SAD i kosovsko pitanje (7): Prva mala pobeda „srpske stvari“ pred Kongresom

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić, novinar

Kongresmeni su mogli postavljati pitanja nama i ostalim svedocima, ali kako nama niko nije postavio nijedno pitanje mi smo se povukli na svoja mesta, dok je kongresmenka Bentli, i pre i posle nas, postavljala neka pitanja svedocima albanske strane. Tako je pitala Džoa Diogardija, kada je napadao stanje na Kosovu pod Miloševićem da li to znači da je stanje pod Titom bilo bolje i slobodnije? - što je njega zbunilo i nije mogao da odgovori, čime je bila oslabljena njegova pozicija branjenja Albanaca, pa čak i Azema Vlasija. Gospođa Bentli je i nešto kasnije pitala Šiptara Ramadana Marmulaku (bivšeg ambasadora Jugoslavije u Africi i Americi): Kako to da Albanci na Kosovu "nemaju prava", a on je, eto, bio čak ambasador Jugoslavije? Uopšte treba reći da je ta naizgled mala i skromna žena lavovski se borila pred Kongresom za istinu o Srpskoj stvari i to je nastavila i dalje, jer nam je javila da je, po završenom zasedanju "Kokasa", sav materijal u engleskom prevodu uputila na 40 kongresmena, sa svojim propratnim pismom.

Posle nas na red je došla grupa Albanaca, dostupnih iz Jugoslavije, na čelu kojih je bio Ibrahim Rugova, vođa tzv. "Albanskih alternativaca" sa Kosova. On je sve vreme pre toga sedeo "iza bine", praćen i čuvan od američke federalne bezbednosti (što je posle i rečeno "kao dokaz njegove neslobode u Jugoslaviji, gde mu prete ubistvom"!). On i svi ostali Šiptari govorili su isključivo na šiptarskom, uz prevodioca, čime su uzeli daleko više vremena, a pri tom ih je govorilo i "svedočilo" ravno 13! Rugova je govorio o ubistvu 34 mlada Albanca na Kosovu (u sukobu sa milicijom prilikom poslednjih nemira), a zatim izneo niz notornih laži protiv Srba, a da pri tom nijednom nije ni spomenuo bilo kakva nasilja Šiptara nad Srbima na Kosovu. Naprotiv, rekao je da je sve to samo "beogradska propaganda" itd. i tome slično. Na ovakvo njegovo beskrupulozno laganje, reagovao je o. Atanasije Jevtić, poslavši ceduljicu g-đi Bentli za predsedavajućeg da želi da doda nešto "o Srpskoj deci na Kosovu". To je bilo najpre odbijeno od strane predsedavajućeg, ali je naknadno ipak dozvoljeno, pa je o. Atanasije na srpskom (uz simultani prevod) rekao doslovno sledeće: "Gospodine Predsedniče, slušajući kongresmena Diogvardija i druge ovde (misleći na Rugovu) o stradanju Albanske dece i mladih ljudi na Kosovu od milicije, kao čovek i hrišćanin želim da kažem sledeće: Žalim zbog patnje i smrti svakog ljudskog bića, pa i braće Albanaca na Kosovu, jer je Isus Hristos umro za svakog čoveka. Ali, pitam se: Imaju li Srbi na Kosovu decu, devojčice, majke, mlade ljude? Šta je sa njima? - Gde su bili svi ovi sadašnji "borci za ljudska prava", koji se sada ovde prestavljaju kao takvi, kada su, ne samo za vreme rata, nego sve od rata do 1988. godine i do danas. Srpska deca na Kosovu i Metohiji stradala, srpske devojčice bile silovane, mrtva deca vađena iz groba, mladi srpski ljudi bili ubijani. Gde su bili g. Ibrahim Rugova i Azem Vlasi, za čija se ljudska prava pomenuta gospoda ovde bore, i njima slični, "demokrati", da se zapitaju i oni i njihovi podržavatelji ovde kako je pod vlašću tih istih Albanaca komunista, a naročito Azema Vlasija, upravo pod njegovom autonomnom šiptarskom vlašću na Kosovu albanska većina decenijama tiranisala nedužne susede Srbe i njihovu decu po Kosovu? - Tačno je da su sada komunističke vlasti Jugoslavije i Srbije, ali to nisu vlasti Srpskog naroda, nasiljem i ubijanjem odgovorili na pobunjeničke i agresivne demonstracije Šiptara na Kosovu, kada su Šiptari očigledno rešili da živote izvesnog broja svoji mladih ljudi žrtvuju. Ali, mi iz Srpskog naroda, koji nikada nismo bili komunisti, kažemo: da su isti ovi Albanci, koji su sada odjednom "okrenuli ćurak naopako", tj. koji su decenijama bili komunisti i tek juče su vratili svoje partijske komunističke knjižice (kao i g. Rugova, koga smo malopre čuli ovde), kako su ti isti sadašnji "demokrati" decenijama koristili tu istu komunističku vlast da tiranišu i progone Srbe sa Kosova. Koristeći se tim nasiljem protiv Srba oni su pod komunistima stekli tim načinom sve ono što sada imaju i što su sada žrtvovanjem i svoje dece rešeni da brane. - Ovde je malopre rečeno (kao dokaz da albanska deca nemaju prava na Kosovu) da su sada srpski i šiptarski đaci u školama na Kosovu razdvojeni. Pitamo se, međutim, zašto? Zato što su decenijama, i sve donedavno, ta ista albanska deca pod vođstvom svojih učitelja i vođa tiranisala srpsku decu u školama na Kosovu. Na kraju, pitam se samo: kada se, i ako se, sutra ostvari ta famozna šiptarska "demokratija" na Kosovu, za koju oni sada ovde planiraju, šta će biti sa Srpskom decom na Kosovu pod takvom njihovom "demokratijom"? I šta će biti sa zajedničkom budućnošću Srpske i Albanske dece na Kosovu?"

Ove reči o. Atanasija bile su burno pozdravljene od prisutnih u sali Srba (na što su Šiptari u hodniku ispred sale rekli našim Srbima: "Vaši popovi vas sve lažu, jer nije tako stanje na Kosovu", iz čega se, uz ostalo, može zaključiti da je Albancima najteže i najnepovoljnije svedočenje Srpske Crkve sa Kosova, jer ona nije ni komunistička niti na vlasti, a svedok je vekovnog prisustva i stradanja Srpskog naroda na Kosovu i neuništiva je).

Potom je nastavljano "svedočenje" ostalih Šiptara: 8 profesora iz Prištine, 1 žene i bivšeg ambasadora SFRJ Ramadana Marmulaku (za koga se ispostavilo da je u svoje vreme napisao knjigu o Enver Hodži!), koji su svi odreda, a naročito Šiptarka Pulja (ista ona koja je na TV Beograd nedavno govorila o "masovnom trovanju" Albanske dece od strane Srpskih vlasti), izgovorili sijaset laži i kleveta na Srbiju i Srbe, predstavljajući sebe kao "nevine žrtve" i "demokrate". Govorili su, na primer, da su Albancima na Kosovu ukinuta prava jezika, na što je rektor Milutin izvadio svoju ličnu kartu i pasoš i dojavio g-đi Bentli da su ti njegovi dokumenti, iako je on Srbin, ispisani najpre albanskim pa tek onda srpskim jezikom, što je g-đa Bentli naknadno uzela i fotokopirala i kao dokazni materijal priložila za "rekord" (zvanični zapisnik). Govorili su Šiptari kako su, navodno, sprečavani da dođu u SAD; Rugova je čak rekao: "Nisam napisao referat, jer bi mi ga srpska milicija u Beogradu na aerodromu oduzela", što je ispalo smešno kada je g-đa Pulja zatim izvadila čitavu korpu "dokaznog materijala" i čak snimljenu video-traku o "trovanju" Albanske dece, što znači da je sve to slobodno iznela iz Jugoslavije. Mislimo da nije potrebno dalje se zadržavati na svim "svedočenjima" kosovskih Šiptara pred američkim kongresmenima, jer je za iole savesnog i poštenog slušaoca, osim opredubeđenih, bilo jasno da su oni dobro naučeni i pripremljeni šta i kako da govore - "u atar laži", slično kao što su prethodno govorili i izvesni kongresmeni proalbanski nastrojeni Srbin Bogdan Maglić, koji je prisustvovao ovom zasedanju, rekao nam je na kraju da su nekolicina kongresmena "dobro plaćeni" od bogatih američkih Albanaca i da je glavni vođa te proalbanske propagande senator Bob Dol, ali da se g. Maglić nada da će isti uskoro biti raskrinkan, jer laže G. Maglić je još dodao da je njegov i još nekih ljudi utisak da je ovo ipak prva mala pobeda Srba i Srpske stvari pred Kongresom, ali da treba nastaviti dalju borbu sa šiptarskom i antisrpskom zaverom u Americi i svetu i podržati g-đu Jelenu Delić Bentli u njenim nastojanjima da se istina o Srbima na Kosovu i dolaze polako probija u američkoj javnosti. Da napomenemo da su, posle nas, govorili pred kongresmenima i p. Radoslav Stojanović, profesor iz Beograda, a Slobodan Vučković, advokat iz Beograda, koji su sa pravne i političke strane objašnjavali sadašnje pravo stanje Kosova u Srbiji i Jugoslaviji, a iz Ambasade SFRJ u SAD stiglo je i pismo ambasadora Dževada Mujezinovića, kojim izveštava Kongres da je na Kosovu ukinuto vanredno stanje i pušteni politički zatvorenici, a Azem Vlasi aboliran, što je imalo izvesni pozitivni odjek, mada su kosovski Šiptari i neki pro albanski nastrojeni kongresmeni i dalje govorili o "okupaciji" Kosova od strane Srbije. Bilo je više nego jasno svima nepredubeđenim slušaocima da je kod Albanaca i njihovih tutora i patrona u Americi prisutna skoro patološka mržnja na Srbe i sve što je iz Srbije. Poštenja radi treba reći da je za to kriva ne samo antisrpska propaganda koja iz Slovenije i Hrvatske ide u svetsku javnost, nego i nikakav rad jugoslovenske diplomatije u svetu i takođe svojevrsno slepilo srpskih komunista, ranije i sada. U našoj Izjavi pred Kongresom zato i stoji, uz ostalo, da je Kosovski tragični problem, u najvećoj meri, proizvod komunističke antisrpske politike do sada, i da je rešenje Kosovskog pitanja prvenstveno u dekomunizaciji Kosova i vaspostavljanju istine, slobode i pravde za sve koji žive na Kosovu.

Po završetku ovog napornog zasedanja u Kongresu, oko 20 časova, Predsedavajući se svima zahvalio. Potom je Gđa Bentli odvela nas oko 20 Srba na večeru u "Republikanski klub" u Vašingtonu, o svome trošku, na što smo joj se iskreno zahvalili, kao i posle posebnim pismom, za sav njen trud za Srpski narod i Srpsku Crkvu.

Na kraju, kao što smo i ranije i sada ovde u Americi više puta ponavljali, to i sada, posle ovog iskustva u Vašingtonu, ponavljamo. Pripadajući mučeničkom Kosovskom narodu Srpskom, mi svedočimo da je bolje da i nestanemo kao ljudi, nego da opstajemo kao neljudi, jer je bolje i mrtav čovek nego živ nečovek, jer su Bogu i mrtvi ljudi živi, dok su neljudi pred Njim mrtvi još dok hode po ovoj zemlji.

Sutra: Razgovor bez Titove slike