Albanijan post: Bajdenova strategija za dijalog - novi plan sa starim diplomatama

Nakon 11 godina od kako je napustio aktivni život kao diplomata i pronašao utehu među studentima Univerziteta Kolimbija kojima predaje o međunarodnim odnosima, Kristofer Hil je primio poziv iz Bele kuće u kojem mu je poručeno da su njegove usluge kao diplomate ponovo potrebne - i to hitno, prenosi Reporteri.

Američki predsednik Džo Bajden, nakon prestanka mandata aktuelnom američkom ambasadoru u Srbiji Entoniju Godfriju, planira imenovanje veterana američke diplomatije Kristofera Hila.

“Albanijan post”, pozivajući se na međunarodne izvore, saznaje da je Hilovo imenovanje za Godfrijevog naslednika, iako ovaj još nije završio svoj mandat, deo šireg plana Bajdenove administracije.

Hil dobro poznaje ovaj region, a takođe i region ima isti nivo priznanja za Hila. Ipak, kako navode, on neće biti jedini kolos američke diplomatije koji se bavi isključivo pitanjima Balkana, sa fokusom na zapadnu šestorku na Balkanu, a posebno na problem Kosova i Srbije.

Još jedan Amerikanac koji dobro poznaje Balkan, Džejms Obrajn, takođe će biti angažovan.

On će biti specijalni izaslanik administracije za to područje i zapravo se vraća na svoju staru poziciju kada je prvenstveno bio odgovoran za bezbednost SAD, diplomatiju i ekonomsku politiku u toj oblasti.

Kako saznaje “Albanijan post”, Obrajn će biti ključna osoba koja će okončati ideju o “personama non grata” iz Bajdenove administracije za čitav region i šire.

U cilju jačanja diplomatskog dvojca, druga osoba koja poznaje politički mentalitet ove strane bavi se posebnim zadacima na Balkanu. I on, diplomata istog ranga.

Hoit Brajan Li, član karijere američke diplomatske službe koji je nekada službovao u Hrvatskoj, trenutno je zadužen za odnose između SAD i Centralne i Jugoistočne Evrope.

On će, zajedno sa prvom dvojicom i zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Gabrijelom Eskobarom, raditi na tome da SAD pomognu u situaciji između Kosova i Srbije i ponude konačno rešenje.

Kako “Albanijan post” saznaje iz svojih izvora, nedavna Eskobarova iskustva i doprinosi na sastanku Besnika Bisljimija sa Kosova i Petra Petkovića iz Srbije učinili su da Amerikanci shvate da je ne samo prisustvo, već možda i preuzimanje celog procesa put do rešenja.

Ali čemu sve ove američke diplomatske 'investicije' sada?

Dve prošle američke administracije, ona Baraka Obame i ona Donalda Trampa, stvorile su distorziju američkog glasa na Balkanu. Obe iz različitih razloga.

Pod Obamom, američka diplomatija se uopšteno smanjila, a time i na Balkanu. Spoljna politika ove administracije imala je udaljeniji pristup samim američkim projektima, poput Kosova i postjugoslovenskih zemalja uopšte.

S druge strane, predsednik Tramp je obratio pažnju na ovu oblast, ali je pristup diplomata bez pamćenja za region izazvao neizvesnost kako za američki plan, tako i za sam način njegove implementacije. Ignorisanje lavirintskih istorija Balkana, čisto ekonomska orijentacija, ignorisanje drugih aspekata, zakomplikovalo je američku ideju o ovom južnom području Evrope.

Pažnja usmerena prema Kini

Takođe, u poslednjih 12 godina, Amerika je projektovala Kinu i kineski uticaj kao glavnu nacionalnu pretnju, stoga su glavni diplomatski resursi usmereni na izradu strategija za ovaj „hladni rat“ SAD-Kina.

Dok je kineski pristup u poslednjoj deceniji u Evropi uopšte, ali i na Balkanu, uglavnom koncentrisan u dve dimenzije: ekonomska ulaganja i ono što je poznato kao „meka moć“. Povucite i ne stiskajte, oblikujući želje drugog kroz pružanje pogodnosti i zavođenje.

I sada, sva ova kineska moć ostaje bez protivljenja na Balkanu, jer Evropska unija smatra - još uvek - nemogućim da izradi konkretne strategije kojih se u početku pridržava.

Kosovo je jedan od uspeha poslednjih 50 godina američke diplomatije i zbog ogromnih ulaganja neće dozvoliti da propadne zbog kinesko-ruskog uticaja i nesposobnosti birokrata EU.

Stoga angažovanjem centralnih ličnosti diplomatije u ovoj oblasti, zajedno sa velikim znanjem koje ove figure imaju za istoriju i mentalitet Balkana, Bajden želi ponovnu potvrdu američke uloge kako bi pronašao konačno rešenje i konsolidovao projekat koji je započeo sa Bilom Klintonom.

Ko su Hil, Obrajn i Li?

Kristofer Hil se pridružio Stejt departmentu Sjedinjenih Američkih Država 1977. godine, ali je za Balkan postao poznat po ratu u Bosni i Hercegovini.

On je bio deo tima koji je pregovarao o mirovnom sporazumu u Bosni. Hil, u to vreme blizak saradnik Ričarda Holbruka, takođe je bio i njegov zamenik na Dejtonskim mirovnim pregovorima 1995. godine.

„Briljantno, neustrašivo i povećano“, tako je Holbruk kasnije opisao u svojim memoarima pregovore u Dejtonu. Čak su, prema njegovim rečima, Hilova privlačna metoda, ali i strast, bili jedan od glavnih aduta koji su gurali dogovor u komplikovanim pregovorima sa Srbima, Bošnjacima i Hrvatima.

Hil će nastaviti svoju ekspertizu na Balkanu kada je kasnije imenovan za ambasadora u Makedoniji i biće direktno uključen u napore za mirno rešenje između predsednika Srbije Slobodana Miloševića i Oslobodilačke vojske Kosova.

On je bio toliko poznat na Balkanu da bi srpski list “Naša Borba” pisao o tome kako je Hil jedini diplomata koji ne mora da putuje po nemirnom terenu sa pratnjom osim svog vozača.

“Ambasador Hil obično dolazi na Kosovo bez pratnje, samo sa zvaničnim vozačem. Ove informacije govore mnogo o njegovom 'poznavanju terena' i o tome koliko se bezbedno oseća čak i u onim delovima pokrajine koji nisu ni dostupni policiji", napisale su tada pomenute novine.

Zbog toga su mnogi u Srbiji verovali da sastanak Holbruka sa pripadnicima OVK nije bio "slučajan", kako je Stejt department zvanično tvrdio, već ga je zapravo pripremio sam Hil.

"Znajući da nema jezičkih barijera, a još manje političkih, takva tvrdnja nije neosnovana", nastavile su beogradske novine iz 1997. godine.

Ovo dubinsko znanje o Hilu učinilo ga je centralnom ličnošću i u razgovorima u Rambujeu.

U nedavnom pokušaju da se pronađe mirno rešenje u Francuskoj, Hil je bio član "kontakt grupe" za Balkan, zajedno sa Borisom Majorskim iz Rusije i Volfgangom Petričem iz Evropske unije.

Džejms Obrajn

Obrajn je još jedan drevni poznavalac Balkana. Devedesetih će služiti kao specijalni predstavnik SAD za Balkan, sa ključnim odgovornostima za diplomatiju, ekonomiju i bezbednost u regionu.

On je takođe bio zamenik direktora Stejt departmenta SAD, Kancelarije za planiranje politike, i vrhunski savetnik bivše državne sekretarke Madlen Olbrajt.

Bio je jedan od autora Dejtonskog sporazuma, ali se veruje i da je sastavio dokument iz Rambujea. Kasnije će ponuditi svoju stručnost i pozicionirati SAD kao podršku Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju.

Hot Brajn Li

Ne kao prva dva, ni po vremenu ni po značaju, ali Hot Brajn Li takođe ima svoju ekspertizu na Balkanu. Pre preuzimanja dužnosti bio je zamenik šefa misije u američkoj ambasadi u Zagrebu.

Bio je generalni konzul u Grčkoj, a takođe je služio i u Podgorici, u Crnoj Gori. Takođe je bio na položaju specijalnog pomoćnika američkog izaslanika za bivšu Jugoslaviju.

Li ima iskustvo i kao zaposleni u uredu bivšeg generalnog sekretara NATO -a Havijera Solane.

Profili ove trojice diplomate pokazuju jednu od najozbiljnijih američkih obaveza tokom godina na Balkanu.

Poraženi u još težim situacijama i u mnogo delikatnijim periodima, njihov dolazak predstavlja najozbiljnije opredeljenje Amerikanaca da daju konačno odredište i konačno razjašnjenje problema Kosova i Srbije.