Mijačić: EU izgubila kapacitet da organizuje trilateralni sastanak; Deda: Nikad gora situacija

Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35 i NVO Aktiv organizuju konferenciju "Kako pokrenuti Briselski dijalog – Mogućnosti i prepreke".

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić kaže da je dijalog zastao pre svega u različitoj viziji šta se očekuje od njega u Prištini, Beogradu, u međunarodnoj zajednici.

Kako je naveo, prošle godine je došlo do prekretnice, odnosno do postizanja sporazuma o putu ka normalizaciji.

“Očekivalo se da je to sporazum u doba Kurtija i Vučića i da će doneti stabilizaciju prilika do ulaska regiona u EU. Ideja je bila da se reše osnovna pitanja, da se otkoče nesuglasice između Beograda i Prištine”, kazao je Mijačić na panelu “Zastoj u Briselskom dijalogu - šta koči napredak u pregovorima Kosovo - Srbija”.

Kako dodaje, nažalost, to se nije desilo iz različitih razloga, pre svega različitih vizija i različitih strateških pozicioniranja.

“Onda se ušlo u operativne stvari, jednostrani akti kosovske vlade u kontinuitetu već nekoliko godina i postojanje nemoći da se na njih odgovori i u tom procesu sam dijalog je došao do toga da se ni glavni pregovarači više ne sreću. EU je izgubila kapacitet da organizuje trilateralni sastanak da se dogovore o primeni onoga što su dogovorili”, kazao je Mijačić.

Mijačić ističe da neće biti pregovora o novim rešenjima.

“Sporazum o putu ka normalizaciji će važiti u dužem vremenskom periodu, ali dijalog će se u narednom periodu voditi o implementaciji tog sporazuma. To je sporazum sve osim priznanja”, kazao je Mijačić i dodao da će važiti narednih 10 godina.

Ilir Deda sa Instituta društvenih nauka u Beču je podsetio da je dijalog počeo 2003, te da je to bio tehnički dijalog na četiri teme koje je vodio Unmik.

“Čovek se pita kako je moguće da 23 godine posle mi budemo u ovoj situaciji koja je gora nego što je ikada bila i koja ima jako negativan efekat na život ljudi”, kazao je Deda.

Kako kaže, između Srbije i Kosova bilateralno ne postoji poverenje, ali ni EU ne veruje stranama, kao što i strane ne veruju EU.

Imamo eksploziju nepoverenja i odluke koje se donose jednostrano, kako je Deda i dodajući da postoje različite interpretacije, kazao da nema bespomoćnosti.

“Administracije nemaju vremena da ramišljaju o vraćanju poverenja, svi su fokusirani na zadatke koje imaju Kosovo i Srbija, a mi imamo slobodu da imamo vremena da razmišljamo o tome šta može da pomogne povratak poverenja”, kazao je Deda.

Navodi da se puno ljudi uzda u novi savez EK i ističe da ne veruje da će biti bolji sastav.

“Mi treba da tražimo ozbiljnost, posvećenost, da spoznaju situaciju, poverenje je potrebno da se vrati kako bi se ispunilo ono što je dogovoreno”, kazao je.

Govoreći o situaciji na severu Kosova, Deda navodi da  postoje specijalne policijske snage, da nema vojnih, ali da se bez obzira ipak radi o ljudima na severu koji se osećaju ostavljenim od svih i bespomoćnim.
Ističe da je potreban aranžman za razvoj severa Kosova.

“To može samo u dogovoru dve vlade, tamo je veliko siromaštvo i to treba da se reši razvojnim zajedničkim programom”, kaže Deda.

Kako navodi, to se može uraditi uz formiranje ZSO.

“Biće i ZSO, ali da li život ljudi treba da stane dok ne počne formiranje ZSO”, naveo je Deda.

Kako kaže, ono što vidimo je bezidejnost u EU.

“Mi treba da damo ideje da se spuste tenzije, da se vrati poverenje, krene u primenu svega što je dogovoreno”, kazao je.

Deda navodi da sporazum koji je postignut prošle godine, utemeljen na francusko - nemačkom planu, finalni sporazum.

Ova konferencija ima za cilj da pruži platformu za diskusiju o trenutnom stanju i budućnosti dijaloga između Beograda i Prištine, sa posebnim fokusom na  izazove koji su se pojavili u proteklom periodu.

Konferencija će obuhvatiti dve panel diskusije. 

Prva diskusija će se baviti baviti trenutnim zastojem u Briselskom dijalogu, analizirajući bezbednosni i politički kontekst na Kosovu, sa posebnim fokusom na položaj i perspektivu zajednice kosovskih Srba, odsustvo društveno-političkog dijaloga i potencijalni modaliteti za prevazilaženje tenzija.

Drugi panel će istražiti implementaciju sporazuma u okviru Poglavlja 35 i dijaloga između Beograda i Prištine. Evaluiraće postignuto do sada i identifikovati preostale izazove.

Deda kaže da je specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak doprineo nepoverenju jer je davao različite izjave i poruke na sastancima u Prištini i Beogradu.

Deda je podsetio da kada je Srbija dobila viznu liberalizaciju dogovor je bio da kada i Kosovo dobije, onda će dobiti i pasoši koje izdaje Koordinaciono telo.

“A onda je pre dve godine rečeno da to ne važi više i zbog ponašanja Vlade Kosova u dijalogu su se vratili na prvobitni dogovor”, kazao je.

Konsultant Inicijative za mirne promene Jan Bankroft kazao je da je dijalog pre sedam godina imao ljude koje su pokušale da rade na inicijativama.

“Ne verujem da sada dijalog u Briselu ima neku entuzijastičnost prema inicijativama, izgubili smo gradivne elemente”, kazao je.

Navodi da su ljudi na severu kolateralna šteta takvog sleda u dijalogu.

“Kada pogledamo Beograd, vidimo da Kosovo nije najvažnije pitanje. Izbori na Kosovu možda će da dovedu do nečega ili napretka, neće se promeniti status severa, ali će se nuditi poboljšanje života. Jednostrani koraci će se nastaviti, a to kreira nepoverenje”, kazao je.

Kaže da je potrebno naći rešenje da se poprave odnosi između Kosova i Srbije a da ne zavise od dijaloga.

“Na severu je mnogo problema, treba sprečiti eskalaciju”, kazao je Bankroft.

Mijačić navodi da su se na operativnom nivou promenile okolnosti na severu od dolaska na vlast Aljbina Kurtija.
“Ima jako puno jednostranih akata, incidenata i trgovine emocijama”, kazao je Mijačić.

Navodi da je ukidanje institucija Srbije na Kosovu prvi uslov u Poglavlju 35 koje je Srbija prihvatila 2013. godine.

“Ali, imali smo situaciju da prilikom zatvaranja privremenog organa zatvore i školu koju nemaju pravo da zatvore po Briselskom sporazumu”, kazao je.

Jedan od problema, kako je naveo, jeste što u srpskim sredinama na severu su do zuba naoružani pripadnici specijalnih policijskih jedinica i ne govore srpski.

 “Neminovno je da imate incidente lokalnog stanovništva, najviše iz razloga straha, uplašeni su i jedni i drugi, često dolazi do incidenata. Najveći problem je što policijski inspektorat ne rešava problem zloupotrebe položaja”, navodi Mijačić.

Izbori u SAD prekretnica

Dodaje da će američki izbori biti prekretnica jer će zavisiti da li će dijalog preuzeti Bela kuća ili će nastaviti da vodi Stejt department.

“Stejt department koordinira politiku sa EU, ako dođe Tramp, može doći do promene, pa neće biti aktivnosti koordinacije sa EU, ali neće značiti američko otpriznavanje Kosova”, kazao je Mijačić.

Mijačić smatra da je u ovom trenutku najvažnije sačuvati mir i dodaje da dijaloga neće biti do posle izbora na Kosovu, sigurno do posle američkih izbora.

Kako navodi, za unapređenje dijaloga je potrebno povratiti poverenje i pojasniti da je dijalog pozitivan za sve.
Bankroft navodi da je za bolju atmosferu potrebno više kritikovati i pokušati da se spreči suvišna tenzija na severu Kosova.

“Trebalo bi da pokušamo da demonstriramo šta je krajnji cilj i koliko će to uticati na bolji život ljudi”, kazao je.
Kada je reč o Briselu, Bankroft kaže da ne vidi energiju da se nešto reši.