Čelić: Odluka Ustavnog suda jedino logična, ali Albanci na Kosovu ne žele „konsocijativno društvo“

Docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Severnoj Mitrovici Duško Čelić izjavio je za Kosovo onlajn da je prihvatanje žalbe Srpske liste bila jedina „logična odluka“ Ustavnog suda, ali da je ključan problem što vlasti u Prištini suštinski ne žele „konsocijativno društvo“, odnosno učešće srpske zajednice u svim granama vlasti, bez obzira što je to osnova kosovskog ustava.

„Osnovano može da se pretpostavi da je tom odlukom uvažen zahtev Srpske liste da se zastane sa rokom za konstituisanje Skupštine u Prištini. Postoji u uporednom pravu taj institu 'zastoj roka', kada rok fizički 'teče', a pravnički gledano se ne računa to vreme. Verujem da se ova odluka odnosi upravo na taj zastoj i to može biti važno. Pretpostavljam da je sud odlučio da rok zastane zbog toga što je ocenio da Skupština Kosova nije konstituisana. I to je po meni suština“, izjavio je Čelić.

Dodaje da je ovakva odluka u pravnom smislu bila jedino logična i da zbog toga Ustavni sud nije ni mogao da na drugačiji način oceni činjenicu da Skupština Kosova nije izabrala sve potpredsednike.

Čelić ističe da je ključan problem u tome što većina u kosovskom parlamentu otvoreno krši Ustav i norme.

„Želi se da se konstituiše Skupština bez predstavnika srpskog naroda bez predstavnika srpskog naroda u Predsedništvu te Skupštine. Dakle, otvoreno se ide protiv takvih normi i verovatno iz političkih razloga“, smatra Čelić.

Razlog vidi u činjenici da je kosovsko društvo, i prema planu Martija Ahtisarija, a zatim i Ustavu, zamišljeno kao „konsocijativno društvo“.

„U uporednom pravu imamo takve situacije. Multientička, višenacionalna društva se veoma često konstituišu kao konsocijativna, a to znači da se predviđa obavezno učešće svih nacija u organima vlasti, obavezno njihovo predstavljanje i učešće u odlučivanju“, kaže Čelić.

Precizira da se više segmenata u Ustavu Kosova time bavi.

„Od obaveznog predstavljanja u Predsedništvu Skupštine, do obaveznog učešća u vladi, preko obaveznog učešća u sudskoj i tužilačkoj vlasti, policiji, pa i da je srpski jezik u potpuno ravnopravnoj, javnoj upotrebi sa albanskim jezikom. Naravno, ništa od svega toga se ne poštuje“, upozorava Čelić.

Dodaje da se u praksi događa nešto potpuno drugačije.

„Ovo nasilje koje se događa svih ovih nedelja, pa i meseci, ova saga u vezi sa konstituisanjem skupštine u Prištini nam zapravo ukazuje da albanska većina ne želi Kosovo kao konsocijativno društvo, nego ga želi kao većinsko građansko drušvo. A u takvom društvu svi formalno imaju isti statut, a suštinski se prava zajednica, naročito onih koje nisu većinske, kakva je srpska, na izvestan eliminišu ili brišu“, smatra Čelić.

Smatra da je „ostvarenje“ takvog koncepta i činjenica da je proglašeno konstituisanje parlamenta bez obzira što nije izabran potpredsednik iz srpske zajednice.

„To je ostvarenje te ideje da se ne želi Kosovo kao konsocijativno društvo i onoga čega se ja bojim, a što je suština, da se ovo želi ustanoviti kao praksa za buduća vremena“, zaključuje Čelić.