Avramovska Nuškova: Svaka treća žena i devojčica starija od 15 godina u Severnoj Makedoniji žrtva seksualnog uznemiravanja

Svaka treća žena i devojčica starija od 15 godina u Severnoj Makedoniji doživela je neku vrstu seksualnog uznemiravanja ili nasilja, dok je znatno manji broj slučajeva prijavljen, podaci su na koje je ukazala koordinatorka projekta u Izvršnoj kancelariji Nacionalne mreže protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici u toj zemlji Anа Avramovska Nuškova. Kao razloge nabraja pritisak sredine i nedostatak edukacije, ali i poverenja u institucije.

Avramovska Nuškova navodi da patrijarhalni sistem i rodne uloge nameću ženama pogrešnu ideju da su dužne da stupe u seksualni odnos sa partnerom i da često ne prepoznaju seksualno nasilje. 

„Žene veoma teško prepoznaju nasilje ili uopšte pristupaju prijavljivanju nasilja ako je ono od intimnog partnera, dečka, supruga, vanbračnog partnera... Sa jedne strane, prepoznavanje je veliki problem, jer živimo u društvu u kojem još uvek postoje patrijarhalne norme i rodni stereotipi, gde se ženi nameću neke rodne uloge, da to mora da bude njena obaveza ukoliko joj je on dečko ili suprug. A, u odnosu na prijavljivanje, veoma je teško zato što postoji pritisak okoline, mogućnost nepodržavanja porodice, zajednički dom u kojem žive, i šta kada prijavi da ju je seksualno napao, odnosno silovao. Tako da je problem veoma kompleksan, posebno u seksualnom nasilju“, rekla je Avramovska Nuškova za Kosovo onlajn.

Govoreći o zakonskoj preventivi seksualnog nasilja,  ukazuje da, iako je većina zemalja Zapadnog Balkana ratifikovala Istanbulsku konvenciju, zvanični podaci u Severnoj Makedoniji od 2018. ipak pokazuju porast rodno zasnovanog nasilja, uključujući seksualno nasilje.

„U kontekstu sveobuhvatnog rodno zasnovanog nasilja, imamo porast broja slučajeva. Od ratifikacije Istanbulske konvencije, a većina zemalja Zapadnog Balkana ju je ratifikovala. Kod nas je 2018. godine stupila na snagu i svake godine statistika Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva socijalne politike pokazuje da postoji trend povećanja broja, ali za to treba uraditi dobru analizu. Sigurno je da se sve više govori o ovoj temi i da se sve više prepoznaje“, primećuje sagovornica.

Nakon ratifikacije Istanbulske konvencije, zakonom su prepoznati i drugi oblici nasilja, uključujući psihičko i ekonomsko, a uvode se nove mere koje kažnjavaju fizičko i digitalno uhođenje. Avramovska Nuškova je ukazala da, uprkos zakonskoj vidljivosti, prema istraživanju Oebsa, prijave nasilja ostaju na dva do tri odsto.

Ta studija, kaže Avramovska Nuškova, takođe pokazuje da je svaka treća žena i devojčica starija od 15 godina doživela seksualno uznemiravanje, dodajući da tome doprinosi relativizacija ovog problema.

„Postoji kultura nasilja, relativizujemo stvari i kažemo - znate, ako vas neko uznemirava, zviždi vam dok prolazite, laska vam da ste lepi.. U veoma pogrešnom kontekstu stvari se prikazuju i normalizuje se ili relativizuje ta vrsta nasilja. A, itekako je zastupljeno, posebno u javnom prostoru. Postoji jedna veoma dobra studija Reaktora sprovedena za javni prostor u Skoplju i u Tetovu, kao i u gradskim autobusima, o tome koliko je zastupljena ova forma, a koliko se malo prijavljuje“, rekla je ona.

Napominje da se mora raditi na podizanju svesti.

„Moramo raditi na svesti, prvobitno sa najmlađima, u školama, pa može se reći i u vrtićima, uz obezbeđivanje dovoljno finansijskih sredstava. Sa jakim institucijama, visokoprofesionalnim ljudima koji znaju svoj posao i znaće da postupaju, i normalno funkcionalnim uslugama kao što su centri, SOS linije za pomoć i savetovni centri“, rekla je ona.

Pored toga, Avramovska Nuškova je istakla da su u Severnoj Makedoniji nedavno ponovo donete izmene Krivičnog zakonika u cilju borbe protiv osvetničke pornografije i deljenja privatnih slika i video-snimaka žena i devojčica u grupama na društvenim mrežama. Podsetila je da je od 2020. godine otkriveno pet takvih grupa, a podeljena su imena, adrese i brojevi telefona žrtava.

„Deljene su slike devojčica i žena sa ličnim podacima poput imena, prezimena, mesta stanovanja i broja telefona, što je doprinelo ogromnom broju žrtava posebno psihološkog nasilja i seksualnog uznemiravanja, što je uticalo na njihovu stigmatizaciju, reviktimizaciju, gubitak posla i partnera. Tako da su naneli veliku psihološku štetu žrtvama. Otkrivanje tih grupa je ovaj korak za svaku pohvalu, iako postoje mogućnosti za usavršavanje. Skupština je na mala vrata uvela ovo krivično delo bez šire konsultacije sa stručnom javnošću gde bismo mogli da se postavimo u bolji okvir, ali je svakako jedan značajan korak napred koji je preduzeo naš zakonodavac u odnosu na seksualno nasilje“, ocenila je Avramovska Nuškova.

Na pitanje o tome da li među ženama u Severnoj Makedoniji postoji poverenje u institucije, ona ističe da je poverenje na izrazito niskom nivou, a da je ključno da policija ima senzibilan pristup žrtvi.

„Poverenje je veoma nisko i na tome bi svi zaista trebalo da rade jer je veoma važno. Obično se najveći problemi dešavaju tokom vikenda ili, kao što smo imali tokom kovida, tokom karantinskih dana kada je većina ljudi bila zatvorena. Tada žrtva nasilja nema koga da pozove u subotu uveče, osim policije. Veoma je važno kako će reagovati ta prva linija, kako će prijava biti primljena, kako će se uraditi procena rizika, da li je taj policajac u uniformi dovoljno senzibilisan i informisan šta treba da uradi i kako treba da uradi, da li će pozvati inspektora, da li će sarađivati sa centrima za socijalni rad i postupiti zajednički multisektorski i napraviti zajednički plan za bezbednost“, navodi Avramovska Nuškova.

Još jedan problem na koji je ukazala jeste nedostatak policijskih službenika, inspektora za nasilje u porodici i osoblja u centrima za socijalni rad.

„Oni obično rade u timovima; šta ako jedan nedostaje ili koliko takvih inspektora za porodično nasilje ima za grad kao što je Skoplje? To bi trebalo da pitamo ministarstvo. Prema nezvaničnim podacima kojima raspolažem, to je devet, odnosno deset inspektora zajedno sa načelnikom, što za ceo grad Skoplje zaista mislim da je premalo“, zaključuje Avramovska Nuškova.