Ćurčić: Sa snaženjem desnice u Evropi raste i razumevanje za Srbe na Kosovu

Izgledi da jačanje desnice u pojedinim evropskim zemljama i njihovo okupljanje pred izbore za Evropski parlament naredne godine značajnije utiču na rešavanje kosovskog pitanja nisu veliki, ali te stranke, imajući u vidu njihov hrišćanski identitet i poštovanje prema Srbiji i srpskom narodu, pokazaće više razumevanja za Srbe i srpsko kulturno nasleđe na Kosovu, smatra Petar Ćurčić iz Instituta za evropske studije.

"Gde god da je do sada desnica pobeđivala, a govorim o zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova, to nije u velikoj meri uticalo na promenu stava tih zemalja po važnim pitanjima, bez obzira na to što te stranke imaju veće ili manje simpatije prema hrišćanskom nasleđu na Kosovu ili kritički odnos prema NATO paktu. Mislim da te zemlje koje su priznale jednostranu nezavisnost Kosova neće promeniti svoj stav, ali možemo da kažemo da neke od tih stranaka, pogotovo imajući u vidu njihov hrišćanski identitet, pokazuju poštovanje prema Srbiji i Srbima. Imajući u vidu i da su sada okolnosti veoma teške, pogotovo sa konstantnim pritiscima koje vlada kosovskog premijera Aljbina Kurtija vrši prema srpskoj zajednici na Kosovu, mislim da desne stranke mogu da pokažu više razumevanja, pogotovo prema srpskom kulturnom nasleđu na Kosovu", kaže Ćurčić za Kosovo onlajn.

On navodi primer Mađarske, koja je priznala nezavisnost Kosova i gde je desna vlada Viktora Orbana pokazivala razumevanje prema srpskim interesima očuvanja i zaštite kulturnog nasleđa, pre svega crkava i manastira. 

"U slučaju prijema Kosova u Unesko pokazivali su rezervisaniji stav. Mislim da to može biti zanimljiv prostor saradnje koji možda neće suštinski promeniti stavove tih zemalja, ali na neki način će one imati razumevanje prema srpskoj zajednici", navodi Ćurčić.

Krajnje desničarske stranke postale su poslednjih godina dominantni politički faktor i formirale vlast u brojnim članicama EU, od Mađarske preko Italije do Slovačke, a partije sa prefiksima "konzervativne" i "nacionalističke" ostvarile su odlične rezultate na nedavnim izborima u Španiji, Holandiji, kao i regionalnim u Nemačkoj i Austriji. Lider italijanske partije Liga Mateo Salvini, koji je i vicepremijer u desničarskoj vladi Đorđe Meloni, organizovao je pre nekoliko dana u Firenci skup evropskih partija desnice kako bi se dogovorile o zajedničkom nastupu na izborima za Evropski parlament, sledećeg juna.

"U slučaju desničarske vlade Đorđe Meloni koja je nedavno bila u poseti Beograd, italijanski korpus u Kforu čuva jedan od najvažnijih kulturnih objekata na KiM, manastir Visoke Dečane. Mislim da tu može biti jedna vrsta prostora za saradnju", kaže Ćurčić.

Ističe da, međutim, nisu sve stranke desnice a priori naklonjene Srbiji. Navodi da populistički lider Gert Vilders, čija je Partija slobode na nedavnim izborima u Holandiji dobila najviše glasova, ali nedovoljno da sama formira vladu, "koliko god bude pokazivao antiislamski sentiment neće suštinski menjati politiku svoje zemlje prema Kosovu u slučaju da postane premijer". 

"On je 2010. manjinski podržao vladu Marka Rutea pa Holandija nije promenila odluku o priznanju nezavisnosti Kosova. Srbija je tada dobila onu veoma nepovoljnu odluku Međunarodnog suda pravde o Kosovu. Naravno, Holandija ne utiče na odluke MSP, ali donekle je bilo indikativno da se sve to dešavalo na njenoj teritoriji", navodi Ćurčić.

Kada je reč o jačanju desnice u Nemačkoj, pre svega Alternative za Nemačku (AfD), naš sagovornik ukazuje da je to specifična, antiestablišment stranka koja "koketira sa nacionalnim i konzervativnim stavovima, ali ima i jedno vrlo snažno levo krilo". Napominje da je AfD pokazivala izuzetno kritičan odnos prema nemačkom priznavanju nezavisnosti Kosova, ali smatra da u slučaju da ova stranka participira u vladi, oni neće suštinski promeniti politiku Nemačke, iako možda pokazuju znatno više simpatija prema Srbima u odnosu na druge stranke.