Bajdenova administracija kao prioritet u budućnosti Zapadnog Balkana vidi EU

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni dopisnik Politike iz Skoplja

Kao prioritet u budućnosti Zapadnog Balkana, nakon raspada SFRJ, američka administracija navodi Evropsku uniju. Taj stav potvrdio je i državni sekretar za spoljne poslove SAD Blinken prilikom nedavne posete makedonskog premijera Dimitra Kovačevskog, kao i Blinkenov viši savetnik Derek Šole.

Premijer Kovačevski je po povratku iz SAD došao pun pozitivne energije i ohrabren od Bajdenove administracije. Desna ruka predsednika SAD Bajdena – državni sekretar za spoljne poslove, kao domaćin Kovačevskom, naglasio je da je Severna Makedonija veoma značajan strateški partner za Ameriku i veoma važan subjekat kao trideseta članica Severnoatlantske alijanse. U prevodu sa diplomatskog jezika, SAD su snažan vetar u leđa vlasti Severne Makedonije u vreme kada se vodi rat na tlu Evrope, u Ukrajini, i u momentu kada opozicija svojom odlukom koči evroatlantske integracije, ne želeći da podrži ponovnu promenu Ustava RSM, što je uslov za nastavak pristupnih pregovora.

Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar naglasio je u intervju za „Glas Amerike” da je njegov šef Blinken dugo razgovarao sa Kovačevskim na temu evroatlantskih integracija, te da oni od opozicije traže da podrži evroatlantski put Severne Makedonije, a ne da podrži premijera Kovačevskog. Kao bitan predmet kojim će se baviti američka administracija i administracija Severne Makedonije naveo je korupciju, koja je ozbiljan problem za čitav region: „Sekretar Blinken i premijer Kovačevski u Vašingtonu dugo su razgovarali na više tema, uključujući i to kako smanjiti korupciju i pojačati vladavinu prava.” Kako je naglasio, ambasada SAD u Skoplju i Vlada Severne Makedonije u svakodnevnom su kontaktu. Značajna poruka koju je Kovačevski poneo iz SAD jeste da je borba protiv korupcije prioritet SAD, te da su za tu borbu spremne i na uvođenje sankcija. Imajmo na umu da ova poruka stiže upravo u trenutku kada je Ministarstvo pravde formiralo radnu grupu koja priprema tekst o promeni Ustava RSM, kojoj se nisu odazvali članovi opozicionih partija, kao i da se ovaj stav SAD ne odnosi samo na Severnu Makedoniju već i na čitav Zapadni Balkan.

Imajući u vidu izjave tri značajne ličnosti SAD Blinkena, Šolea i Eskobara, koji su u direktnoj vezi sa Zapadnim Balkanom, kao i da je reč o jednoj od vojno najmoćnijih zemalja sveta, valjalo bi podrobno analizirati koji vid primene mogu imati moguće sankcije koje su najavili ukoliko se ne stane na put koruptivnim delatnostima. SAD, kao i do sada, korupciju može sankcionisati od blokade bankarskih računa u svetu, pa do ulaska u SAD, u čemu će, vrlo verovatno, dobiti podršku i zemalja EU.

S druge strane, Šole je istakao da se nijedna strana Briselskog sporazuma za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine ne pridržava sprovođenja implementacije dogovora. Kada je reč o ovom pitanju, Eskobar je izrazio očekivanje da do leta treba zatvoriti neka pitanja, te je stranama Briselskog sporazuma na to ukazano. 

Kada je Eskobar u „Glasu Amerike” pomenuo uvođenje sankcija regionu Zapadnog Balkana od strane SAD, ukoliko se vladavina prava ne ojača i ne stane na put korupciji, to se odnosilo i na članice inicijative „Otvoreni Balkan”, kao i na zemlje koje se protive ovoj inicijativi. Podsetimo, inicijativa „Otvoreni Balkan” je pod snažnom podrškom SAD, a EU ima samo diplomatski pristup ovoj inicijativi u kojoj je snažno slušaju Kurtijevi sledbenici, pa čak i muslimanska linija u BiH. Crna Gora će svoju odluku o priključenju doneti nakon parlamentarnih izbora, kako bi se izbegla svaka korupciona sumnja koja može izazvati sankcije. 

Vlast Severne Makedonije ohrabrena je podrškom SAD u nastavku evroatlantskih integracija i porukom opoziciji da ne treba da podržava premijera Kovačevskog, već evroatlantske integracije. Ono što je u ovom trenutku, takođe, važno za Severnu Makedoniju jeste odnos prema Briselskom dogovoru, uz obazrivost kako se ne bi upalo u zamku koja je nametana u Rambujeu, gde se tražilo da NATO ima pravo korištenja teritorije Srbije a da Severnoatlantska alijansa ne snosi bilo kakvu odgovornost, slično kao kod dogovora sa Republikom Makedonijom pre nego što je potpisan Prespanski dogovor i promenjeno ime države.

Provokacije koje se svakodnevno pojavljuju na Kosovu oprobani su sistem izazivanja još od prvih demonstracija, početkom druge polovine prošlog veka, s tim što su sada organizatori snažniji, jer iza njih stoje zemlje Kvinte, koje su priznale nezavisnost Kosova, što je u suprotnosti sa Rezolucijom 1244, po kojoj se KFOR nalazi na teritoriji Srbije.