Srbija, Severna Makedonija i Albanija, preko "Otvorenog Balkana" do integracije u EU

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni dopisnik Politike iz Skoplja

Na današnjem susretu u manastiru Prohor Pčinjski, gde je obeležena 120. godišnjica Ilindanskog ustanka i stvaranja Kruševske Republike, dva predsednika bratskih naroda Srbije i Severne Makedonije Aleksandar Vučić i Stevo Pendarovski podsetili su na to da su narodi ove dve zemlje zajedno izvojevali pobedu nad fašističkim okupatorom i da je njihov današnji zajednički cilj da inicijativom "Otvoreni Balkan", zajedno sa Albanijom, ostvare evropske integracije, kao zajednički strateški cilj.

Severna Makedonija se na tom putu suočava sa blokadom Bugarske, u čijoj je istoriji zapisano da je bila na strani fašističke koalicije pod hitlerovskom hegemonijom. Ovaj sused osporava makedonski identitet i jezik, te uslovljava Severnu Makedoniju novom promenom Ustava kako bi joj se podigla rampa na putu evrointegracija.

Podsetimo na to da je na prvom zasedanju ASNOM-a, na Ilindan 1944. godine, doneta odluka da se Republika Makedonija priključi Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji, kojoj su pristupile i Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija sa svoje dve pokrajine – Vojvodinom i Kosovom. ASNOM je proglašen za vrhovno zakonodavno i izvršno telo, najviši organ državne vlasti u demokratskoj Makedoniji, kada je makedonski jezik proglašen službenim.

Danas, sedamdeset devet godina kasnije, ova država nalazi se u izuzetno nepovoljnom položaju kada je reč o ostvarenju strateških ciljeva, pre svega, evrointegracija. U veoma nepovoljnim političkim uslovima u svetu, koji se bori za očuvanje mira, u Severnoj Makedoniji se na unutrašnjem planu očekuje pravi politički stampedo, koji dolazi iz Evrope nametanjem ustavnih promena Severnoj Makedoniji kao uslova za ulazak u EU. Ukoliko pak ne ispuni taj zahtev, preti joj međunarodna izolacija i ostanak na pustom ostrvu.

Severna Makedonija se već opekla na dobrosusedske odnose, kada je ispunila zahteve Grčke, promenila Ustav i ime države. No, iako je to tada bio uslov za pristupanje Evropskoj uniji, uprkos obećanjima, taj cilj nije postignut, već se zemlja suočila sa novim uslovom kako bi taj isti strateški cilj ostvarila. Njen evropski put sada trasira Bugarska. Jedino je Srbija uvek stajala uz Severnu Makedoniju, kao danas u Prohoru Pčinjskom, među prvim državama joj priznala nezavisnost. Nakon rešenog crkvenog spora, ove dve države nemaju otvorenih pitanja, a bratski odnos dokazan je i u vreme korone i u vreme ekonomske i energetske krize. Ove dve države, zajedno sa Albanijom, grade svoju budućnost na temeljima „Otvorenog Balkana”, sa istim krajnjim ciljem: ostvarenje evropskih integracija.

Inicijativa "Otvoreni Balkan" nastala je u vreme kada je Evropa okrenula leđa Zapadnom Balkanu stopiravši evropske integracije. Srbija, Albanija i Severna Makedonija pokazale su svu snagu sloge i kompromisnih rešenja prevazilazeći sve predrasude i vodeći se isključivo prosperitetom svojih građana. Inicijativa „Otvoreni Balkan” uspela je bez Evrope da sačuva mir na Zapadnom Balkanu i ponovo podstakne Berlinsku međuvladinu regionalnu inicijativu da oživi.

Dok se zemlje "Otvorenog Balkana" bore zajednički za svoje mesto pod evropskim suncem, Brisel ima svoje interesne poglede, Bugarska je uslovila Severnu Makedoniju da do novembra ponovo promeni Ustav i u njega unese Bugare kao konstitutivni element, kako bi otpočeli njeni pristupni pregovori s EU. U protivnom, Severna Makedonija će "sama sebe" dovesti u izolacionu zonu. Zahteve Bugarske, kao članice EU, prema Severnoj Makedoniji potpuno podržava zvanični Brisel, posebno Pariz i Berlin. S druge strane, o nastupanjima državnog vrha Bugarske i oživljavanju fašističke ideologije na makedonskoj teritoriji od strane njenog bugarskog suseda – Evropa se nije oglašavala.

Poznato je, takođe, da je Rama kritikovao Brisel što ne preduzima ništa radi poboljšanja odnosa između Bugarske i Severne Makedonije.

No, danas joj od ponovne promene najvišeg državnog akta zavisi budućnost. Cena karte za „evropski brod” nije nimalo jeftina, a njegovo otplovljavanje, u novembru, sa Republikom Severnom Makedonijom ili bez nje – približilo se. Francusko-nemački predlog za rešenje makedonsko-bugarskog spora, koji podrazumeva ispunjenje bugarskog zahteva i promenu Ustava RSM, napravio je razdor između političkih partija Severne Makedonije. Za najveću makedonsku opozicionu partiju – VMRO-DPMNE – ovaj uslov nije prihvatljiv, a tom stavu priklonio se i veliki broj makedonskih građana, koji su okusili licemernu politiku Brisela i Zapada nakon Prespanskog dogovora.

Kako bez opozicije vlast ne može da izglasa promenu Ustava, premijer Dimitar Kovačevski, lider SDSM, pozvao je, u maju ove godine, Hristijana Mickoskog, lidera VMRO-DPMNE, i predložio mu učešće u vlasti i pet ministarskih mesta kako bi zauzvrat zemlja nastavila put ka EU. No, Mickoski nije prihvatio taj predlog, jer ne želi da deli vlast sa najvećom albanskom partijom – DUI, ističući njenu umešanost u koruptivne i kriminalne delatnosti. Pored toga, treba imati u vidu i sledeću činjenicu: VMRO-DPMNE izgubio je vlast 2017. godine jer je pet minuta pre ponoći DUI otkazao koalicioni sporazum sa VMRO-DPMNE i formirao vlast sa SDSM, nakon čega je lider partije VMRO-DPMNE i bivši premijer Nikola Gruevski pobegao iz zemlje u Mađarsku, gde uživa politički azil.

Danas se partija DUI suočava sa raskolom dveju strana, baziranom upravo na temi korumpiranosti i kriminalnih aktivnosti njenih vodećih članova. No, i jedna i druga struja ove partije podržavaju promenu Ustava RSM, kako bi se zemlja domogla evropskih perspektiva. Stoga se, pre dva dana, lider partije Ali Ahmeti oglasio preko Tvitera naglasivši da će svi ministri iz Demokratske unije za integracije (DUI) podneti ostavke kako bi VMRO-DPMNE glasao za promene Ustava.

Ove ostavke su uslovljene glasanjem opozicije u Sobranju za promenu Ustava, gde je Vlada već poslala predlog izmene najvišeg državnog akta. DUI se, kako je saopštio Ahmeti, odriče i premijerske funkcije u vreme pripreme parlamentarnih izbora. Po Pržinskom dogovoru, sto dana pre raspisanih parlamentarnih izbora formira se Vlada u koju ulaze i članovi opozicije. Najavu da će dati ostavku, u interesu ustavnih promena, najavio je i predsednik Sobranja Talat Džaferi, takođe član albanske parlamentarne partije DUI.

Juče su svi ministri iz partije DUI u izvršnoj vlasti potpisali ostavke i predali ih premijeru. S druge strane, Albanci iz iste partije koji su u sudskoj i zakonodavnoj vlasti nisu podneli kondicionalne ostavke. S tim kakve će dalje korake preduzeti premijer Kovačevski, javnost još nije upoznata.

Međutim, Mickoski ovakve ostavke koje nemaju nikakav pravni efekat smatra samo političkim trikom, te ponovo insistira na brzim vanrednim parlamentarnim izborima, a da ustavne promene nastupe tek nakon njihovog održavanja. Altan Grubi, potpredsednik Vlade i visoki funkcioner partije DUI, ovakvo ponašanje Hristijana Mickoskog ocenio je kao njegovo nastojanje da u vlasti nema nijednog Albanca. 

S druge strane, postoje nezvanične spekulacije da bi VMRO-DPMNE, ako pobedi na izborima, mogao da sastavi Vladu sa krilom partije DUI koje se odvojilo od Alija Ahmetija, čije se povlačenje očekuje nakon novih parlamentarnih izbora. Moguće je, takođe, da bi se pobedom VMRO-DPMNE prekinula dvadesetogodišnja vladavina partije DUI, Albancima bi bila ponuđena prava u vlasti iz Ohridskog okvirnog dogovora i pet ministarskih mesta. Pravljenje koalicije sa nekom makedonskom partijom moglo bi biti novo iznenađenje i dovesti do stvaranja nove istorije na političkoj sceni Severne Makedonije, čime bi se izbegle sve moguće posledice od strane EU i SAD.