Baraljiju: Sporazum Samoopredeljenja i DSK o predsedniku još uvek moguć

Skupštini Kosova ostala su još dva dana roka za izbor novog predsednika, a univerzitetski profesor Mazljum Baraljiju ocenio je da je poslednja ponuda premijera Aljbina Kurtija opozicionim partijama, Demokratskom savezu Kosova i Demokratskoj partiji Kosova, stigla sa zakašnjenjem, ali da ipak treba da bude iskorišćena kao mogućnost za rešenje, prenosi Kosova pres.

Prema njegovim rečima, poslednja ponuda Demokratskog saveza Kosova je, kako kaže, „ozbiljna ponuda“.

Baraljiju je izjavio da je pitanje predsednice moralo da bude tretirano odmah nakon izbora, jer je to proces koji direktno utiče na institucionalnu funkcionalnost Kosova.

„Bolje ikad nego nikad“, rekao je Baraljiju, govoreći o ponudama koje je Kurti dao Demokratskoj partiji Kosova i Demokratskom savezu Kosova.

„Da, svakako je to trebalo ranije rešavati, čak odmah posle poslednjih izbora, pitanje predsednice kroz sporazum ili kompromis između opozicionih i vladajućih partija. To je nešto što pobednik izbora i premijer Kurti u početku nije stavio među prioritete. Ali, pošto se kod nas stvari ostavljaju za poslednji trenutak, što nije dobro jer su to važna i uslovljavajuća pitanja. Ovo je pitanje koje uslovljava i faktički obesmišljava, ako hoćete pod navodnicima, ceo izborni proces, izbor vlade i konstituisanje Skupštine. Trebalo je ranije. Pošto smo došli u ovu situaciju, bolje ikad nego nikad i mislimo da do poslednjeg trenutka treba iskoristiti mogućnost. A mogućnost, ponuda Demokratskog saveza Kosova koja je nedavno data, mislim da je ozbiljna i trebalo bi da se, pošto je pobednik izbora dao mogućnost ovim dvema opozicionim partijama da izaberu po tri kandidata, o tome razgovara i vrlo brzo dođe do sporazuma“, rekao je Baraljiju.

Dodao je da bi među kandidatima mogao da bude neko iz Demokratskog saveza Kosova, koga bi najpre podržali potpisima, a potom bi pobednik izbora mogao da obezbedi dodatne potpise koje još nije iskoristio. On smatra razumnim zahtev da kandidati za predsednika ne budu aktivni političari, ističući da to ne treba posmatrati kao strogi uslov, već kao zahtev o kojem se može pregovarati.

„Bivša predsednica sada više nije u politici i mislim da je ona odgovarajuća kandidatkinja koja može biti ponuđena. Međutim, predsednik Demokratskog saveza Kosova nije to ostavio kao jedinu mogućnost, već je prećutno prihvatio da mogu postojati tri kandidata ili dva, ali da bi jedna od njih mogla biti Vjosa, odnosno bivša predsednica. Mislim da to nije izvan zahteva pobednika izbora da kandidati ne budu partijski“, rekao je Baraljiju.

Baraljiju ocenjuje da i dalje postoji pravni i politički prostor za postizanje sporazuma, pozivajući se i na odluku Ustavnog suda, koja predviđa jasne rokove za izbor predsednika.

On smatra ispravnim pristup Demokratskog saveza Kosova da ponudi kandidate samo u okviru političkog sporazuma, podsećajući da je ta stranka stalno insistirala na konsenzusnom rešenju ili klasičnom političkom dogovoru.

Govoreći o ranijoj Kurtijevoj ponudi, Baraljiju je rekao da je bila velikodušna.

„Ta ponuda je proizvela efekat sa strane pobednika izbora, jer je pre nekoliko dana ponuđeno nešto što je bilo i velikodušno i korektno, čak grandiozno. Dati nekome ko je osvojio 12 ili 13 odsto glasova oko 40 odsto najvažnijih mesta u vladi nije malo. To je ozbiljna i grandiozna ponuda. Zato mislim da sada ne bi smelo da bude nikakvih problema ni neslaganja između ove dve partije da pronađu rešenje, tako da od tri eventualna kandidata koje bi predložio Demokratski savez Kosova jedan bude prihvatljiv“, naveo je on.

Profesor je dodao da odgovornost sada ostaje na pobedniku izbora da obezbedi potrebne glasove u Skupštini.

„Demokratski savez Kosova je garantovao prisustvo 15 glasova i sigurnost tih glasova, za koje je pobednik izbora, u ovom slučaju naš premijer, govorio da nisu sigurni. Sada lopta ostaje na strani pobednika izbora – da li on ima 66 glasova, kako bi uz tih 15 imali potreban broj poslanika prisutnih u prvom i drugom krugu sednice za izbor predsednice“, izjavio je Baraljiju.

Komentarišući stavove Demokratske partije Kosova, koja je ponudu ocenila kao neozbiljnu, rekao je da je vlada učinila konkretne napore za kompromis i da se ponude ne smeju posmatrati kao političke taktike za međusobno optuživanje.