Obeležava se Dan primirja u Prvom svetskom ratu; Spasić: Poseban značaj za srpski narod

Srbija i svet danas obeležavaju Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je potpisivanjem primirja između sila Antante i Nemačke okončan Veliki rat, u kojem je stradalo više od 17 miliona ljudi, dok je oko 20 miliona ranjeno. Istoričar Miloš Spasić ocenio je za Kosovo onlajn da ovaj datum ima poseban značaj za srpski narod, kao i da se kod mlađih generacija sve više razvija interesovanje za istraživanje istorije i očuvanje sećanja na događaje koji su obeležili našu istoriju.

Primirje između sila Antante i Centralnih sila potpisano 11. novembra u 11 sati u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, u blizini francuskog grada Kompijena.

„U sile Antante ulazile su i Kraljevina Srbija, Velika Britanija i Francuska, a na suparničkoj strani bile su Nemačka, Bugarska i Austrougarska, kao glavni neprijatelj Kraljevine Srbije. Posle proboja Solunskog fronta dolazi do dana primirja, upravo nakon kapitulacije Nemačke“, podseća Spasić.

Jedan od prepoznatljivih simbola obeležavanja praznika u Srbiji je Natalijina ramonda, cvet koji se nosi kao znak sećanja na stradanje i pobedu srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.

„Amblem ili simbol Dana primirja jeste Natalijina ramonda, koja na sebi ima cvet, upravo nazvan po kraljici Nataliji. To je najlepši cvet. Kako se još smatra, kraljica Natalija bila je jedna od najlepših kraljica u Srbiji. Oko Natalijine ramonde nalazi se lenta crno-zelene boje, koja se takođe nalazi na Albanskoj spomenici. Crna boja simbolizuje žalost, a zelena boju masline, upravo one masline koje se nalaze na ostrvu Vido“, objašnjava Spasić.

On je ukazao da obeležavanje Dana primirja doprinosi tome da se mlađe generacije više upoznaju sa značajnim istorijskim događajima i neguju sećanje na prošlost.

„Ovaj datum se obeležava od 2016. godine i od tada se mladi više upoznaju sa Danom primirja, ili kako se još u srpskom narodu to zove - Dan pobede, jer se kaže da se Srbi nisu umirili, nisu se pomirili i pobedili su u Prvom svetskom ratu. Upravo kod mlađih generacija javlja se i taj novi bunt za daljim istraživanjem istorije i negovanjem naših istorijskih događaja koji su obeležili srpski narod“, istakao je Spasić.

Prema njegovim rečima, ovaj datum važan je i zbog očuvanja nacionalne svesti i prenošenja sećanja na istorijske pobede na mlađe naraštaje.

„Ovaj datum je veoma značajan za srpski narod, upravo zbog pobede u Prvom svetskom ratu, ali i zbog Dana primirja, kada su se vatre i vojske smirile, ugasile. Onda je ovde došlo do novih pobuda kod Srba kako se neguju i obeležavaju naše pobede u Prvom svetskom ratu. I što je veoma značajno, kod mlađih naraštaja, ali i kod starijih, javlja se ta nacionalna svest za čuvanje ovakvih praznika“, dodao je Spasić.

Primirje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine.

Na zapadnom frontu značilo je prekid vatre, povlačenje nemačkih trupa, razmenu zarobljenika, kao i sporazum o ratnoj odšteti i uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica. Srpska vojska je učestvovala na južnom frontu, gde je postigla najveći prodor koji je jedna od sila saveznica postigla - proboj Solunskog fronta.

Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila 1,24 miliona ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva po popisu iz 1914. godine.

Bila je i prva napadnuta zemlja u tom ratu i ostvarila je prve pobede na Ceru i Kolubari. Poslednja je završila ratne operacije i procentualno je najveći stradalnik Prvog svetskog rata.

Simbol praznika, Natalijina ramonda - cvet feniks i kada se potpuno osuši - može ponovo da oživi posle kiše ili malo zalivanja.

U pitanju je ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i planini Nidže na najvišem vrhu Kajmakčalana na kojoj je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića vodila žestoke borbe tokom stvaranja preduslova za proboj Solunskog fronta.

U Srbiji, zemlji koja je u Prvom svetskom ratu izgubila skoro trećinu stanovništva, ovaj dan se slavi kao nacionalni praznik od 2012. godine, dok Sjedinjene Američke Države obeležavaju 11. novembar kao „Dan veterana“ u čast svih vojnih veterana.

U Velikoj Britaniji, Kanadi, Australiji i Francuskoj danas je dan sećanja na veterane iz Prvog, ali i Drugog svetskog rata.

U Velikoj Britaniji i zemljama Komonvelta poklanjaju mu posebnu pažnju.Tako u Velikoj Britaniji u periodu pred ovaj dan, gotovo celokupno stanovništvo, a posebno državni zvaničnici, službenici, medijski radnici i druge kategorije građanstva na reverima nose stilizovani cvet bulke.

Crveno-crni cvet divljeg maka koji je, prema poeziji i predanju, prvi posle rata nikao na poljima Flandrije na kojima su stradali milioni vojnika, deli se i stranim učesnicima komemoracija na vojnim grobljima.

U Rusiji se na sličan način obeležava Dan pobede u Drugom svetskom ratu kada volonteri, po pravilu mladi, dele na ulicama gradova narandžasto-crne trake, georgijevsku lentu (u bojama sa Ordena Svetog Đorđa).