom da u Bugarskoj nema Srba i da Bugari nisu primenjivali zločinačke i fašističke metode u Drugom svetskom ratu na tlu Srbije.

Sva ova dešavanja samo su deo slagalice u borbi za mesto u novoj geopolitičkoj podeli sveta. Rusko-ukrajinski sukob razlikuje se od svih ratova nakon Drugog svetskog rata upravo u kreiranju novog bipolarnog sveta. Pitanja na relaciji unutar EU i njenog proširenja na zemlje Zapadnog Balkana, te odnos Istoka, EU i NATO – odrediće i trajanje rata u Ukrajini.

Ma koliko zvučalo asinhrono, SAD sa NATO i Rusija sa svojim saveznicima odrediće balans političke podele i primata na evropskom tlu, gde će Zapadni Balkan dobiti svoje mesto i svoju ulogu u novoj podeli sveta. Stoltenberg je nagovestio pripajanje Ukrajine NATO, ali i njen nestanak ako izgubi snagu za borbu. Kisindžer je nagovestio i njenu teritorijalnu podelu sa Ruskom Federacijom, što je, možda, realnije, imajući u vidu da su se njegova predviđanja, kad je učestvovao u pregovorima, obistinila. 

Da li će Zapadni Balkan uspeti da se priključi evropskoj porodici do 2030. godine, videćemo. Premda i ispuni sve uslove, pitanje je da li Makronu odgovara takav scenario ili će se opet izmisliti neka nova reforma koja stopira ulazak novih zemalja u EU. Pored toga, treba imati u vidu da bugarski veto lebdi ne samo nad teritorijom RSM već i nad teritorijom Albanije i Srbije.