Advokati odbrane u slučaju Banjska: Demantovali smo tužilaštvo, optužnica pravno manjkava

Advokati odbrane u slučaju Banjska istakli su da su u završnoj reči demantovali Specijalno tužilaštvo, kao i da su ukazali na nedostatke u optužnici u kojoj je, kako kažu, činjenični opis neprecizan, iznet u množini i u kojoj se ni godinu i po dana posle podizanja ne mogu utvrditi konkretne radnje optuženih.

Advokatica Jovana Filipović koja u slučaju zastupa Dušana Maksimovića, istakla je da je u završnoj reči na svaku reč tužilaštva dostavila dokaz koji negira tvrdnje.

„Pokazali smo da je ovo samo jedna velika konstrukcija događaja, onako kako je to odgovaralo Specijalnom tužilaštvu da se u odnosu na Dušana Maksimovića predmet nastavi i da dođemo do ove faze. Nijedan dokaz ne pokazuje bilo kakvu njegovu umešanost u događaj koji se desio u Banjskoj 24. septembra 2023, a ponajmanje ne aktivno učešće. Dakle, svi dokazi i sve ono što smo naveli i što ističemo u toku celokupnog postupka vode jedino ka jednoj oslobađajućoj presudi. Ali videćemo da li će ovo sudsko veće imati i snage, i volje, i smelosti pre svega, da u jednom ovakvom postupku donese presudu koja će biti oslobađajuća“, rekla je Filipović.

Kako je dodala, Maksimović nije bio učesnik grupe, te da među stotinama hiljada dokaza koji su pronađeni nije postojao nijedan DNK koji bi se poklopio sa njegovim

„Svi dokazi koje spominje specijalni tužilac uporno govore suprotno. Čak ono što je jako razočaravajuće jeste upravo to da su još jedan telefon zaveli pod istim imenom kao i Dušanov, sa apsolutno istim oznakama. Sve je to najverovatnije stavljeno u jedan folder i tako su nastale neke fotografije za koje se Dušan izjasnio da mu nisu poznate i da sigurno nisu bile u njegovom telefonu. Dakle, jedino što smo mogli videti jeste da je ovaj predmet bio samo volja tužioca da ga konstruiše kao da Dušan ima bilo kakve veze. Najpre su ga povezivali sa Tolićem, pa su ustanovili da na tim fotografijama nije Tolić. Zatim, pošto to zvuči pompezno i medijski privlačno, spomenuto je ime Milana Radoičića, da je pronađena neka njegova fotografija. Međutim, videli smo da je upravo to fotografija iz medija, dakle medijski članak, a ne fotografija koju je eventualno Dušan načinio niti bilo šta slično. I u tom smislu nadamo se, kao što sam već rekla, oslobađajućoj presudi“, dodala je Filipović.

Advokat Miloš Delević naveo je da je cilj svakog krivičnog postupka utvrđivanje istine, a da ono što je rekao tužilac u završnoj reči nema veze sa istinom.

„Optužuje ove ljude za krivično delo terorizam i krivična dela – teška dela protiv ustavnog poretka bez ijednog dokaza. Ja ne kažem da je Vladimir Tolić nevin, međutim, nije kriv za ova krivična dela koja mu se stavljaju na teret. Banjska je samo kulminacija bezbednosne i političke krize koja je bila na severu Kosova godinama pre Banjske. Počelo je sa registarskim tablicama, sa napuštanjem institucija, kasnije je bio i sukob ispred opštine Zvečan, barikade, spiskovi za hapšenje i tako dalje. Zato kažem da ovo što su uradili Vladimir Tolić i Blagoje Spasojević ima elemente krivičnog dela oružana pobuna iz člana koji je inkriminisan, člana 150 Krivičnog zakonika, za učešće u oružanoj pobuni – zaprećena kazna minimum pet godina, dok je za organizatora zaprećena kazna minimum deset godina. I to je pravedna i pravična kazna za ove ljude“, kazao je Delević.

Kakva god da bude presuda, biće prvostepena presuda, naglasio je Delević.

„Imamo pravo žalbe Apelacionom sudu, imamo pravo da podnesemo u roku zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu, imamo četvrti stepen – Ustavnu žalbu. Mi ćemo ovo što smo navodili danas iznositi do kraja ovog krivičnog postupka“, dodao je Delević.

Advokat Ljubomir Pantović istakao je da je javnost danas imala priliku da se uveri o kakvoj optužnici je reč.

„Radi se o jednoj jako lošoj optužnici gde je činjenični opis apsolutno neprecizan, iznet u množini i gde i dan danas, godinu i po dana posle podizanja te optužnice, ne možete da utvrdite šta je ko od okrivljenih uradio. Dakle, sav opis je iznet u množini. Danas smo izneli i primere iz kosovske sudske prakse, gde Vrhovni sud Kosova i Apelacioni sud izričito traže da radnja svakog okrivljenog mora biti konkretno opisana u činjeničnom opisu i da uopšteni opis u optužnici nije prihvatljiv i ne dokazuje krivičnu odgovornost“, naveo je Pantović.

Kako je naglasio, nije negirao da je njegov branjeni bio učesnik događaja u Banjskoj, ali da se ne zna da li je on preduzeo neku radnju, i ako jeste, o kakvim se radnjama radi.

„Ako ste primetili, ja sam na početku završne reči rekao nešto o strašnom pritisku, i medijskom i pritisku šire javnosti, gde su od početka postupka, bez da je izveden ijedan dokaz, gromoglasno mnogi tražili doživotnu kaznu zatvora za okrivljene, a znamo dobro da je svaki okrivljeni nevin dok sud pravnosnažno ne dokaže njegovu krivicu i ne presudi. Ovde smo imali priliku da prošle nedelje, u završnoj reči jednog od kolega koja je trajala šest minuta, pet puta čujemo predlog, poziv sudu da okrivljene kazni najtežom kaznom. Tako da je ovo suđenje proteklo u takvoj atmosferi. Ohrabren sam činjenicom da je procesno postupak vođen vrlo, vrlo korektno, što sam danas i rekao“, zaključio je Pantović.

Presuda u slučaja Banjska biće izrečena 24. aprila. Prethodno je tužilaštvo u završnoj reči zatražilo doživotnu kaznu zatvora za optužene.