Crnogorci traže da se reši njihov formalno-pravni položaj na Kosovu

Udruženje Crnogoraca Kosova uputilo je danas zahteve predsedniku Kosova Hašimu Tačiju i premijeru Aljbinu Kurtiju u kojima traže uređivanje formalno-pravnog položaja crnogorske zajednice na Kosovu.

“Od njih očekujemo da u skladu sa ustavnim ovlašćenjima, jedinstveno ili pojedinačno pristupe izradi ustavnog amadmana i što hitnije ga stave u skupštinsku proceduru radi njegovog konačnog razmatranja i usvajanja. Ujedno smo uputili zahteve svim parlamentarnim klubovima da se izjasne povodom naše inicijative kako bi nakon 12 godina napokon spoznali istinu koje ‘za’ a ko ‘protiv’ da Crnogorci postanu ustavna kategorija”, navedeno je u saopštenju udruženja.

Za usvajanje amadmana u Skupštini Kosova potrebna je dupla dvotrećinska većina odnosno dvotrećinski glasovi manjinskih zajednica i najmanje dve trećine glasova prisutnih poslanika, podsećaju.

Članovi udruženja navode da su Kurtiju uputili dodatne zahteve - da vlada bez odlaganja započne sa punom implementacijom Strategije za integraciju i afirmaciju crnogorske zajednice na Kosovu koja je usvojena 12.12.2016 godine i da na osnovu Zakona o službenim praznicima, Crnogorci zvanično dobiju svoj dan kao i sve ostale zajednice na Kosovu.

Svoje zahteve i očekivanja temelje na činjenicama da su Crnogorci tradicionalna zajednica na Kosovu što svedoči istorija, monumetalni spomenici, etnološki muzej, republički statistički zavod, tačnije svi popisi stanovništva počev od 14. vieka kada se popisivalo po religijskoj pripadnosti koristeći knjige rođenih.

Kažu da ih je 1948. godine na Kosovu živjelo 3,85 procenata dok je  1991 godine popisano svega 1,04 odsto.

“Naše bitisanje na ovim prostorima potvrđuju i raniji ustavi, dok Ustav iz 1974 godine prepoznaje tri konstitutivna naroda koji žive na teritoriji Kosova i to Albance, Srbe i Crnogorce. Sadašnji Ustav nije uzeo u obzir princip stečenog prava i crnogorsku zajednicu je izopštio iz najvećeg pravnog akta.  Usvajanjem Ustava Kosova, 9.04.2008 godine, crnogorska zajednica postala je manjina koja nema osnovna pravna polazišta za zaštitu posebnosti u okvirima kosovskog pravnog sistema”, istaknuto je u saoptenju.

Naše ustavno prizanje ili ne priznanje biće važno merilo međunarodnim faktorima u ocenjivanju ostvarenog napretka Kosova u poštovanju ljudskih prava, poručuju članovi Udruženja Crnogoraca Kosova.