Dašić: Univerzitet važan za politički pluralizam Srba na Kosovu; Beširi: Umesto dijaloga festival propuštenih prilika

Odgovornost za nepostojanje tehničkog dijaloga, u okviru kojeg se rešavaju svakodnevna pitanja koja omogućavaju funkcionisanje građana na Kosovu, je na vladama u Beogradu i Prištini, rečeno je na panelu "Poglavlje 35 - juče, danas, sutra" održanom u okviru konferencije "Kako pokrenuti Briselski dijalog - mogućnosti i prepreke".

Naim Leo Baširi iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative ukazao je da se umesto omogućavanja boljeg života ljudi koji žive na Kosovu, mnogo vremena troši na trivijalne stvari, odnosno na rešavanja međusobnih sporenja vlada u Beogradu i Prištini poput voza sa ikonama, nalepnice za tablice, carinskih pečata, priznavanja kosovskih dokumenata...

"Od 13 godina, 12 smo izgubili kao društva samo na gašenje požara koji su ti ljudi napravili, trenutno Vučić i Kurti, prethodno znamo imena. Gledali smo festival propuštenih prilika", kazao je on.

Beširi smatra da itekako treba da postoji ZSO. 

Navodeći da postoje dva suprotstavljena stava - Prištine koja hoće nevladinu organizaciju i Beograda koji hoće neku vrstu autonomije, Beširi ističe da je Kosovo to preuzelo kao međunarodnu obavezu i da, pored toga, to mora da se sprovede i zbog stanja na Kosovu. 

"Bio sam prošle nedelje, to je horor i što se tiče infrastrukture i pristupa servisima građana", dodaje.

Ističe da od šest administrativnih prelaza, samo dva funkcionišu, a da za to odgovornost snose i Beograd i Priština.

Kada govorimo o Briselskom sporazumu ljudi se fokusiraju na velika pitanja ali, kako kaže Beširi, ljudi zaboravljaju šta to znači, a to je da učine živote ljudima boljim.

"Pre nego što okrivimo EU da ne radi svoj posao, reći ću da nije odgovornost Brisela za to što smo mi nesposobni. Naši političari su deca, a mi imamo 24 generacije koje stasavaju i koje uče samo da mrze jedni druge", kazao je Beširi.

Dodaje da je EU posrednik u dijalogu i da ne može mnogo toga da učini kada dve strane kojima je neophodan dijalog, kako bi omogućili bolji život ljudima, neće da pregovaraju.

Marko Dašić iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative kazao je da postoji kontinuitet političkog organizovanja srpske zajednice na Kosovu.

"Socijalni problemi srpske zajednice su broj jedan i neophodno ih je rešavati u konsultaciji i sa Beogradom i Prištinom", kazao je Dašić.

Navodeći da postoje govorkanja da bi Univerzitet mogao da bude izmešten sa Kosova, Dašić kaže da ako se oduzme i Univerzitet to će ugušiti politički pluralizam i ovog puta ne zbog Beograda, već zbog Prištine.

"Proces dijaloga i rast novih političkih aktera gotovo da u realnosti nemaju nikakvih dodatnih tačaka, ne vidim perspektivu uključivanja novih političkih aktera u dijalog", kazao je Dašić.

Na pitanje da li je do većeg pluralizma došlo nakon što Milan Radoičić i drugi više nisu na Kosovu, Dašić kaže da je teško izvesti uzročno-posledičnu vezu.

"To je stvar utiska, ali i dalje postoje poluge uticaja koje mogu da obeshrabre nivo političkog aktivizma, a to su finansije od kojih mnogo našeg življa zavisi i odluke Beograda preko koga će ići", kazao je.

Na pitanje o ZSO, Dašić kaže da odredbe u Ahtisarijevom planu su neupitne kada je reč o SAD, a da odredbe sa sadržajem statuta ili bilo kog osnivačkog akta će biti nešto u vezi čega će se sporiti Beograd i Priština.

"Verujem da će pitanja visoke politike biti zadržane na nivou centralne vlasti", kazao je Dašić.

Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava kazala je da je u Srbiji po prvi put situacija da se govori o Kosovu, a da Kosovo nije tema broj jedan u unutrašnjoj politici.

"Zato je Vučić imao pomirljiv ton kada je govorio o merama koje Srbija zahteva, a rekao je, što je po meni jako pozitivno, i da reč predsednika ima jednaku moć kao potpis", kazala je Spremo dodajući da već mesecima se vodi debata da li je Srbija prihvatila sporazum dogovoren prošle godine u Briselu i Ohridu.

Navodeći i da je pismo nekadašnje premijerke Ane Brnabić i formalno povučeno, Spremo kaže da su sve to potezi koja se koriste za distrakciju pažnje sa onoga što se stvarno dogovara u dijalogu.

"Čak i kada strane govore da se ne sprovodi, sprovode se i obrnuto i to unosi dodatnu konfuziju. Kosovo je tema u Srbiji, Srbija je tema na Kosovu, ali normalizacija nije tema nigde, mi samo pričamo šta ko pogrešno radi", navodi.

Kako kaže, tehnički dijalog je pomerao stvari u dobrom smeru dok je bilo primene, uključujući sporazume o pravosuđu, policiji.

Govoreći o merama koje je predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Spremo je kazala da su joj najinteresantnije vraćanje na pređašnje strane i povratak u policiju i pravosuđe.

"To prethodno stanje na koje tražimo da se vratimo, nama tada nije odgovaralo", kazala je Spremo.