Da li je ova godina prelomna za Srbe kao politički faktor na Kosovu?

Uporedo sa sve većim pritiscima prištinskih vlasti kojima je izložena srpska zajednica povećava se broj Srba koji napuštaju Kosovo, ponajviše iz bezbednosnih razloga, pa će ova godina, ocenjuju analitičari, biti ključna za opstanak srpske zajednice i izazovna za nju u političkom smislu.

U uslovima kada za godinu dana 13 odsto Srba napusti Kosovo, a bez formirane Zajednice srpskih opština, nameće se pitanje da li će Srbi na Kosovu opstati kao politički faktor i koliko to zavisi od Prištine, Beograda, a koliko od međunarodnih činilaca?     

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić smatra da su „svi svesni da je ova godina ključna za opstanak srpske zajednice“.

„Ovo je ključna godina za kosovske Srbe, a i uopšte za odnose Srbije i Kosova. Sa ovim pritiskom koji postoji realna je mogućnost da Srbi neće biti više politički faktor na Kosovu. Srbi će živeti na Kosovu, uvek ćete imati nekog penzionera, policajca, sveštenika.., ali Srbi kao zajednica neće biti politički faktor i to je „Gejm čejndžer“. Pitanje je i kako će međunarodna zajednica na to da reaguje, ona može da kaže: ’pa sad su nove okolnosti Kosovo je suverena država, mi smo ih već priznali i idemo dalje’“, rekao je Mijačić na nedavno održanoj konferenciji „U susret Sporazumu”.

Da li u takvim okolnostima, upitao je on, neko može u Srbiji da zagovara evropske integracije „kada su pod budnom evropskim i zapadnim okom nestali Srbi sa Kosova“?

„To Srbiju baca u tešku izolaciju, pravi nove okolnosti na Balkanu i izazva bezbednosnu pretnju koje su najviše svesni Amerikanci ali i zemlje Kvinte. Ako nema srpske zajednice, nema multietničkih institucija, a kako će se situacija rešiti, u ovom trenutku to niko ne zna. U ovoj godini nešto mora da se učini po pitanju opstanka srpske zajednice, a nažalost ove godine postojaće smanjena pažnja međunarodne zajednice da se bavi ovim pitanjima i postojaće vakuum jer je ovo godina evropskih i američkih izbora“, rekao je Mijačić.

Naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić kaže za Kosovo onlajn da je ova godina vrlo opasna za Srbe na Kosovu u političkom smislu jer se oni posmatraju kao instrument pritiska Prištine i Kvinte na Beograd, ne bi li zarad odbrane elementarnih prava Srba Beograd činio ustupke koji bi išli u pravcu prihvatanja francusko-nemačkog predloga.

„Konačan cilj Prištine možda nije da u potpunosti eliminiše Srbe sa političke scene i da u potpunosti umanji njihova prava, već da natera Beograd na političke ustupke. Krajnji cilj koordinacije Aljbina Kurtija i Kvinte je pre svega politički pritisak na Beograd koji se vrši kroz ugrožavanje prava Srba na KiM. Etničko čišćenje jeste nešto što odgovara Kurtiju, ali je njemu prevashodno važno da Zapad izdejstvuje političke ustupke kroz prihvatanje implementacije francusko-nemačkog plana i Ohridskog dogovora, pre svega onih tačaka kojima se Beograd još uvek protivi, a koje su vezane za Ujedinjene nacije“, kaže Mitić.

On ukazuje da treba posmatrati i širi kontekst, odnosno i Briselski sporazum iz 2013, za koji kaže da je bio loš, a na koji se nadovezuje nepostojanje ZSO i na koji je dodat pritisak Kvinte za primenu „sramnog francusko-nemačkog predloga i Ohridskog dogovora po kom bi Beograd trebalo da se postepeno odriče KiM“.

„To je proces iza kojeg stoji kooordinacija Prištine, odnosno Kurtija i Kvinte, pre svega Nemačke koja je glavni sponzor Aljbina Kurtija i koja vrši opšti hibridni napad na srpski narod od Banjaluke do Kosovske Mitrovice i to se neće zaustaviti ni ove godine. Jasno je da Srbi na KiM ne mogu sami da odlučuju o tome kako će da izgledaju kao politički faktor u ovim okolnostima. Oni zavise od faktora Beograda - koliko će Beograd na diplomatski način da se izbori za njihova prava, da li je to sednica SB, drugi organi UN, dijalog koji vodi Lajčak ili neki bilateralni razgovori sa SAD i drugim akterima, to ostaje na srpskoj diplomatiji da vidi. S druge strane imamo taj ključni zapadni faktor koji mora da vidi u kojoj meri želi da učestvuje u etničkom čišćenju i političkoj diskriminaciji Srba“, kaže Mitić.

Politička konstelacija u Prištini, dodaje, je treći faktor koji je presudan u smislu da Kurtiju odgovara ovakav proces u kojem on dobija na terenu ono što želi, a sa druge strane za to dobija i podršku svojih birača.

Istovremeno, kako ističe, Srbi se već nekoliko meseci „uteruju“ u povratak učešća na izborima, a što je proces u kom gube političku energiju.

„Taj proces je osmišljen kao ponižavajući od strane Prištine i u njemu ima toliko pravnog vakuuma da je pitanje koji je smisao gubljenje političke energije u jednom takvom procesu. Uvek će izmisliti nešto novo da ne bi dali Srbima elementarna prava“, kaže Mitić.

Pritiscima na Srbe, kako ocenjuje sociolog Vladimir Vuletić, Kurti s jedne strane postiže to da se Srbi iseljavaju, ali s druge strane, suština tih pritisaka je, kako smatra, da oni koji ostanu prihvate kosovsku vlast.

„Suština tih pritisaka je da ljude koji žive tamo stavi pred izbor: ’Da li je za moju i egzistenciju moje porodice bolje da prihvatim kosovsku vlast i dobijem neku vrstu normalnog života, šta god to značilo, ili da sa druge strane insistiram na svom pravu da živim na način i u sredini u kojoj želim“. Na kraju krajeva, šta njega briga da li će na Kosovu da živi dva ili tri odsto Srba koji nemaju nikakvu političku snagu. Njemu bi čak možda i odgovaralo da ih bude više ali da budu od onih koji prihvataju nezavisnu državu Kosovo. To bi mu čak dalo i neku vrstu opravdanja u međunarodnim razgovorima“, kaže Vuletić za Kosovo onlajn.

Kako navodi, Srba je na Kosovu ostalo malo u enklavama i jedino ih na severu ima u respektabilnom broju u smislu da mogu da očekuju da njihov izlazak na birališta u tim opštinama dovede do srpske lokalne samouprave.

„Generalno je broj Srba na Kosovu odavno spao, posebno nakon pogroma 2004. godine. Brojnost Srba jeste ključna stvar, ali čak i da Srba na Kosovu nema uopšte, Kurti ne bi smeo da se zavarava da bi Srbija tada odustala od borbe za svoju teritoriju. Takođe, jedno je pitanje zaštite sunarodnika ako su oni ugroženi, i to nema veze sa tim da li je Kosovo nezavisno ili ne, a drugo je pitanje integriteta. Kurti se vara ako očekuje da će proterivanjem Srba sa Kosova postići da Srbija i oni koji se bore za princip suvereniteta priznati Kosovo. Takva logika naravno da bi otežala i izvukla smisao te borbe, ali je ne bi dovela u pitanje“, kaže Vuletić.

Na pitanje da li je u interesu međunarodne zajednice monoetničko ili multietničko Kosovo, Vuletić kaže da međunarodnu zajednicu ne brinu pitanja ni Srba ni Albanaca, već homogenost zapadnog poretka koji se sada nalazi pred različitim izazovima.

„Jedan od njih je rat protiv Rusije, odnosno na koji način je moguće obezbediti tu homogenost. Još od 1998. godine procena je bila da je igranje na kartu kosovskih Albanaca sigurniji način da se obezbedi taj globalni interes i to je jedan od razloga zbog kojeg je svojevremeno doneta politička odluka da je za Zapad sigurnije da podrže Albance, i iz demografskih i iz geostarteških razloga, kao i zbog specijalnih veza koje su oduvek postojale između pravoslavnih naroda. I taj zamrznuti konflikt je nešto što je pojedinim akterima na Zapadu odgovarao i omogućavao prisutnost ovde u regionu. To treba imati u vidu. Zapad se opredeljivao za Srbe kada su bili u demografskom zaletu u Prvom svetskom ratu, ali danas to već nije situacija ili bar u poslednjih četvrt veka“, zaključuje Vuletić.

Kao ključni momenat za srpsku zajednicu na Kosovu tokom ove godine programski menadžer NVO Centar za zastupanje demokratske kulture Slobodan Stošić vidi održavanje izbora za nove gradonačelnike na severu, dok će za opstanak srpske zajednice, kaže, presudno biti na koji način će se rešiti pitanje upotrebe dinara.

On ukazuje da je politika kosovskog premijera Aljbina Kurtija bila usmerena na to da se prava Srba smanje ili dovedu do minimalnog nivoa, a što dovodi do masovnog iseljavanja srpske zajednice sa Kosova.

„Ako Kurtijev cilj jeste da smanji srpsku populaciju na statističku grešku, onda i rešenja koja se budu nalazila neće imati suštinskog značenja za građane. Ukoliko ostane tako mali broj Srba, možemo da očekujemo da će se ukinuti dvojezičnost, a ako ZSO nekada i bude došla, ona u tim okolnostima neće imati nikakav smisao“, kaže Stošić za Kosovo onlajn.

O tome ko može da spreči da Srbi na Kosovu ne izgube politički značaj, naš sagovornik kaže da su to i međunarodni faktor i Srbija.

„Međunarodni faktor je tu od presudnog uticaja, mislim na evropske zemlje i Ameriku kao vodeće zemlje u procesu normalizacije. Ali i Srbija bi trebalo da vodi proaktivniju politiku, da se ne bude samo nemi posmatrač, već da se ponude ili potraže neka rešenja koja bi za građane bila održiva i dobra“, kaže Stošić.