Neka nam vodilja bude naš Mihajlo Pupin i njegova diplomatija

Željko Šajn
Izvor: Kosovo Online

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni dopisnik Politike iz Skoplja

Ugrožavanje mira i nepoštovanje ljudskih prava dva su činioca koja, pre svega, velikim silama daju povod za korišćenje vojne nadmoći u rešavanju sukoba dva politička subjekta, čime može biti pokoren i nosilac teritorijalnog integriteta i suvereniteta. No, pod demokratskom folijom odvija se dijalog za stolom i sačinjava se pismeni dogovor, ali uvek je poslednja reč upravo na velikim silama, koje određuju ulogu pobednika i poraženog. U tom vrtlogu moći nalazi se i Srbija, koja se bez podrške bori sa vrućim pitanjem Kosova i sa eskalacijom problema kojima svedočimo.

Nakon pada Berlinskog zida, u Račku i Rambujeu posađene su klice za promenu političke arhitekture ne samo na Balkanu već i šire. Otvorila su se vrata najznačajnijoj vojnopolitičkoj organizaciji na svetu – Severnoatlantskoj alijansi – da svojim vojnim kapacitetima može delovati širom sveta, direktno ili indirektno. I na jugoslovenskom i na ukrajinskom tlu situacija je isprovocirana političkim i diplomatskim potezima velikih sila i pretenzijama NATO-a da proširi svoje delovanje. Ovih dana smo svedoci činjenice da ni na jednom tlu u Evropi na koje pretenduje Severnoatlantska alijansa nema naznaka početku pregovora i obustavi ratnih i predratnih dešavanja.

Bivše socijalističke zemlje razišle su se sa komunističkom ideologijom i priklonile se pluralističkoj demokratiji sa kapitalističkom platformom. Sve države koje su bile članice Varšavskog pakta postaju polako članice Severnoatlantske alijanse, čime se NATO približava samoj graničnoj brazdi Ruske Federacije, čime joj ugrožava bezbednost, pa i sâm opstanak.

Rusija i SAD trenutno su u najtežem sukobu od postojanja ove dve zemlje, koje su osnivači i članice UN i Saveta bezbednosti. Ove dve članice UN, po rečima istoričara Artura Šlezigera, imale su najopasniji direktan trenutak u ljudskoj istoriji tokom Kubanske krize, 1962. godine, i to na nivou nuklearnih projekata. No, danas, na tlu Ukrajine, razgovara se savremenim oružjem, uz pretnje i savremenim nuklearnim naoružanjem. Umesto da se iznađe način za prestanak rata, varnice ratnog vihora padaju po balkanskom tlu.

Bitka za Kosovo iz prošle ere prenela se i na naredni, savremeni vek. Suptilnom i nepravednom igrom iseljavaju se nosioci srpskog duhovnog nasleđa, čiji je centar na Kosovu i Metohiji. Ni Otomanska imperija nije na taj način progonila vlasnike grobova svojih predaka, stvaraoce istorije i tradicije srpskog naroda.

Mihajlo Idvorski Pupin finansirao je knjigu koja je nastala 1918, a govori o srpskim crkvama na Kosovu. Pupin je, uz pomoć Nikolaja Velimirovića, sačuvao crkvenu umetnost i arhitekturu ovog podneblja pod srpskim suncem, ali ne samo to već i duh jednog naroda koji je uz stradanja i borbu stvarao neprolaznu lepotu sa pečatom srpstva. Naime, Britanac Ser Tomas Džekson, po nagovoru Pupina, na engleskom jeziku opisao je 25 kosovskih crkava i manastira i sve njihove vrednosti. Među njima su Pećka patrijaršija, Gračanica, Dečani, prepoznati kao remek-dela, dela svetske baštine, pod zaštitom Uneska.

Iako je prošao vek od ove knjige Britanca i akademika, nije kasno da se podsetimo njene vrednosti u zlim vremenima i dobijemo snagu za odbranu slobode srpskog naroda na sopstvenoj zemlji, gde su koreni duhovnog i istorijskog blaga srpskog naroda, sa identitetom i suverenim pravom da bitiše na svojoj teritoriji. Ukoliko se nastavi sa metodama koje smo juče videli na tlu južne pokrajine Srbije, uskoro nećemo imati više ni pristupa duhovnom blagu ni remek-delima koja obeležavaju duh i istoriju srpskog naroda i njihove kolevke.

Na drugoj strani, Severnoatlantska alijansa beskompromisno je zacrtala svoj cilj zasnovan na vojnopolitičkim interesima. Po onome što je zahtevano u Rambujeu, cilj je učlanjenje Srbije u NATO. Milošević je to odbio 22. marta 1999, te su se dva dana kasnije začule bombe na tlu SR Jugoslavije. Danas, 24 godine kasnije, pred sobom imamo Rezoluciju 1244, čija je suština normalizacija odnosa na Kosovu, kao autonomne pokrajine Srbije.

Unutrašnji nemiri u Srbiji, protesti vlasti i opozicije, eskalacija sukoba na Kosovu – plodno su tlo za širenje snaga NATO-a da, pod opravdanjem ugrožavanja mira u svetu, i započinjanje nove vatrene paljbe kojom bi sе zatočila Srbija.

Treba nam strpljenja i mudrosti, a najviše sloge da sačuvamo mir. Neka nam vodilja u tome bude naš Mihajlo Pupin i njegova diplomatija.