Gde god su Francuska i Nemačka umešale prste u mirovne sporazume, od mira nije bilo ništa

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni dopisnik Politike iz Skoplja

Zapadni Balkan i dalje se bori da ostvari sve evropske uslove da bi postao deo Evropske unije. Taman što se približi cilju, suoči se sa novim izazovima i dodatnim preprekama na putu integracije. Svojevremeno je predsednik Francuske Emanuel Makron stopirao završni čin pristupa Zapadnog Balkana evropskoj porodici, uz obrazloženje da je najpre neophodno da se urede odnosi u samoj Uniji, a da se onda nastave pristupni procesi. Koliko su se odnosi uredili, svedoče ukrajinska ratna situacija, eskalacija sukoba na Kosovu, te novi pritisak na Severnu Makedoniju da još jednom promeni Ustav.

Francuska je preuzela lidersku poziciju u Evropskoj uniji, potpisujući brojne sporazume radi uspostavljanja i održavanja mira, kako im je sadržaj nalagao. Međutim, izgleda da su oni, umesto toga, gradili tlo za nemire i sukobe. Uzmimo kao primer Minske sporazume, koji su, po rečima bivše nemačke kancelarke Angele Merkel i bivšeg predsednika Francuske Olanda, poslužili za pripremu Ukrajine za rat Rusijom, umesto da budu temelj za mir. Za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova predložen je sadržaj Aneksa Briselskog dogovora, koji je usvojen u Ohridu između Vučića i Kurtija. No, umesto koraka ka normalizaciji odnosa, svedoci smo novog sukoba na severu Kosova između srpskog stanovništva i policije koju je formirala kosovska vlada, legitimna za države koje su priznale Kosovo nakon bombardovanja SR Jugoslavije i koje su sa zemljama Kvinte dale vetar u leđa za održavanje (ne)demokratskih izbora. Evropska unija ne samo da ćuti na ponašanje svoje članice Bugarske, koja se po makedonskom tlu bahato ponaša oživljavajući fašističku ideologiju otvaranjem bugarskih klubova koji nose imena osvedočenih Hitlerovih saradnika, već je i podržava u zahtevu da Severna Makedonija ponovo menja Ustav zemlje kako bi u njega unela bugarski narod kao konstitutivni element, inače će joj se trajno stopirati evrointegrativni procesi. A znamo da joj je prijem u Evropsku uniju bio obećan još onda kada je potpisala Prespanski sporazum sa Grčkom, promenila i Ustav i ime države.

Makron je na Bezbednosnom forumu u Bratislavi izašao s novim rešenjima za uspostavljanje mira i demokratije. Ipak, jasno je da i Francuska, i zemlje Kvinte, i OEBS više pokušavaju da istaknu i ojačaju svoju moć, razvoj demokratije samo je još jedan od paravana. Gde god su Francuska i Nemačka umešale prste u mirovne sporazume, od mira nije bilo ništa. (Ne)mir na Zapadnom Balkanu lebdi u vazduhu, a SB UN o tome i ne raspravlja, iako po Povelji UN ima pravo da ostvari svoj uticaj. No, kako su u njoj i Rusija i Kina, veoma je teško da takve odnose postavi na dnevni red. Nekadašnja premijerka Velike Britanije Tereza Mej, prilikom posete Skoplju, nakon samita Evrope u Sofiji, veoma je energično naglasila da Ruska Federacija nema šta da traži na teritoriji Evrope i na Balkanu. Tada je zatražila od naroda Severne Makedonije da promeni Ustav i ime države radi prijema u Evropsku uniju. Prespanski dogovor je potpisan i ratifikovan u Sobranju, ali se Severna Makedonija nije makla na putu evropskih integracija. Štaviše, kičma joj puca od novih zahteva EU.

Danas se Severna Makedonija suočava sa novim uslovom Francuske, čak se može reći i imperativnim, da još jednom promeni Ustav i uvede Bugare u najviši državni akt, kako bi se domogla evropskog zagrljaja. Novi zahtev izazvao je ne samo podelu političkih mišljenja već i stava naroda, koji je već jednom izneveren od strane EU. Ostvarenje evropskih integracija jeste i dalje primarni strateški cilj zemlje, ali s obzirom na iskustvo, više nije sigurno da će je i ovaj ustupak dovesti do cilja. Zna se samo da, ako ne promeni Ustav, Bugarska će postaviti novi veto i dovesti Severnu Makedoniju u pat-poziciju.

Vlast u Severnoj Makedoniji spremna je na korak promene Ustava radi postizanja evropskih ciljeva, ali opozicija, čiji je glas presudan za ovaj čin, ostaje pri tvrdom stavu da ne želi da se ponovo menja Ustav zemlje. SAD su opozicionom lideru uputile veoma oštru diplomatsku poruku da podrži promenu Ustava u Sobranju radi napretka evroatlantskih integracija. No, razvoj situacije na ovom planu i dalje je neizvestan. Podsetimo, novembar je rok za promenu Ustava RSM.

Ukoliko se Ustav RSM ne promeni, Severna Makedonija se neće suočiti samo sa rampom na putu evrointegracija već i sa tenzijom na unutrašnjem planu zemlje, posebno u međuetničkim odnosima. Makedonci se suočavaju sa napadima Bugarske da se odreknu identiteta i jezika, kao i tekovina NOB-a, a od makedonskog suseda Srbije zahteva se odricanje od teritorije i suvereniteta na Kosovu i Metohiji, gde je sve veća tenzija. Uz sve to, Albancima je vrlo važno da se domognu evroatlantskih integracija.

Neophodno je napraviti kompromise na istinski demokratski način, bez pozadine kakvu su krojile Francuska i Nemačka sejući ratne klice. Tada će „bure baruta”, kako se često naziva naša regija, postati temelj mira i primer uspešnosti dijaloga, kao najvažnijeg i najefikasnijeg diplomatskog sredstva.