Šej: Promene u evropskoj bezbednosti ne bi trebalo da utiču na Kfor

Prisustvo Natoa na Kosovu ne bi trebalo da bude direktno pogođeno mogućim promenama u evropskoj bezbednosti, ali perspektiva Kosova za članstvo u Alijansi i bezbednosni odnosi sa SAD mogli bi da se suoče sa novim izazovima, izjavio je bivši portparol Natoa Džejmi Šej.

Šej je za Radio Slobodna Evropa, povodom predloga Vašingtona i širem okviru za bezbednost Evrope uporedo sa naporima da se okonča rat u Ukrajini, rekao da bi dva pitanja mogla da budu posebno značajna za Kosovo: nastojanja Rusije da spreči proširenje Natoa i pokušaji da se ograniči vojno prisustvo SAD u Evropi.

Ocenjuje da moguće promene u evropskoj bezbednosti ne bi trebalo da utiču na Kfor zbog njegovog mandata i mirovnog karaktera.

„Ne bih rekao da je tako“, odgovorio je on na pitanje da li bi promene mogle da imaju posledice po misiju Natoa na Kosovu.

Kfor deluje na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, usvojene 1999. godine, uz glas Rusije.

„Moskva ceni činjenicu da je Kfor tamo prvenstveno radi zaštite srpske zajednice na Kosovu“, ukazao je Šej.

Prema njegovim rečima, Rusija nastoji da ograniči prisustvo teško naoružanih snaga Natoa u centralnoj i istočnoj Evropi, dok Kfor, kao mirovna misija, ne spada u tu kategoriju.

Iako se ne očekuje da Kfor bude direktno pogođen, Šej smatra da bi proširenje Natoa moglo da ima posledice po Kosovo.

Objašnjava da će Rusija pokušati da spreči dalje proširenje Natoa, pri čemu je Ukrajina njena glavna briga. Takvo ograničenje, kako navodi, imalo bi posledice i po aspiracije Kosova.

„To bi sprečilo mogućnost da Kosovo jednog dana postane član Natoa“, rekao je Šej.

Put Kosova ka Alijansi, međutim, komplikovan je i bez ruskih zahteva, podseća RSE.

Četiri države članice - Španija, Grčka, Rumunija i Slovačka - ne priznaju njegovu nezavisnost, dok prijem novih članica zahteva konsenzus svih saveznika.

Šej ocenjuje da bi Rusija, osim prijema novih članica, mogla da pokuša da spreči i raspoređivanje dodatnih snaga Natoa na Zapadnom Balkanu, ali kaže i da bi Moskva bi mogla posebno da bude zabrinuta ukoliko političke promene u Srbiji približe Beograd Alijansi.

Ipak, on ističe da Zapadni Balkan nije među glavnim vojnim prioritetima Rusije.

Pažnja Moskve, prema njegovoj oceni, više je usmerena na region Crnog mora, Poljsku, baltičke države i sever Evrope, odnosno na područja koja su bliža ruskim granicama.

Osim proširenja Natoa, još jedno pitanje od značaja za Kosovo jeste budućnost američkog vojnog prisustva u Evropi, a Šej podseća da je Rusija i ranije zahtevala povlačenje američkih snaga sa evropskog kontinenta.

„Takva mera mogla bi da utiče na Kosovo, koje je oduvek negovalo bliske bezbednosne odnose sa SAD“, kazao je bivši portparol Natoa.

Vašington već preispituje svoje vojne obaveze u Evropi, tražeći od evropskih saveznika da preuzmu veću odgovornost za odbranu kontinenta.

Američko prisustvo na Kosovu postepeno se smanjuje od završetka rata 1999. godine, a najavljeno je da će se američki doprinos Kforu prilagođavati u fazama, u skladu sa planovima Natoa i bezbednosnim procenama.

Ipak, ostaje nejasno da li će šire preispitivanje američkih obaveza u Evropi uticati na buduće prisustvo američkih snaga na Kosovu, konstatuje RSE.

Šej objašnjava da je smanjenje američkog vojnog prisustva u Evropi počelo je nezavisno od pregovora sa Rusijom, ali da bi novi saziv američkog Kongresa mogao da oteža Trampovoj administraciji dalje smanjenje broja vojnika.

Dok Vašington razmatra širi bezbednosni okvir, evropske zemlje nastoje da imaju ulogu u donošenju odluka koje se odnose na budućnost kontinenta.

Šej savetuje da Kosovo treba da se pripremi za veću ulogu evropskih zemalja u bezbednosti Zapadnog Balkana, bez obzira na ishod aktuelnih pregovora.

Prema njegovim rečima, Evropljani su već preuzeli najveći deo odgovornosti za bezbednost regiona, dok Kosovo treba da jača odnose sa njima i EU, umesto da se previše oslanja na Vašington.

Ta potreba, dodao je Šej, prevazilazi pregovore sa Rusijom i povezana je sa dugoročnim promenama u vojnoj ulozi SAD u Evropi.