Civilno društvo očekuje od kosovske vlade da sprovodi rezolucije usvojene u parlamentu

Predstavnici civilnog sektora ukazuju da se, već dugi niz godina, rezolucije usvojene u kosovskoj Skupštini ne tretiraju kao pravno obavezujuće, piše Ekonomija onlajn.

"Nikada nismo videli nijedan detaljniji izveštaj o tome šta se dešavalo nakon usvajanja rezolucija“, rekla je Demoli Nimani za Ekonomija onlajn.

Dodala je da su u tom smislu opozicione stranke u problemu jer nemaju dovoljnu podršku, imajući u vidu da vladajuća stranka ima dovoljan broj glasova.

Agnesa Hadžiu i Kosovskog demokratskog instituta je ocenila da su rezolucije pravno neobavezujući akti, ali da vlada ne bi trebalo da ima pogodnost da ih ne sprovodi.

"Rezolucije su pravno neobavezujući akti kojima Skupština izražava svoj stav o određenom pitanju i daje preporuke za koje smatra da bi, izvršna vlast trebalo da ih primeni radi poboljšanja određenog pitanja. Ali činjenica da nisu obavezujuće, kao pravni akti ne znači da Vlada ne treba da preduzme mere za njihovo sprovođenje“, rekla je Hadžiu.

Prema njenim rečima jedan od razloga što rezolucije ostaju neprimenjene jeste nedostatak posebnog mehanizma koji bi proveravao njihovu primenu.

"Postoje mnoge rezolucije koje su zakonodavna tela usvojila, a koje nisu sprovedene. Ne proverava se šta se dešava sa njihovim sprovođenjem. To je jedan od faktora koji je uticao na Vladu da ne shvata ozbiljno rezolucije usvojene u Skupštini“, dodala je Hadžiu.

Naglasila je da se mnoge rezolucije preklapaju, dajući primer rezolucija usvojenih po pitanju dijaloga, koje su, kako je rekla, u osnovi iste.

Od početka godine do sada u Skupštini je predloženo ukupno sedam rezolucija, sve od strane opozicije, a samo je jedna usvojena, rekla je Hadžiu.

"U prvim mesecima osmog parlamenta, do sada smo predložili ukupno sedam rezolucija, samo je jedna odobrena i to je ’Rezolucija o priznavanju genocida u Srebrenici’,  pet rezolucija je odbijeno glasanjem, a jedna je i dalje bez epiloga. Sve ove rezolucije predložile su parlamentarne opozicione grupe, tri od njih DPK, dve ABK i jednu DSK, većina njih se odnosi na pandemiju“, zaključila je Hadžiu.