Nakon povratka Lajčaka iz Vašingtona, poruke će biti usmerene i ka liderima EU

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni dopisnik Politike iz Skoplja

Političku simfoniju koja je na evropskom tlu apsolutno raštimovana za vreme mandata Makrona i Šolca, nakon Genšera, Kola, Merkelove, Miterana, Žiskara Destena, Olanda, Gorbačova i Jeljcina, čak ni oružjem ne može ukomponovati hor političara Evrope i SAD. Na jednoj strani diriguje Zapad, sa Amerikom i NATO-om na čelu, a na drugoj strani dirigentsku palicu drži Istok, koji predvodi Rusija.

Okvirna melodija mira usmeno je ispisana na Malti, 1989. godine, od strane Gorbačova, kada je poslednji predsednik SSSR-a raspustio Varšavski pakt, što je iznenadilo i samog Buša Starijeg. Međutim, Klinton je svojim saksofonom visokim političkim tonalitetom, bez saglasnosti SB UN, zatrubio odobrenje napada 17 zemalja NATO-a na SR Jugoslaviju, čijim je nebom zviždala najmodernija nebeska flota sejući bombe i odnoseći živote nevinih građana, od beba do stanovnika u poznijim godinama.

Politički plagijat NATO-a sa SR Jugoslavije, gde se oružano otcepljuje Kosovo, u Ukrajini primenjuje Putin. Ovim potezom Rusija se, u krajnjem ishodu, praktično vraća u ulogu uspostavljanja ravnoteže u svetu. Umesto unipolarnosti, politički svet biće bipolaran. Stara Evropa i SAD suočavaju se sa Rusijom i Kinom, kojima se sve više priklanjaju zemlje Azije, Južne Amerike i afričkog kontinenta. Mir u Ukrajini doveo bi do političkog opredeljenja zemalja u novoj bipolarnoj podeli sveta.

Politika SAD malo koje godine vođena je bez ratnih sukoba. Njihova spoljna politika primarno je orijentisana na ugušenje komunizma, kao glavnog neprijatelja, još od 1947, kada je započeo Hladni rat između SAD i koalicionih partnera protiv zemalja gde je komunistička ideologija preovladavala. Zapravo su se obe pobednice Drugog svetskog rata – SAD i SSSR – sukobile u Hladnom ratu jer su zastupale suprotstavljene ideološke i ekonomske sisteme i permanentno demonstrirale vlastitu nadmoć novom tehnologijom naoružanja, gde nije bila isključena ni mogućnost upotrebe prvog masovnog nuklearnog oružja. Godine 1959. u Turskoj i Italiji su bile stacionirane atomske rakete usmerene na SSSR, a 1962. atomske rakete „tihor” i „jupiter” u Turskoj bile su spremne za upotrebu sa usmerenjem prema SSSR-u. Okončanjem Kubanske krize, rakete iz Kube, Turske i Italije bile su povučene, ali je Hladni rat bio nastavljen do pada komunizma.

Sada smo svedoci rata u Ukrajini i suočeni sa sve većom opasnošću od upotrebe nuklearnog naoružanja. Ipak, ostaje doza nade da su SAD shvatile gde ovaj rat može da dovede svet. SAD najpre hoće da urazume Evropu u njenim daljim političkim apetitima i komponovanju poretka u Evropi sa ciljem da ukrote, pre svega, Balkan preko Kurtija, a time i odseku pravo SAD nad Evropom, samim tim i nad Nemačkom. Ukoliko bi se Nemačka otrgla iz američkih kandži, ne bi više moralo prvo kancelarsko putovanje nakon izbora da bude za SAD kako bi se potpisao kancelarski lojalni protokol.

Blinken je svojom posetom Kini dao do znanja da Tajvan poštuje kao celovitost teritorije države čiji je predsednik Si. Ukoliko bi se to uokvirilo u diplomatsku kovertu, može se naslutiti da SAD preko Kine šalju poruku da se ekonomska nova globalna podela sveta približava cilju, gde će biti podvučene granice novog sveta, u kome će Kina biti ekonomski prilagodljiva kapitalističkom svetu, a u svojoj zemlji će modifikovati komunizam na tržišnim interesima prilagođenim svetskoj ekonomiji.

Lajčakovo putovanje u Vašington na politički i strateški brifing kako dalje graditi normalizaciju odnosa Beograda i Prištine odnosi se na strateški zadatak Evrope da uspostavi normalizaciju u odnosu kako bi se što pre bivši regionalni prostor približio evroatlantskim integracijama. Nedavno je i makedonski premijer Kovačevski bio u poseti SAD, odakle se vratio sa porukom opoziciji svoje zemlje da treba da podrži promenu Ustava RSM kako bi zemlja ostvarila evroatlantske procese i obezbedila građanima evropske perspektive. Slobodno možemo konstatovati da se ta poruka odnosi i na čitav region, jer SAD nikada Severnu Makedoniju ne gledaju van balkanskog i evropskog konteksta ujedinjenja u okrilje NATO-a i EU.

Samim tim, nakon povratka Lajčaka iz Vašingtona, poruke neće biti usmerene samo ka Vučiću i Kurtiju, već i ka liderima Evropske unije, a pre svega ka čelnicima Francuske i Nemačke, zemalja koje su pravile okvir svih sporazuma – Minski dogovori, Briselski dogovor za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, Prespanski dogovor, kojim RSM još nije implementirana u EU jer Bugarska ima kondicionalni veto. Ako se bolje pogledaju rezultati svih sporazuma, svuda izranja rat.

Pogaženo međunarodno pravo na teritoriji SR Jugoslavije snagom vojne sile NATO-a uzvraćeno je na isti način od strane Rusije na tlu Ukrajine. Teritorijalni suverenitet i integritet Ukrajine i Srbije mogao bi pre upotrebe vojne moći da se vrati, ali je to ravno čudu, kao kada bi Zemlja ostala čitava posle najjačeg zemljotresa na svetu.

Stoga, mir je u novom svetu, sa novim geopolitičkim granicama, kompromisnim podelama moći i uravnoteženju snaga Rusije i SAD. Praktičan primer će biti pitanja Kosova i Ukrajine. Ova podela će usmeriti i opredeljenja svetskih lidera gde će uvesti svoje zemlje ma koliko bile one daleko od Srbije i Ukrajine.