Kosovo i Srbija: Najnovija politička zagonetka i kako iz nje izaći?

Za Kosovo Onlajn piše: dr Helena Ivanov, naučni saradnik na Institutu Henri Džekson

Uprkos optimističnim porukama koje su dolazile iz EU nakon pregovora u Briselu i Ohridu ranije ove godine, tenzije su ponovo izbile na Kosovu. Dana 26. maja, stvari su krenule nagore kada su tri izabrana gradonačelnika, severnih opština, pretežno naseljenih Srbima – Zvečana, Zubinog Potoka i Leposavića – pokušala da uđu u opštinske zgrade i stupe na dužnost.

U znak protesta, Srbi su se okupili ispred, sprečavajući gradonačelnike da uđu zbog tvrdnje da nemaju legitimitet da vladaju. Kosovska policija je uzvratila i upotrebila šok bombe i suzavac da rastera demonstrante. Zapad je brzo reagovao. Prvo su poslali Kosovske snage (KFOR), međunarodne mirovne snage koje predvodi NATO, da nadgledaju situaciju. Zatim su zvaničnici osudili kosovske vlasti zbog eskalacije situacije koja je oduvek bila složena i izazovna.

Ali kritički glasovi sa Zapada nisu doneli mnogo efekat.

U narednim danima, izabrani gradonačelnici su još jednom pokušali da uđu u svoje zgrade, samo što je ovog puta izbilo nasilje između nekih demonstranata i trupa KFOR-a – desetine demonstranata i 30 pripadnika KFOR-a su ranjeni.

Zapadni političari su ponovo pozvali obe strane na deeskalaciju. SAD su takođe odlučile da kazne Kosovo zbog ove eskalacije tako što su otkazale učešće Kosova u “Defender Europe 23” – zajedničkoj vežbi između saveznika SAD i NATO – i predložile da bi mogle preduzeti dalje korake ako bude potrebno.

Uprkos ovim pozivima na deeskalaciju, kosovski premijer Aljbin Kurti tvrdi da su izabrani gradonačelnici jedini ljudi koji imaju legitimitet da vladaju, demonstranti se okupljaju i šire srpsku zastavu dugu 250 metara, a oko opštinskih zgrada se postavljaju bodljikave žice.

Ovo se dešava u pozadini lokalnih izbora održanih u aprilu 2023. Uprkos značajnim pritiscima međunarodne zajednice, srpske političke stranke i građani bojkotovali su ove izbore. Shodno tome, izlaznost je bila istorijski niska – iznosila je samo 3,47% – što je dovelo do pitanja legitimiteta novoizabranih gradonačelnika.

Srbija i Kosovo su dve strane sa međusobno isključivim političkim ciljevima. Kosovo zahteva punu autonomiju i suverenitet nad svojom teritorijom. Srbija odbija da prizna Kosovo kao nezavisno. Obe vlade podstiču nacionalističke planove radi svojih političkih dobitaka.

Prevazilaženje ovog ćorsokaka se neće lako desiti.

Međunarodna zajednica, a posebno EU, moraju ozbiljno shvatiti stvari. Prvo, moraju naterati obe strane da deeskaliraju i zaustave sve akcije koje bi mogle povećati tenzije.

Kosovo mora da kaže svojim gradonačelnicima da prestanu da posećuju svoje kancelarije, a Srbi treba da prestanu da protestuju zauzvrat. Pregovori između Beograda i Prištine koji su isključivo fokusirani na deeskalaciju trebalo bi da počnu odmah – a da bi se osigurao uspeh, moraju posredovati i EU i SAD.

A potreban je novi krug izbora sa srpskim političkim predstavnicima da bi se obezbedio legitimitet u očima srpskog naroda.

Konačno, SAD treba da pojačaju svoju uticaj u regionu. Jasno je da EU ima ograničenu sposobnost da stvarno sprovede dogovore između Kosova i Srbije – poslednji događaji predstavljaju jasno kršenje sporazuma u ​​Briselu i Ohridu.

Do sada se EU uglavnom oslanjala na verbalne naznake – ali sa malim efektom.

Potrebni su nam ozbiljni mehanizmi koji će obezbediti da i Srbija i Kosovo nastave da se pridržavaju dogovora koje su prihvatili – u suprotnom međunarodna zajednica rizikuje da izgubi kredibilitet u regionu.

Nastavak destabilizacije samo bi omogućio protivnicima Zapada da se uključe kao saveznik regionu.