Admiral Antić: Bitka na Košarama primer herojstva i dobrog komandovanja

Dugogodišnji načelnik Škole nacionalne odbrane, admiral u penziji Boško Antić kaže da je bitka na Košarama bila prva faza vazdušno-kopnenog napada Natoa na SRJ 1999, poznatijeg kao operacija "Strela" i da je ta bitka primer dobro isplanirane odbrane i dobrog jedinstva komandovanja.

“To je primer kako visok moral i dobar odnos komandnog kadra prema svojim vojnicima doprinosi uspehu u borbi. Kada sam bio na Vrbnici 1999. godine, dok je komandant 55. bataljona bio major Jović, prošetao sam se do jednog vojnika koji se nalazio u rovu, u snegu, samo mu je glava virila. Iza njega neka mitralješčina. Priđem i pitam kako je, a on kaže, odlično, smeje se. Kaže: ‘Nema problema, Laza i Pavke nas stalno obilaze’. Kada vojnik svog komandanta zove takvim nadimcima znajte da je visok moral”, naveo je Antić.

Prema njegovim rečima bitka na Košarama je bila klasičan primer vazdušno-kopnene bitke iz doktrine oružanih snaga SAD.

“To je bila klasična vazdušno-kopnena bitka po vojnoj doktirini SAD, doktrini kopnene vojske koja obično počinje sa udarima sa distance, a kada se stvore određeni uslovi dolazi upotreba kopnenih snaga i prodor pogodnim pravcima na teritoriju koju žele da osvoje”, kaže Antić.

Dodaje da su obaveštajni podaci govorili da je Nato prvobitno planirao da do intervencije na tadašnju SRJ dođe u jesen 1998. godine.

"Verovatno zato što agresor tada nije bio dovoljno pripremljen akcija je odložena za proleće i Prištinski korpus je potpuno spreman dočekao agresiju koja je praktično zbog Kosova i počela", rekao je Antić.

Objašnjava da bitka na Košare označila početak operacije “Strela” koja je bila zamišljena da se izvede u dve etape.

“U prvoj etapi trebalo je da se na Morinskom pravcu prodre u Metohiju prema Đakovici i odatle pogodnim pravcima da se ide prema Peći, prevoju Troja, a zatim prema Prištini i desno prema Prizrenu. Svi smo očekivali da će agresija ići Morinskim pravcem, takozvanim Bakalijevim putem koji vodi od karaule Morina ka Đakovici jer je to dosta pogodan pravac. Međutim, neprijatelj je tu izveo samo demonstrativni napad, a glavni pravac je bio preko Košara. Procenili su da će tu biti manji otpor, da će tu doći do pravca Junika i Đakovice”, navodi Antić.

Tvrdi da je tadašnji Generalštab VJ još 1997. godine imao razrađene scenarije kopnenog napada Nato, a u analizi koja je napravljena posle rata utvrđeno je da su se te procene u 85 odsto pokazale tačne kada je reč o metama napada.

“Bio sam načelnik Škole nacionalne odbrane i rukovodio komandno-štabnom ratnom vežbom Obuka ’97 koja je kroz vežbe i elaborate u potpunosti predvidela događaje godinu ipo dana kasnije. Taj elaborate je odnet negde, nisam znao gde. Tek kada je Momir Bulatović dao izjavu 2019. godine da je 85 posto predviđeno ciljeva Nato i da su za to najzaslužniji naši školovani ofirici bilo mi je jasno gde je taj dokument završio. Ponosan sam što su 90 odsto komandnog kadra Prištinskog korpusa Treće armije bili slušaoci ŠNO kojoj sam bio načelnik: od generala Lazarevića, Delića, Živanović... Bilo je 20-tak starešina”, kaže Antić.

Navodi da su prema obaveštajnim podacima VJ napad na Košare 9. aprila, izvele tri brigade pripadnika OVK sa ukupno 6.000 vojnika.

“U prvoj fazi dejstva nalazilo se između 1.500 i 3.000 pripanika sa oko 300 mudžahedina. Njima se u drugoj fazi priključilo još toliko ljudi. To su bile ogromne snage koje je trebalo sačekati”, kaže Antić.

Ističe da su im se u prvih nekoliko dana, od 9. do 11. aprila, na Košarama suprostavila ukupno 120 graničara i starešina iz 53. graničnog bataljona i osmorica vojnika na minobacačima iz 125. motorizovane brigade.

“Istovremeno, 53. granični bataljon je bio i prednji odred 125. motorizovane brigade. Mnogi greše pa misle da je trebalo da bude neko drugi na toj prvoj liniji. U svakom borbenom rasporedu postoji taj prednji odred koji treba da dočeka prvi udar na neprijatelja, da omogući snagama iz pozadine da se pripreme i dejstvuju. Ovog puta te snage su bile u borbenim dejstvima, vodili su borbe u pozadini graničnog pojasa koji je iznosio pet kilometara”, navodi Antić.

Kaže da su se graničarima posle nekoliko dana priključili pripadnici 125. motorizovane brigade, delovi 72. brigade za specijalne operacija i 63. padobranske brigade, kao i delovi 5. i 52. policijskog bataljona.

“Na Košarama su se u tih šezdeset i nešto dana vodile krvave borbe, često puta prsa u prsa. Tu je bilo puno herojskih podviga koje treba istaći. Primer Ivana Vasojevića Jaguara koji je sa 12 boraca proterao 300 pripadnika OVK. Na nesreću nakon dva dana je poginuo od maskiranog pripadnika OVK jer je mislio da je naš vojnik”, kaže Antić.

Kao svojevrsni kuriozitet bitke na Košarama otkriva da su tokom borbi na planinu dovezena i dva tenka.

“Ta nadmorska visina je nezamisliva za njihov transport i upotrebu. Jedan italijanski stručnjak koji je učestvovao u pripremi i dejstvu snaga neprijatelja kasnije je rekao da kada su čuli tutnjavu tenkova sa planine uhvatila ih je panika i mislili su da će ih najurati sve do Jadranskog mora. Taj tenk je danas simbol 125. motorizovane brigade”, kaže Antić.

Admiral Antić je sa tadašnjim komandantom Treće armije, generalom Nebojšom Pavkovićem pre nekoliko godina objavio knjigu “Košare i Paštrik - srpski Termolipili”.

Upitan zbog čega je dat takav naslov i da li je pretenciozno poređenje, Antić kaže da oba događaja, u vojnom smislu, imaju značajnih podudaranja.

“Poznato je da je Leonid sa svojim Spartancima sprečio prodor Persijske vojske prema Atini i omogućio Sparti i Atini da se pripreme za odbranu. Tako su i borci na Košarama, a kasnije i na Paštriku koje ne treba razdvajati, to je jedinstvena operacija, uspeli da zaustave neprijatelja omogućivši da snage iza njih vode protiv terorističkih snaga jer je bilo nekoliko jakih brigada i da mogu da uvedu raspoložive snage u odbranu na Košarama i prelasku preko granice”, kazao je Antić.

On je odbacio tvrdnje da su nekadašnji komandanti Treće armije VJ, generali Nebojša Pavković i Vladim Lazarević u lošim odnosima.

“Interesantno je da su njih dvojica celo ratno vreme na Kosovu proveli zajedno, praktično družeći se. Danas nažalost neki pokušavaju da ih zavade naglašavajući čas jednog, čas drugo. Oni su nerazdvojan tandem. Ja ih dobro poznajem. Pavković mi je bio načelnik katedre Operatike, a Lazareviću sam bio načelnik i profesor u Školi nacionalne odbrane”, kazao je Antić.